Verkat: Sestre po malvaziji, šampionke grašca

Uz svu intrigantnost jedinstvene u Srbiji malvazije u boci, sva Verkat vina postižu fantastične uspehe na međunarodnoj sceni kao najlepši spomenik sećanju na njihovog pokojnog oca, velikog filozofa, profesora prava i ljubitelja vina, Lazara Vrkatića, koji je neobičnu vinsku bajku započeo kupovinom jednog hektara malvazije na Fruškoj gori.

Možda An der schönen blauen Donau nije napisan baš u ovom lagumu, ali tu je simfonija vina

Vinariju su sestre zvanično osnovale 2018. godine, te iste iz koje dolaze i prve prepoznatljive etikete Verkat vina pri čemu suva aromatična Malvazija sa nekoliko grama rezidualnog šećera velikom brzinom osvaja, prvenstveno ženski deo vinoljubne publike.

- Žene najviše vole roze od muskata, ali se na kraju do besvesti zaljube u malvaziju – komentarisala je Verkat vina neka žena u šali.

Samo tri berbe kasnije Malvazija 2021 i Grašac beli 4.0 2021 postaće zlatni na balkanskom šampionatu BIWC, zlatni u Beču na AWC 2022 gde će se srebra domoći i Rose, pri čemu će se čerevićki grašac, kao nošen nekakvim turbo pogonom u trenu vinuti do vrha vinske slave osvajanjem titula šampiona na prvom svetskom prvenstvu vina ove sorte GROW du Monde, a potom i najboljeg belog vina novostvorenog balkanskog nadmetanja Wine Vision by Open Balkan. Priznanja TOP 50 najboljih fruškogorskih vina da ne pominjemo…

Visoka moda barikirane malvazije, Nataša Vrkatić

Drvena kapija gabarita za džinove dočekuje nas ispod male crne oznake Vinske kuće Verkat. Neki opušteni zeleni raj pruža se u vidu parka-dvorišta iza dugačkog zdanja koje uz omanji, ali savremeno opremljen proizvodni deo krije čak tri različite gostinske prostorije. Čitav prostor sa svih strana omeđen sremskim krovovima što se poput crvenkastih talasa nižu ka tornju obližnje crkve zapravo je nekadašnje imanje grofa Koteka, velikog dobrotvora ovih krajeva zaslužnog za veći broj lokalnih crkvi pa i one čuvene u Banoštoru. I taj neki opušteni duh plemićkog hedonizma do dana današnjeg nije iščileo na ovom mestu.

Osim zelene oaze u kojoj su se već odigrali brojni događaji poput koncerta Rite Kinke, ili okupljanja učesnika trke kroz vinograde Dionisus Expirience, te izložbe slika u mini vinskoj galeriji gde će se svaka dva meseca menjati postavke, za vinski turizam Vinske kuće Verkat otvorene 6. jula 2019. svakako je najzanimljiviji belo okrečeni lagum u kome je uz dugi degustacioni sto i magacin gotovih proizvoda i etiketirnica. Ali sve u kombinaciji sa artističkim dahom nekih prošlih vremena.

Tajna uspeha: dvojac Verkat uskoro dobija i kormilara Ivanu: Sonja i Nataša, najavljuju tri u jedan

Verkat nema vinsku tradiciju koja se prenosi sa kolena na koleno, pogotovo ako se zna da su sestre po struci vezane za istoriju, istoriju umetnosti i prava, ali zato je tu ovaj jedinstveni prostor da priča mnogo toga. Počevši od legende da je upravo na ovom mestu Johan Štraus mlađi, u to vreme Novosađanin, komponovao ultimativni evergrin Na lepom plavom Dunavu, verovatno uz čašu dobrog sremskog vina.

Okej, to je legenda, ali je zasigurno u ovoj kući stanovao onaj čuveni brka što predvodi narod na remek delu Paje Jovanovića Seoba Srba. Taj Nikola Igić, inače pravnik u Beču, stanovao je pred upokojenje baš ovde, eno mu groba na vrhu brda iznad Kotekovog imanja. Tu su još dve jednostavno ali lepo uređene degustacione sale, sve u svemu po hladnijem vremenu ima mesta za pedesetak posetilaca, a kad „radi“ dvorište i preko dve stotine.

