Majstorije jednog Štampara

Majstorije jednog Štampara

Od penušavog kipućeg od svežine pušipela (furminta) do slasnog muškata žutog, kroz sva vina Davida Štampara provlači se nežna i besprekorno izbalansirana priroda Međimurja, čak i ona geografski oslikana.

Međimurje na krajnjem severozapadu Hrvatske su 700 i nešto kvadratnih kilometara ustalasanog zelenila i šuma oko sedišta oblasti u Čakovcu. Tu gde se polja kukuruza smenjuju sa savršeno oblikovanim i pokatkad veoma strmim vinogradima u najjužnijem selu Evrope po imenu Svetu Urban nalazi se vinarija Štampar mladog agronoma i vinara Davida Štampara koja niže velike uspehe na domaćoj i međunarodnoj sceni.

vinarija štampar 24

Nimalo glamurozno ne izgledaju masivna drvena vrata na kamenom zidu vinarije unutar pomalo skučenog dvorišta sa bunarom, a odmah po ulazu okruženi smo velikim mračnim bačvama razne starosti i zapremine. Najstarija je iz 1911. godine dok su po zapremini dosta šarolike. Ima onih od 500, pa hiljadu, dve, tri hiljade litara. Veoma tamni zidovi upućuju na vekovnu tradiciju. Koliko je stara vinarija pitamo se?

- Dva veka… Ma šalim se, - smeje se David - sagrađena je 2000. godine ali nalazimo se praktično sedam metara ispod zemlje i u zidovima su posebni kanali za sprovođenje vode koje zidovima daju oblogu patine. Deo podruma predviđen za nove  drvene bačve dodat je 2018. godine a spremamo se da postavimo punionicu koju smo nas tri vinara zajedno kupili. Inače, osim vina ovde radimo i sok od 30 vrsta autohtonih jabuka koje gajimo, ali samo za sebe.

vinarija štampar 24

Ukupan kapacitet vinarije je nešto preko 100.000 litara, bačve su od slavonskog hrasta, radi ih lokalni bačvar koji je nagomilao veliki lager hrastovine, dok su barici uglavnom francuski: Segvin Moro, Nadalje, Taranso iz koga probamo prvo crveno vino iz mladih vinograda, kupažu podjednakih delova kabernea, merloa i kaberne frana sa položaja Mađerkino brdo za koji stoji tvrdnja da je najbolji vinski položaj u Međimurju.

- U vinogradima već tri ili četiri godine ne primenjujemo herbicide a šest godina veštačko đubrivo. Treba iduće godine uložiti milion kuna u traktor, atomizer i slično. Tad bi sa tri traktora već mogli preći na ekološki uzgoj ali to možda prolongiram još godinu jer nisam u situaciji da mnogo rizikujem. Puno je natovareno kredita i svega ostalog, moram biti ozbiljan i precizan jer puno smo sadili poslednjih godina. Ja inače vinograde pripremam za ekološki uzgoj jer kada standardno juriš količinu proizvodnje i onda naglo poželiš da pređeš na ekološki uzgoj, izgoriš. Sve bude previše bujno a bolesti garantovano napadnu jer loza mora sama stvoriti imunitet. Zato mi puno malčiramo, sadimo lucerku koja ima koren od četiri metra…

vinarija štampar 27

Enterijer od cigle koja nosi patinu, sa visokim svodovima i tamnim bačvama na više nivoa zapravo je šlag na torti koju čine vinogradi i upečatljiva, divno balansirana i specifična, uglavnom bela vina u portfoliju. David ne radi dugomacerirana bela vina tvrdeći da za tako nešto nema opremu i zbog čega planira još jednu turu velikih ulaganja.

No pravi dragulj nalazi se na Mađerkinom bregu koji je sa 341 metar nadmorske visine najviši vinograd u ovom kraju gde je vrh svega nekoliko metara niži od najvišeg među stotinama bregova koji se pogledom bukvalno pružaju do četiri države: Mađarske, Austrije, Slovačke. I Slovenije koja je toliko blizu da čep iz penušavca pri otvaranju može da odskoči preko granice.

vinarija štampar 50
Mađerkin breg, gde vetar ne staje a sunce ne zalazi je nadaleko najbolji teroar za sovinjon

Tu se sa drvene osmatračnice-vidikovca koja dominira okolišem i sa dodatne visine od preko dvadeset metara, terasama začinjen Mađerkin breg čini kao talasasta leđa zmaja, nekog iz brojnih legendi ovoga kraja. Njegovi bokovi naoružani loznim redovima najveći su deo površine od 27 hektara koje pripadaju dvema vinarijama, Štampar i Cmrečnjak, u koje su ušli 2014. godine. Baš kao što su tu nekad stolovale porodice Strahonja, i ona Krauthaker mađarske balerine Emilije „Mađerke“ i njenog supruga Aleberta kad su se 1940. godine doselili ovamo.

