Juvelir u vinogradu

Juvelir u vinogradu

Tek iznikla Vinarija Rittium, zahvaljujući novim proevropskim zakonima, više se ne zove tako, iako ime na ponekoj etiketi i dalje egzistira. Dok se ne nađe neko još novije ime, ili dok se ne pojave još neki Milanovići u srpskom vinarstvu da zakomplikuju stvar, vinarija koja s ponosom predstavlja originalne srpske sorte zvaće se do daljenjeg Vinarija Milanović! Po vlasniku Dejanu Milanoviću – diplomiranom juveliru!

Mesto Surduk, nekoliko kilometara uzvodno Dunavom od Belegiša, očito da dobro poznaje istoriju rittium-02alkoholnih destilata. Na tu činjenicu upućuje čuveni riblji restoran koji više od šest decenija nosi naziv „Maligan“! Sada se na tu priču nadovezuje i pre nekoliko godina podignuta Vinarija Rittium, jedna od retkih koja, uz frankovku i italijanski rizling, proizvodi vina od domaćih sorti sila, probus i neoplanta. To su sorte nastale kod nas, prilagođene našim uslovima i teroaru, ali bez prave marketinške podrške gotovo potpuno zapostavljene i gurnute u zapećak među brojnim internacionalnim belim i crvenim vinima.

A da tu ima potencijala, najbolje svedoči to što je upravo Probus iz ove Vinarije Milanović/Rittium, proglašen u Belju, u Hrvatskoj, za najbolje vino u konkurenciji vrhunskih hrvatskih vina internacionalnih sorti!

rittium-08I nije to jedino priznanje za ove zapostavljene sorte. Pre mesec dana na ocenjivanju vojvođanskih vina u Krčedinu, Sila i Neoplanta iz Milanovićeve vinarije su se posrebrile, dok je Probus (opet) bio najbolje ocenjeno crveno vino! Pobedio je kaberne i ostale poznatije sorte, ali i vinsku predrasudu da sorta proizvedena u Srbiji ne može biti bolja od neke internacionalne.

Zato smo i krenuli da obiđemo ovog neobičnog vinara koji se svesno upustio u neravnopravnu trku za naklonost kupaca, forsirajući domaće autsajdera umesto proverenih internacionalnih favorita!

Svega stotinak metara od pomenutog surdučkog „Maligana“, još neasfaltiranim putem, dolazite ispred uredno ograđenog dvorišta nalik na pravu meksičku hacijendu, s velikom zgradom od rittium-05nemalterisane cigle. Terasa sa lukovima, džinovska lučna drvena vrata i slavoluk od letvica koji vodi uzbrdo, ka nebu i kroz vinograde, najavljuju iznenađenja koja nas očekuju.

Prvo se nalazi na kraju vinograda, koji se završava strmom liticom. Dole, nekih pedesetak metara niže, kulja nabujali Dunav. Pravo mesto da se surduknete u Surduku ili, uz namešteni osmeh ala Mona Liza, pozirate za fotku pošto je pozadina baš onakva kao sa slike. Proverite, ovde na litici, uz probus koji tek grči svoje tvrde male zelene glavice ploda, svaka fotka uspeva maksimalno!

Proizvodna linija, metar iznad, i podrum, ukopan desetak metara ispod tla, zasad su funkcionalan prostor koji spremno čeka da dostigne pun potencijal. Sva je oprema tu. Dugačka i uzana barrique sala očekuje uskoro ulazak prve hrastovine, nekoliko inox cisterni je do vrha puno, ali pored njih ima mesta za još mnogo takvih tankova!

rittium-03Od slučajno započete vinarske priče sa samo četiri reda loze, do sadašnjih pet hektara i najavljenih petnaestak, čim se donese odluka o sortimentu, sve se može odigrati brzo. Gotovo isto toliko koliko je bilo potrebno da vinarija ostane bez imena!

- Izbrisani smo iz APR-a. Što je punjeno do 1. januara 2013. godine može da ide na tržište kao Rittium, dok će svako naredno punjenje morati da ima novu etiketu – objašnjava Dejan Milanović i vadi jednu flašu bez etikete. Unutra je neoplanta, ali čeka se štampar da odaradi posao.

Zna Dejan da se Surduk zvao Rittium za vreme Rimljana, kao što se i Banoštor zvao Bononia, i da zbog toga mora da promeni ime vinarije u Milanović.

rittium-07- OK, shvatam da nijedan Francuz ne može svoju vinariju da nazove Bordo ili Pariz, ali se pribojavam pomalo da se u doba pećinskih ljudi ovde nije nalazilo naselje Milanović!

I još dodaje da mnogi imaju taj problem i da jedva čeka da vidi kako će ga ostali rešiti. Ušao bi on u sistem zaštite geografskog porekla, kako bi zadržao ime, ali treba se uskladiti sa 50% vinara sa Fruške gore.

U samoj vinariji najimpoznatnije deluje degustaciona sala. Izuzetno visoka tavanica, sve u fasadnoj cigli, novo, a sa prizvukom patine. I uvek neko društvo, gosti, dolaze, degustiraju, svakodnevno. Dođu, traže kaberne. Nemate!? Dajte onda šardone, vranac, pino... Nema ovde toga kod Dekija. Kad već nije bio vinar po vokaciji, dao je sebi slobodu da bude drugačiji. Pa i pomalo „srpskiji“. Kada se negde pojavi, da se razlikuje od ostalih ponuđača, kako na tržištu, tako i u restoranu. Ali, i kad stranac dođe, da može da proba i oseti lokalne sorte.

A da priča bude bolja, čovek koji se dobrovoljno stavio u prve redove odbrane domaćih vinskih sorti je po struci – juvelir! I obožava svoje zvanje, iako se njime ne bavi. Tvrdi da će mu juvelirstvo zauvek ostati kao hobi. Kad-tad otvoriće malu radionicu, nebitno da li će raditi platinu, zlato, dijamante, bakar. Jako mu je važan taj kreativni, umetnički deo. Međutim, kaže da nema ’leba u Srbiji od zlatarstva, pa se bacio na grožđe. Slučajno, jer porodica se bavi preradom mesa, pa su hteli mali vinograd za sopstvene potrebe i kupili malu parcelu. Pa onda onu pored, pa još jednu i tako se Dejan preselio u Surduk.

rittium-09Čovek koji ga je od početka pratio u ideji da sadi naše sorte je profesor Ivan Kuljančić, sa novosadskog fakulteta. A svi su mu govorili da je totalna glupost i ludost baviti se ovim domaćim sortama. Čini se da je dobro što uopšte nije pio, niti razumeo vina pre nego što je ušao u vinski biznis. Da se „razumeo“, možda bi odustao.

Ipak, tvrdi da se ni u jednom momentu nije pokajao, pa ni danas. I sve što ide dalje, sve je više ubeđen da bi svaka vinarija morala da bar deo vinograda posveti za neku ovakvu ili drugačiju sortu. Možda je neko od vinara probao i nije uspeo, ali to ne znači da sorta ne valja. U Surduku probaju iz godine u godinu, nekad i pogreše, ali na kraju se niko neće pokajati.

- Morate se poigrati, probati, videti – kaže Dejan i dodaje da mu je najžalije što je živeo u Francuskoj tri ipo godine, a nijednu vinariju nije posetio! Tada ga vino još nije interesovalo.

Nije loza sve što sija

Dejan je na Politehničkoj akademiji pohađao smer za zlatara, prvi takav u Srbiji. Kad se ukazala prilika kreće u Nemačku. Sa 17 godina prvo je završio neke kurseve za procenu dragog kamena, učio o dijamantima i biserima. Odlazi zatim na praksu u Francusku, za juvelira, i upisuje školu kakva ne postoji u Srbiji. Traje dve godine, pa još tri meseca prakse. Vratio se tad, 2003. godine u Srbiju i shvatio da taj posao ovde „ne pije vodu“.
- Kod nas se sve mašinski radi i kad uđeš u bilo koju zlataru, sve je to nekako isto - kaže. – Ja volim drugačije. Dođeš, sedneš, kažeš šta bi hteo, zajedno crtamo i ja to posle napravim. Apsolutni unikat. Bio sam u Cartieru tri meseca na praksi, gde svašta neverovatno može da se vidi. Neke radove nisam ni smeo da držim u ruci, a čovek koji je sedeo i radio pored mene jednu narukvicu, radio je tu istu i tri meseca kasnije! Posle sam saznao da se ona radi punih 26 meseci, možeš misliti koliko tako nešto košta!

Međutim, kada se govori o kvalitetu vina iz ove mlade vinarije, evidentno je da se kvalitet i karakter vina drastično promenio od kad je kao tehnolog u podrum stupio Mladen Dragojlović, tačnije od berbe 2012. godine. Totalno su promenili mnoge mladen-dragojlovicstvari, berbu, od muljače do boce, sve je drugačije...

Enolog Mladen Dragojlović

 

- Sedeli smo, razgovarali i dao sam mu odrešene ruke, mada u startu nisam imao pojma je li to dobro ili ne – smeje se Dejan i otkriva da je sorta sila najteža za rad, jer za nju nemaju nikakvih pokazatelja, istorije, iskustava. Za kaberne je lako, otvoriš knjigu i pogledaš, ali ovde nema pomoći. Čak za probus, koji iskazuje vrhunski potencijal, vinogradarskih iskustava ima, ali vinarskih ne.

U međuvremenu je gazda Milanović naučio mnogo toga o vinima, počeo da pije i vina drugih vinara, ne izbegava ih. Sviđaju mu se posebno razlike u teroaru, recimo između Fruške gore i Baranje. Ali mu na Fruškoj gori smeta što su sva vina slična. Malo komšija odskače od komšije, a svi gaje iste sorte. Svi imaju šardone, pa se trkaju čiji je bolji. Umesto da probaju nešto naše, domaće. A inostranstvo?

Naravno, planira da se oproba sa domaćim sortama i pameću na svetskoj sceni, da su upusti u žestoku utakmicu, ali...

- Prvo da rešim problem sa imenom vinarije. Taman je neki svet čuo za Rittium, a sad moramo ispočetka.

Foto: Ivana Čutura

Više iz ove kategorije Slatki izazovi Friulije »
nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama