Moje putovanje Mozelom

Moje oduševljenje tokom nedavne posete dolini reke Mozel, od Šengena u Luksemburgu do Bernkastla u Nemačkoj, potaklo me je da prenesem iskustva koja sam poneo iz tog dela vinskog sveta gde caruje, ne rajnski, već veliki rizling. Za domaćina sam imao međunarodnog vinskog sudiju, Nemca Tomasa Brandla (Thomas  Brandl), iskusnog vinskog znalca koji piše za uticajni Meininger’s Wine Business International.

Kako je Mozel plovna reka dižemo sidro i krećemo kroz „more“ rizlinga, sorte za koju znalci kažu da je i heroj i žrtva. Status heroja svakako su stekli oni najbolji rizlinzi sa kojima se nažalost retko družimo, ali su u isto vreme i žrtve visokog volumena proizvodnje ne tako kvalitetnih vina, koja ovu sortu bacaju u senku, posebno kod neinvolviranih konzumenata.

Kod mozelskih rizlinga se sve odigrava u relativno uskoj dolini istoimene reke čiji krivudavi tok od nekih 250 kilometara završava u Rajni, koja svoj put nastavlja dalje ka Severnom Moru. Vinogradi su koncentrisani duž obe obale na duguljastom lancu brežuljaka koji prati reku. Takva konfoguracija zaustavlja hladan i vlažan uticaj Atlantika i osigurava suvu klimu i sporo sazrevanje u vreme berbe. Kako je region pod uticajem hladne kontinentalne klime, oni delovi gde reka okrene i izloži vinograde južnoj strani izuzetno su bitni zbog toga što upravo te pozicije daju rizlinzima puniju zrelost i više šećera, što je za nemačke vinogradare vrednije od zlata.

No, nije samo južna orjentacija ključ za veći kvalitet mozelskih rizlinga. Važan faktor je nagib zemljišta u vinogradu, pa su oni strmiji pod većim uticajem sunčevih zraka što doprinosi da grožđe razvije više polifenolnih komponenti, a što za posledicu ima intenzivniju aromatiku i ukus vina. To je razlog što se u Mozelu nalazi jedan od najstrmijih vinograd u svetu, Kalmont (Calmont) sa nagibom od 68 stepeni! Lociran nadomak Bernkastla (Berncastle-Kues), ovaj živopisan gradić je centralno mesto mozelskih rizlinga.

 U sigurnim vinskim rukama, Zvonko Herceg i Tomas Brandl 

Prva stanica je bila vinoteka u istorijskom vinskom centru koji deli isto dvorište sa manastirom Kardinala Nikole, tik uz reku Mozel. Ovo mesto prava je riznica tamošnjih rizlinga, najveća na svetu, gde za svega 18 evra možete neograničeno da degustirate 150 etiketa iz raznih podregiona doline Mozela!

Što se različitosti stilova ovih rizlinga tiče, ono što prvo pokupite kod aromatike je to da su vina podregiona Zar (Saar), pa i Ruva (Ruwer), pirazinskog karaktera. Dominiraju grašak, zelene trave, majoran i slične herbalne note, mada ima i onih koji tvrde da je tu u pitanju TDN, odnosno petrolej i tome slično. Kako god, od lepršave voćno-cvetne aromatike u vinima Zara i Ruva ima veoma malo. Ali je zato razigranost ukusa u ustima savršena. Tok reke koji se kreće od jugozapada ka severoistoku prati i promena klime, a to ostavlja trag na intenzitetu aroma i živosti. Naime, vinogradi locirani na severu, kod Koblenca, duže sazrevaju. Time je omogućen bolji razvoj aroma u grožđu dok su zadržane i kiseline koje daju razigranost vinima iz tog dela doline poznatoj kao Donji Mozel.

Topografsko-klimatski uslovi su bez sumnje važni ali ništa bez zemlje koja lozu hrani. Generalno, u dolini Mozela postoje tri tipa tla tla koja daju dobro ocrtane organoleptičke razlike kod rizlinga:

Crveni škriljac, uglavnom pomešan sa crvenom glinom donosi upečatljiva i ekstraktna vina.

Plavi škriljac, tlo je koje definiše prepoznatljiv stil elegantnijih rizlinga složene aromatike i izraženog prodora mineralnosti kroz arome nektarine i citrusa, sa i dalje visokim ali prijatnim kiselinama, laganog i sočnog ukusa.

Vukanske stene, koje se pojave tu i tamo, poznate još kao Wurzgarden (u prevodu začinska bašta), baš u skladu s nazivom govori da su začinske note istaknute. Vina najčešće dolaze iz terasastih vingorada, nudeći pritom egzotične arome sočnog i zavodljivog tropskog voća.

Nakon Bernkastla krećemo kroz Srednji Mozel i zastajemo kod Braumberga nasuprot položaja Jufa Zonenura (Juffer-Sonnenuhr). Prelepi vigorozni vinogradi pod nagibom od 60 stepeni, svaki čokot na jednom podupiraču, ono što u Srbiji nazivaju gidža ili župski način. Obmotao se rizling oko kolca da ne sklizne sa te strmine iako mu svaki koren „sisa“ mineralnost iz preko jednog metra dubine. Kažu da je taj sistem sadnje u Mozelu iz dva razloga, da se obezbedi veći prostor za manipulaciju u vinogradu i da se smanji erozija zemljišta.

Na trenutak pomislim, srećom nije berba, ne bi me puškom po toj strmini naterali. Samo srce i strast mogu pokrenuti berača u berbu na ovom položaju i to često više puta kada je izborna berba prosušenih zrna poznata kao TBA (Trockenbeerenauslese).

Baš tu kreće Tomas sa pričom, od starih Rimljana i pronalaska njihove prve vinske prese na ovom položaju, Napoleonove klasifikacije iz 1804, naravno, ovo je položaj prve klase, pa sve do značenja naziva Jufa (Juffer) koji nije nimalo daleko od device-usedelice, dok bi značenje celog naziva Juffer-Sonnenuhr, u neuvredljivoj verziji, bilo nešto poput „devičanski sunčani sat“, ili tako nekako. Teško je generalizirati stil ovih vina zbog širokog stilskog spektra, ali ću pokušati.

Suva vina su sa visokim ekstraktom, relativno nižeg alkohola te off-dry sladosti. Kiseline su filigranske, dok se voćnost kreće od agruma do koštunjastog voća. Mineralnost u obliku inhalirajućeg vlažnog kamenja daje prepoznatljivost koja, kako kažu, proističe iz plavog škriljca. Ugrabih komad tog škriljca koji je više tamno sivi no plavi i krenusmo dalje.   

Po sistemu hop-on hop-off ređamo poznate položaje iz kojih dolaze vina koje smo prethodno degustirali i eto nas u zaseoku Pišporta, nasuprot stenovitih, gotovo vertikalnih vinograda internacionalno poznatog mozelskog rizlinga pišportera (Piesporter). Međutim tu su i vinogradi koji su na ravnici pa me Tomas upozorava da termin Piesporter, ispisan na etiketi, ne garantuje visoki kvalitet. Puno je pišportera gde se dodaje šećer u proizvodnji tipa Piesporter Michelsberg koja najčešće završe na svetskim tržištima. Tipičan primer rizlinga kao žrtve. Ipak, Piesporter Goldtröpfchen, što bi u prevodu bilo zlatne kapi pišportera, nosi raskošno-začinski rizling čiji grozdovi bukvalno vise na liticama nasuprot nas.

Prolazimo i pored vinograda Tritenhajmer Apoteke (Trittenheimer Apotheke) i samo što uz smešak pomislim kako bi vrlo rado koristio njene „lekove“, ispred nas se otvori prizor koji sam bezbroj puta video kad god sam ukucao Mosel na internetu. U pitanju je jedan od najčešće fotografisanih zavoja Mozela s mnoštvom vinograda koji u daljini miluju nebo. Spektakularan vinski amfiteatar u kojem se može mnogo toga naučiti o rizlinzima.

Stali smo i izašli na trenutak. Tišina. Sada šapat Mozela ima reč. Nakupilo se na tom prostoru mnoštvo kultura, umetnosti, tradicije, istorije... Pojedini vinogradi stari su i preko 120 godina, a ima i nekalemljenih čokota iskonske vitis vinifere. Misli mi odnosi matica reke dok se prepuštam zagrljaju prirode shvatajući koliko sam nebitan i malen pred njom, Baš kao i pred  velikim rizlingom.  |

Foto: Zvonko Herceg i arhiva