Goriška brda: Klasa na točenje

  • Tekst  Mika Dajmak
  • Objavljeno u Reportaže
  • Bookmark and Share
Goriška brda: Klasa na točenje

NOVA GORICA, mestašce sa sedamdesetak hiljada stanovnika u podnožju Goriških brda živi mirnim, reklo bi se dosadnim životom. Da nema sijaset kockarnica ličilo bi na učmalu varošicu. Naime, kockarnice su značajan izvor prihoda: u Italiji ih nema, pa je česta pojava hazarderski turizam. Ipak, ako izuzmemo kockanje, osnovna delatnost stanovnika je poljoprivreda. Tako je to odvajkada.

vinska_klet-2 Čuvene su bile ovdašnje trešnje, pa se i danas može, za puno para (malo ali lepo pakovanje od dva deci staje 12 evra) kupiti izvanredna trešnjeva rakija. Ali, kada je pedesetih godina prošlog veka (ondašnja) država rešila da ulaže u vinogradarstvo, mnoga stabla su posečena da bi na njihovom mestu nikli vinogradi.

Područje Goriških Brda
goriska_brda_map_1Na krajnjem zapadu Slovenije na 72 km² prostire se vinorodni okoliš Goriških Brda koji seže preko državne granice - od smaragdne reke Soče na jugozapadu, do reke Idrije na severozapadu.
U području ove ugodne mediteranske klime naselilo se oko 5.000 domaćinstava. Prirodni uslovi i vredne ruke domaćih ljudi stvaraju odlične preduslove za urod sočnih plodova poput trešanja, breskvi, kajsija, maslina, kestena i naravno grožđa. Priroda se ponekad zanimljivo poigra, pa tako u saradnji s domaćim ljudima u prolće ponudi prelepe cvetove, leti sočne plodove, a u jesen čarobnu igru boja i sve to obogaćeno - berbom.

Vinska klet Goriška brda najveća je slovenačka vinska kuća, impozantna i po kapacitetima (18 miliona litara vina) i po opremi, savremena i uređena, uostalom - kao i sve ovde.

„Osnovali su je seljaci, zadrugari, 1957. godine“, priča Andrej Valentinčič, komercijalni direktor. „Njih 650 se tada udružilo i ostali su tu do danas. Dakle, ovo se pokazalo i dokazalo kao dobitna kombinacija i zašto bismo onda bilo šta tu menjali.“

goriska-brda-10Dobitna kombinacije je i prijem grožđa: zadrugari dolaze, isporučuju sorte koje se ovde gaje (sva vina su isključivo sortna, kvalitetna i vrhunska), potom sačekuju da muljača završi odvajanje peteljki od zrna, u svojim traktorima odvoze svoje peteljke koje onda, kao đubrivo, završavaju u vinogradu odakle su i ubrane.

Valentinčič nas je proveo i kroz podrum i nešto što fascinira ne samo enofile: u arhivu, koji broji oko 200.000 boca, čuvaju se vina od prve berbe do danas! Jedanput godišnje svaka od tih flaša se proverava, ako vino nije ispravno (ušao vazduh, postalo zamućeno) baca se. Ostalo se čuva samo za specijalne prilike. Odabrani gosti, rođeni posle 1957, dobijaju vino svog godišta. I ovo je nekako poznato, vezano za Brione, zar ne?

Slobodan Vulić, zastupnik „Goriških brda“ u Srbiji, rođen je deset godina pre vinograda. Zato je iz privatne arhive Janeza Zlobeca, direktora za izvoz, dobio bocu za čuvanje. Rakiju iz godine 1947!

Kod jednog od zadrugara, a i to je tradicija koja se godinama neguje, imali smo zadatak da mu oberemo vinograd. Oko sedam hektara. Naravno, obavili smo sve kako treba, a domaćini su nas počastili ručkom u vinogradu. Jeli smo jotu, tradicionalno ovdašnje seljačko jelo napravljeno od zelja (kupusa), repe, krompira i crvenog pasulja. Onda još i kranjsku kobasicu, pa čuvenu slatku pitu sa sirom i jabukama zbog koje smo u ona vremena rado svraćali na Šentilj gde su ovu piti pravili tako da se i dan-danas pamti. Sve uz vino, nego kako.

vinska-klet-brdaIako je bilo posluženo u bokalima, već prvi gutljaj nagoveštavao je nešto što mi je tek kasnije postalo jasno. Elem, nisam odavno, ne računajući posete prijateljima vinarima i degustaciju u podrumu pored bureta, imao prilike da se iznenadim kvalitetom, a razočaram ambalažom. Mislim, mnogo češće mi se događalo suprotno: ispod etiketa u zlatotisku nalazilo se nešto na najboljem putu da postane – sirće!

E, iskreno se nadam da je i delegacija koju je predvodio predsednik Tadić (a sladila se vinima iz Goriških brda) mogla da pije vino iz bokala, kao mi; da su gledali jarbole sa srpskim zastavama (kao mi); da su ručali ispod Titove slike (kao mi); da su... kao mi...

Ne znam da li je predsednik imao priliku da obiđe radnje, da se u kafanama maši za sopstveni džep, ali ako i nije, neko od njegovih valjda jeste, pa može da mu kaže. Kapućino u hotelu sa četiri zvezdice staje jedan evro a za dvadesetak evra se u dobrom restoranu može odlično ručati. Uz aperitiv i vino. Mogu ministri da me ubeđuju do besvesti („Valjda više veruješ meni nego sopstvenim očima“), ali makar hrana i vino su tridesetak odsto jeftiniji nego u Beogradu!

O platama se nisam raspitivao, jednostavno, to nije pristojno, ali mogu da pretpostavim.

Vina s poreklom
U Goriškim Brdima vinogradarstvo je postojalo još pre dolaska Rimljana. Bogata tradicija, stara više od dva milenijuma, priča o istorijskoj ulozi vina u Goriškim Brdima.Terasasti vinogradi koji leže prema suncu sav čar zrelih plodova pokazuju u kasnu jesen dok nas u hladnim kletima oduševljavaju s plemenitim voćnim aromama. Najplemenitija vina sazrevaju u hrastovim bačvama gde obogaćivanjem dosežu vrhunac.

goriska-brda-04 U vinariji Goriška brda, kao što je to red, postoji i prodavnica u kojoj se prodaju njihova vina. Kvalitetna ili vrhunska, naravno, i ona iz ekstra serije nazvana A plus. Kupaže najboljih sorti, odležalih u barik buradima. Naravno, u beloj varijanti vodi se posebno računa o rebuli, autohtonoj sorti što se uzgaja kako na slovenačkoj tako i na italijanskoj strani Brda; u crvenoj to je klasična bordo mešavina (kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo) ali je ovde težište na merlou. Ali, ono čega u našim vinarijama nema jeste mogućnost da se kvalitetno vino, sivi pino ili šardone, na primer, kupi u rinfuzi za tek nešto više od jednog evra! Ko nema balon ili kanister, ništa zato. I to može da se kupi, i to za tek nešto više od evra.

Nešto od (no)ovih finansijskih pogodnosti zadesilo je, srećom, i ove naše krajeve. Od kad je ukinuta carina, kvalitetna vina iz Goriških brda u Srbiji staju oko dva evra, vrhunska 4,5 do 6,5 evra. Da ovo ne poredim s nekim etiketama koje su davno premašile dvocifrenu sumu evra. Nazdravlje!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama