Šetnja kroz vinske regione Italije

Između Alpa i Jadrana smeštena je regija Friulija-Venecija Đulija, najpoznatija po odličnim belim vinima od sorte friulano. Ovde se, u izuzetno povoljnoj klimi za nastanak svežih, iskričavih vina, sade i bele sorte pino griđo, malvazija, šardone, ali i refosko, pinjol i skjopetino od kojih nastaju karakterna crvena vina.

Veneto je jedan od glavnih motora razvoja italijanskog vinarstva s učešćem od čak 19% u ukupnoj proizvodnji. Najuglednija tradicionalna vina Veneta su trijumvirat iz Verone - soave, valpoličela i bardolino. Penušavi, nepretenciozni proseko, koji poslednjih godina doživljava eksploziju prodaje širom planete, glavni je izvozni adut Veneta.

Trentino-Alto Adiđe

Planinski teren regije Trentino-Alto Adiđe uticao je na lokalne vinare da u svakom pogledu daju prednost kvalitetu u odnosu na kvalitet. Zato se čak 85% vina ove regije pravi u DOC apelacijama. Lako i vedro crveno vino od sorte skjava najveći je adut regije Alto Adiđe, dok se u Trentinu proizvode izuzetni penušavci od šardonea nastali klasičnom metodom.

Najmnogoljudnija i ekonomski najmoćnija regija Italije, Lombardija se ponosi nekim od najboljih penušavaca Evrope koji nastaju u oblasti Frančakorta i kojima drevna sorta erbamat danas donosi nenadmašni dah svežine. U oblasti Oltrepo Paveze prave se izvrsna vina od pino noara, a na severu Lombardije eterična, suptilna vina od sorte nebiolo rađena u specifičnom lokalnom stilu.

Pijemont

Pijemont je u svetu najpoznatiji po slasnom muskatnom penušavcu poznatom po imenu asti koji se danas proizvodi u više od 80 miliona boca godišnje. Regija čuvena po veoma visokom kvalitetu vina uspešno neguje i razvija proizvodnju vina iz legendarnih apelacija Barolo i Barbaresko, oba od sorte nebiolo koja spadaju u najbolja vina Apenina.

Malena regija Vale d'Aosta pravi manje od jednog procenta italijanskih vina i u njoj se pretežno rade vina od sorti nebiolo, širaz i pino noar. Ipak, najzanimljivija vina regije nastaju mudrom upotrebom manje poznatih sorti kao što su pti ruž i prije blan.

Ligurija

Ligurija, uzani pojas tla uz Mediteransko more, veoma je zahtevan teren za vinarstvo. Ovde se, ipak, prave dobra vina, naročito u oblasti Sink Ter, grupi ribarskih naselja iznad kojih se na strmim terasama od antičkih vremena proizvode i piju vina od sorti kao što su bosko, albarola i vermentino.

Regija Emilija-Romanja sve je zanimljivija poznavaocima vina zahvaljujući stalnom porastu kvaliteta. U Emiliji preovladavaju vina od sorte lambrusko koja se u svetu najčešće prodaju kao polusuva, dok u samoj Emiliji najradije piju suva vina od ove sorte. U Romanji su vina mahom od sanđovezea, čuvene sorte koja vuče korene baš iz ove oblasti, kao i od  belih sorti trebijano i albana.

Toskana

Slavna Toskana jedan je od najpoznatjiih vinskih regiona sveta. Ovde je nastao spoj neopisive lepote prirode, renesansnih gradova na čelu sa moćnom Firencom, izvrsne klime i, pre svega, ogromne posvećenosti i ambicije toskanskih vinara. Otmena toskanska crvena vina koja se prave u DOCG apelacijama Kjanti, Brunelo di Montalćino, Vino Nobile di Montepulćano, Karminjano i Morelino di Skansano spadaju među najbolja vina Starog sveta, a ono što Toskana nudi posetiocima spada u vrh globalnog vinskog turizma.

Pitoma jadranska regija Marče najpoznatija je po belim vinima,  naročito onima od  lokalne sorte verdikio nazvane po zelenkastom prelivu u vinu. Danas se od ove sorte prave karakterna, izražajna bela vina.

Umbrija

Kada bi srednjovekovne pape poželele belo vino, na trpezu bi im donosili vina iz Umbrije, a Gabriele d'Anuncio nazvao je vina ove regije „suncem u boci“. Vino orvieto, mahom od sorti greketo i  trebijano, danas se, za razliku od doba renesanse, pravi sa niskim sadržajem šećera, pri čemu grešeto daje izraziti voćni karakter. Jedan od lokalnih vinskih kurioziteta, slatko vino „Vin Santo“ napravljeno je od polusuvih bobica sorti greketo i malvazija.

Prostrana regija Lacio odgovorna je za oko tri procenata italijanske proizvodnje vina, a najpoznatija vinarska oblast ima verovatno i najneobičnije ime na svetu - Est! Est!! Est!!! di Montefjaskone. Ime je nastalo u srednjem veku kao izraz oduševljenja jedne visoke crkvene ličnosti koja je degustirala lokalna vina. Dobra vina se ovde prave i danas, naročito belo od sorti trebjano toskano, malvazija i trebjano đalo.

Abruco

Abruco najčešće budi asocijacije na vina od sorte montepulčijano. Pod čuvenim imenom Montepulčijano d'Abruco proda se gotovo sto miliona boca godišnje. U ovoj regiji prave se i izvrsna bela vina od trebijana, dok pravu renesansu doživljava sorta pekorino, aktuelni favorit u restoranima i vinskim barovima širom Italije.

Mala regija Molize, nekada deo oblasti Abruco, na osunčanim padinama između Apeninskih planina i Jadrana neguje po obimu skromno, ali vrlo kvalitetno vinarstvo. Bela vina prave se od trebijana i pino griđa, a crvena, baš kao i kod većih suseda, od montepulčijana i sanđovezea.

Drevna Kampanija u antičko doba bila je dom najpoznatijem vinu Rimskog carstva - mitskom falernskom vinu. Kampanijski vinari svesni su obaveze koju nameće istorijsko nasleđe i trude se da prave izvrsna vina od starih sorti. Aljaniko kao „barolo juga" na prvom je mestu u ekosistemu kampanijskog vinarstva, a tu su i greko di tufo, falangina, fijano...

Pulja

Pulja je sa 16 procenata ukupne proizvodnje vina u Italiji sama po sebi vinski gigant koji se diči i kvantitetom i dugom vinskom tradicijom. Vina iz ove regije su se u doba Rimljana izvozila širom poznatog sveta, a renesansni vladari bili su impresionirani poletnim i raskošnim crvenim vinima koja se danas prave od sorti bombino nera, primitivo, aljaniko, sanđoveze, salento, negroamaro...

Suv, planinski i pomalo okrutan predeo regije Bazilikata pokazao se tokom istorije kao odličan za vinarstvo. U ovoj regiji koja proizvodi manje od jedan odsto italijanskih vina prave se, pre svega od sorte aljaniko, neka od najboljih vina juga Italije.

Vrela Kalabrija odlikuje se velikim mikroklimatskim razlikama između pojedinih teroara, što omogućava obimom neveliku, ali stilski šaroliku proizvodnju vina. Dominiraju crvena sorta galjopo i bela greko, a najpoznatija apelacija je Ciro DOC gde se mahom prave puna crvena vina snažnih tanina i jakih voćnih aroma.

Sicilija

Sicilija je danas jedan od najdinamičnijih vinskih regiona Italije i sveta. Nekada poznata po slatkim, muskatnim vinima i legendarnom marsala vinu, ona danas proizvodi suva crvena i bela vina izrazito modernog stila. Vulkanska vina sa Etne izuzetno su popularna u svetu trenutno, naročito ona od sorte nerelo maskaleze.

Sardinija, koja u ukupnoj italijanskoj proizvodnji učestvuje sa dva procenta, najviše vina proizvodi u oblasti Kampinjano, severozapadno od Kaljarija, gde se prave vina od sorti kanonau, malvazija, muskat, nasko... Na severozapadnoj obali rade vrhunska bela vina od sorte vermentino, dok čuveni muskat s ovog ostrva može biti miran ili penušav, ali je uvek sladak.  |

Tekst je deo promotivne online kampanje o italijanskim vinima  u okviru 5. Nedelje italijanske kuhinje u Srbiji u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu ICE/ITA i u saradnji s Ambasadom Italije.