Bok terasastog brega preseca put iznad koga su Štamparovi mladi kaberne sovinjon i fran, ispod je pušipel. Nešto više od dva hektara mladog sovinjona posađeno je sa druge strane džinovske strukture od žutog drveta podignute uz pomoć razvojnih fondova EU kao i mnogo toga u ovom kraju, a u koju će dogodine biti ugrađene orgulje na vetar pa i zip lajn do dna doline.

vinarija štampar 53

U šumarku podno vidikovca danas je prijatno okupljalište ljubitelja prirode, biciklizma ali pre svega sjajnih Štampar vina čiji se rezultati sa Decantera 2021 smeše sa obližnjeg drvenog kioska: srebro za muškat žuti, za sovinjon, pino sivi, bronze za extra brut Urban White, za Barrel X Sauvignon, te za šardone Pro et Contra. Nije to samo lep uspeh za mladog vinara Davida koji otkriva kako je praktično od svoje pete godine na traktoru, već dokaz da je hrabrim preuzimanjem vođstva u vinariji od oca Bojana koji je uz grožđe gajio i druge proizvode, i okretanja isključivo vinarstvu, pokrenuo potpuno novi talas međimurskog pristupa vinarenju.

Iako je bukvalno odrastao u vinariji i uz vino, tek nakon poslednje godine studija koju je završio onlajn jer mu se rodila ćerkica, David 2012. godine lagano preuzima ključ podruma u ruke da bi 2017. na sebe primio kompletno poslovanje vinarije Štampar od oca Bojana, pri čemu i dalje najviše vremena zapravo provodi u vinogradu.

vinarija štampar 33

David je takođe predsednik lokalnog Udruženja vinara i vinogradara koje okuplja 26 vinara i za vreme njegovog mandata napravljena je specijalna boca za pušipel, pokrenut projekat Mlado Međimurje u okviru koga se radi silvanac zeleni koji već 2. novembra uđe u bocu i ide u prodaju. Do kraja godine proda se nekoliko hiljada boca mladog silvanca što je odgovor na božole ili junkert u Austriji, a lepo se slaže sa hranom koja se priprema u Međimurju. Udruženje od 2000. godine radi i manifestaciju Urbanovo za koje bez lažne skromnosti David tvrdi da je to druga najjača vinska manifestacija Hrvatske posle Vinistre.

Ispitujući portfolio vina Štampar nameće se činjenica da je njihov extra brut Urban White, ogromnom aromatskom širinom, krematoznošću i šampanjskom elegancijom doneo prvo zlato sa Decantera za penušavac u Hrvatsku 2020. godine. Da je Sauvignon beli, rađen iz nekoliko prolaza u berbi, u kome ne dominiraju ni talasi Starog ni Novog sveta, već svežina, elegancija, te jedna savršeno pitka originalnost uz mrvu aristokratske gastronomske gorkosti koju tek nađe jako pažljivi degustator u vinu, takođe dostigao zlatne visine u Londonu. A pri čemu se opet mnogo toga vrti oko reči pušipel, sorte od koje je i pomenuti penušavac koji sa finom perlažom nipošto nije samo aperitivni vinski specijalitet već vino uz kompletan obrok.

vinarija štampar 37

Vatromet citrusnih dragulja dopire iz boce Classic Pušipela 2021, ili furminta, ili šipona kao vina koje se može piti iznova i iznova. Lako, da se i ne primeti. Na sceni je trenutno desetak proizvođača vina te sorte od koje se dobije danas najtraženije međimursko vino van Međimurja. Čak je čuveni proizvođač Riedel napravio i posebnu, tulipastu čašu koju su Mađari konstruisali za pušipel, ali je krunu na priču postavio David Štampar pakujući vino u originalnu, krajnje prepoznatljivu na polici bocu izduženog vrata.

Potencijal pušipela dodatno otkriva vino iz godine 2009, treće berbe po redu Štampar vinarije. Za razliku od bledo zelenkastog svežeg vina, u čaši je boja starog zlata sa pregršt tercijara što podsećaju na rizling. Jako žute jabuke i dunje potisnule su pomalo kiseline i lako istakle alkohole bližeći vino diskretnom aromatskom dodiru konjaka.

vinarija štampar 30

Pinot Sivi 2021 otvara apetite hrskavim kiselinama grejpa, toliko osvežavajućim da se za trenutak čini kao nežno žuti, a ipak sjajno balansirani „sek“. Vinski „specijalitet“ vinarije je Barrel X 2021 kao kombinacija svežeg sovinjon blana iz tanka i vina iz treće, najzrelije berbe koje nakon fermentacije ide u drvo da se u čaši fantastično komponuje sa lokalnim specijalitetima, mlincima i trgancima od heljde.

Veoma bogat ekstraktom, ukusom pa i žutom bojom je šardone Pro et Contra iz berbe 2017, jedino vino rađeno sur lie tehnologijom u buradima bačvara Srneca od 500 litara. Osam meseci odležavanja i mešanja na talogu samo je uvod u novih osam u velikoj bačvi odakle će na kraju izaći jedno veliko belo, gipko i mineralno teroarsko vino.

vinarija štampar 36

Neobiča po sastavu je kupaža Urban Red 2015, blend 40% kabernea i ostatak gamea?

- Kad je trebalo saditi crne sorte imali smo nešto trsova gamea. Bio sam još u srednjoj školi pa smo otac i ja rešili saditi kaberne i game po čemu smo egzemplar u regiji gde se inače dosta gaji crni pino i to zato što nemamo lokalnu crnu sortu – seća se David dodajući da kad su toplije godine kaberne više dolazi do izražaja u kupaži dok game dominira u hladnijim.

Vino bordo elegancije snažnih ali izrađenih tanina u tamno ljubičastom vrelu crnog i crvenog voća nešto se lepšim iskazuje u toplijim berbama kakva je ona 2012. godine. Malo starije, daje daleko više šumskih bobica, ekstraktno je, jako sveže i sočno te time stilski pomalo netipično za crvena međimurska vina.

vinarija štampar 22

- Naše vinogorje ima najširu lepezu sorti u čitavoj Hrvatskoj što je dobro kao prirodno bogatstvo, – objašnjava David – ali s druge strane to je i opterećenje jer ne možeš imati dvadeset sorti u podrumu. I mi smo ih imali desetak ali smo na kraju suzili izbor na pet ili šest. No namera nam je pušipel raditi u više verzija. Ledenih, izbornih, penušavih, klasika i odležalih što je uz sovinjon, pino sivi, šardone, muškate vizija naše vinarije za budućnost. I možda pino noar kao novitet uđe u tu priču pre svih drugih crnih sorti. No, videćemo…

Posebno prijatno iznenađenje vinarije Štampar je tečni dezert, Žuti Muškat 2021 sa 46 grama šećera i visokim kiselinama (8,6 gr/l) što ga čini izuzetno pitkim za razliku od slatkih vina i lako pojašnjava vrednih 92 poena osvojenih na Decanteru. Da ga nazovu „tamjanika žuta“, prodavao bi se k’o alva u Srbiji…

Pušipel ili furmint, pitanje je sad?

Ime ovog grožđa na prostorima Međimurja zanimljivo je kao i sama sorta koja kao furmint navodno potiče iz Mađarske. Zapravo vino i sorta se zvala šipon u ovom kraju ali je u nekom trenutku previranja došlo do političke odluke da se mora zvati moslavac. No vino koje je dotad činilo gro proizvodnje i prodaje odjednom kreće da se veoma loše kotira kod kupaca koji jednostavno ne žele piti moslavac jer ne žive u Moslavini. Ukratko, pronađeno je staro ime pušipel uz koje su svi prionuli i vinari i vinoljupci. A sve je više glasova da furmint zapravo ne potiče iz Mađarske već možda baš iz Međimurja.

> Neka od pomenutih vina možete kupiti u prodavnica.vino.rs
nazad na vrh