Jedan od dva vinograda, svaki udaljen od vinarije po desetak minuta lagane vožnje, je onaj na položaju Kaluđerica veličine 3,8 hektara. Kad se sa puta od Čerevića ka Testeri, poznatom izletištu, krene stravično izbrazdanim zemljanim putem uzbrdo, ukoliko auto izdrži stiže se do vinograda u centru ove priče. Smešten u nekoj vrsti „sedla“, blagoj udolini što hvata padine dva komšijska brega ceo je ograđen i ispred njega puca pogled valjda do Severnog pola.

To je zapravo vinski legat Laze Vrkatića, vinograd malvazije posađen 1957. godine a kupljen baš one nesrećne 1999. da iz njega svake jeseni za sebe malvaziju rade gazda Laza i današnji vinogradar Marko Kostić Puca, inače dobri prijatelji. Davno je Puca počupao originalnu malvaziju ali su očuvani klonovi dati na kalemljenje na jug Srbije i danas je to zdrava, podmlađena malvazija, toliko moćna da je ne treba ni prskati.

- Sa njom nema nikakvih problema – uveravaju Sonja i Nataša Vrkatić koje su do skoro same predstavljale vinariju dok se sestra Ivana sad sve više priključuje. – Problema ima sa grašcem, trijumfalnu berbu 2021 smo bukvalno brale makazicama za nokte, samo najbolje grozdove. Rod je bio veoma selektivan, 400 grama po čokotu jer nas je grad svom snagom napao tog proleća. Sa druge strane, dobra je vest da smo po prvi put malvaziju obrali kompletno pošto je dosađivana etapno, kako su sadnice stizale tokom godina. I biće je u bocama pun kapacitet.

Maksimalni kapacitet vinarije Verkat je oko 20.000 litara ali je proizvodnja sa 7,5 hektara za sad petnaestak. Nije samo grad u pitanju već i široka sadnja, oko 4.000 čokoti po hektaru uz razmak između redova 3,9 metara na položaju Bikonj iznad Banoštora gde uspevaju muskat hamburg i 10.000 čokota grašca belog. Pogotovo što je tu nagib terena ogroman pa je mehanizaciji potrebno dosta mesta kad se uspinje i manevriše. No zato se odatle, gde je i vikendica sestara, osim severa nazire i Dunav donoseći dodatno „sunce“ što miluje lozu.

Još jedna velika vinarska muka na tom terenu u ovom trenutku pruža predivnu sliku. Druga polovina strme padine takođe je u vlasništvu sestara. Komšijski traktori skupljaju valjkaste bale pokošene deteline sa savršene površi nalik na zeleni kosi sto za bilijar.

- Zaključile smo da tu treba posaditi i neku sortu za crveno vino. Ali smo još neodlučne. Moglo bi to biti neko fino, lagano vince, nešto autentično, možda cvajgelt. Jer već imamo malvaziju, grašac, muskat hamburg, sorte koje su tipičan odraz teroara sa kojih potiču od Istre naovamo. Cvajgelt zašto da ne? Mada ima i ta priča o prokupcu koga je ovde nekada dosta bilo. Imamo tri reda i ove smo godine napunile jednu kacu. Kakav će biti ne znamo, ali izgleda da će biti tanko vino (smeh).

Položaj Bikonj, trijumfalni grašac, slasni hamburg i zelena čoja što čeka crvene sorte

Zvuči li vam to kao pomalo naivno razmišljanje univerzitetske inteligencije zašle među lozne redove? Ako zvuči, vratite se na početak ovog teksta i pročitajte šta su za svega tri-četiri godine postigle dve nejake devojke, koja su sve priznanja osvojile. Pritom, tri su se tehnologa okušala u Verkatu. Prvu je berbu (2018) odradio Jovica Urošević, jedan od najboljih mladih tehnologa Srbije, sledeće dve Tanja Drakulić, dok je berbu 2021 izneo i dalje nastavlja Danijel Sokolović donoseći iskustva iz podruma Hilandara ali i mega vinarije Toplički vinogradi.

Možda se deo tog duha uselio u novo izdanje ozbiljne barikirane malvazije koja će u jesen 2022. godine, posle šest meseci u hrastovini i iz četiri barik bureta zasigurno zaintrigirati poznavaoce vina. Ili će se reflektori okrenuti na penušavac od grašca koji je već bio u planu no će u javnost tek narednih godina.

U to nas uverava poslednji član opuštene ekipe podrumar Zoran Mikalački Zuja. Probamo pomenuto vino uz zvuke Jamajke koji dolaze negde iz podruma i slažemo se. Apsolutno.   |

Sa malvazijom baš nikakvih problema na Kaluđerici, ali čerevićkoj

Foto: Slobodan Vidović