Mola: Crnogorski novi vinski talas
- Tekst Viktor Čikeš
- Objavljeno u Reportaže
-
Mudri ljudi su davno ustanovili da tradicija postoji kako bi se menjala. Napretka bez toga nema. Mirko Vučinić se u svojoj mladoj vinariji Mola u Rogama, tek nekih desetak minuta vožnje automobilom udaljenom od centra Podgorice, opredelio upravo za takav pristup proizvodnji vina. I uspeh je došao takoreći preko noći!
Vinograd nadomak Podgorice
Crna Gora je jedna od onih država koje su geografskim položajem gotovo predodređene za proizvodnju vrhunskih vina. Pa ipak, već decenijama malo toga se tu šta dešavalo mimo Plantaža, vinskog giganta koji je po raspadu Jugoslavije ostao praktično jedini relevantan proizvođač vina. Ta slika se sada ubrzano menja. Desetak manjih vinarija s ozbiljnim vinima poslednjih nekoliko godina traži svoje mesto na tržištu, a jedna od njih je i Mola koja, ne slučajno, u svom nazivu ima odrednicu – fine wine!
- Naša vina potpuno su drugačija od tradicionalne vinske slike Crne Gore. Fokus je na elegantnim, modernim vinima s malo alkohola, punom aromatikom i izraženim kiselinama, gotovo potpuno suprotno od snažnih, alkoholnih i taninskih vina s juga – priča Mirko dok stojimo ispred još nezavršene zgrade njegove vinarije, većim delom ukopane pod zemlju i okružene vinogradom, na uzvišici s koje se vidi Podgorica.
Da bi postigao to što je naumio, ovaj mladi vinar prošao je ubrzani put preispitivanja u vinogradu i podrumu, pokušavajući da sagleda sve aspekte proizvodnje s kojom praktično do pre desetak godina nije imao nikakav dodir.
- Nas Vučinića vinara danas samo ovde u okolini ima četiri, ali se u mojoj prodici baš niko nije time bavio, pa sam i ja sve do pre neku godinu radio u banci. I to čitavih 13-14 godina. Nisam imao nikakav afinitet prema vinu. Međutim, kada sam 2009. godine kupio dva hektara zemljišta priča je krenula u drugom pravcu. Doduše, namera je bila da tu napravim baš veliku kuću, nekih 2.000 kvm, i voćnjak, a onda sam u razgovoru s nekolicinom tehnologa odlučio da uzmem u obzir i podizanje vinograda. Napravili smo analizu zemljišta i doista se pokazalo da je tlo najbolje za vinovu lozu. Odneli smo uzorke zemljišta i u Francusku gde su nam preporučili da probamo s internacionalnim sortama merlo i kaberne – objašnjava novopečeni vinar kako je došao tu gde je sada.
Naravno, pravi izazovi su tek usledili, bilo je pogrešnih stvari u vinogradu, u podrumu, pogrešnih poslovnih odluka, pogrešnih saveta...
- Kad prvi put nešto radiš uvek ima dosta promašaja –sumira prve godine Mirko.
Ipak, ono što je najvažnije, ništa od toga ga nije zaustavilo. Obišao je vinograde i podrume uzduž i popreko, najviše po Istri. Zašto baš tamo? Zato što je geografski slična Crnoj Gori i zato što u Istri prave verovatno najmodernija vina u regionu danas. A to je nešto što je i Mirko želeo da postigne. Upoznao je i mnoge vinare, slušao njihova iskustva i polako ali uporno tražio svoj put a usput menjao ono što je smatrao da ne donosi rezultate, ili nije u skladu s onim što želi. Tako je nedavno iskrčio i to nešto malo zasada vranca što je podigao na početku jer nije bio zadovoljan kvalitetom, a verovatno, makar i podsvesno, nije želeo da napravi još jedan vranac iz Crne Gore.
Zahvaljujući tome što je posvetio maksimalnu pažnju vinogradu, loza je u odličnoj kondiciji. Na otprilike dva hektara, koliko ima posađenih, dominiraju merlo i kaberne, ostatak čine šardone, muskat hamburg, tamjanika i vionjer.
Da Mirko želi u čitavu tu crnogorsku vinsku priču da unese duh novog vremena, osim kroz izbor sorti vidi se i po tome što je vinograde opremio pojedinim modernim gedžetima koji mere temperaturu i vlažnost zemljišta na 60 i 90 santimetara dubine, prosečno zadržavanje vlage u lisnoj masi za vreme vegetacije, spoljnu temperaturu, količinu padavina, brzinu i smer vetra...
A između redova pelin, žalfija i majčina dušica, tipično lokalno začinsko bilje, dok je ispod tankog sloja zemlje kamen, pun kvarca. Dani su leti dugi i često ekstremno topli, ali zahvaljujući kamenu koji se nalazi odmah ispod površine temperatuta zemljišta noću drastično padne. Odatle i ta zavodljiva mineralnost Molinih vina, a od tog kamena potekao je i naziv vinarije, koji na latinskom označava kamenu ploču. Čak i iza te odluke da vinariju ne nazove porodičnim imenom vidi se Mirkova želja da se odmakne od tradicije, mada je u svim aspektima Mola prava porodična vinarija u čiji je nastanak i rad uključene i supruga, arhitekta, koja je izradila projekat vinarije, a gde danas ćerkice Emili i Doris pomažu u pakovanju. Tu je i Mirkov brat koji pomaže u prodaji...
Savremena oprema u vinogradu
S proizvedenih i napunjenih oko 15.ooo flaša 2017. godine, za samo četiri godine postojanja na tržištu utrostručena je proizvodnja vinarije. I sve je prodato praktično već pre početka leta!
- Ne krijem da dokupljujem nešto šardonea, pored ovog iz mojih zasada, kao i veći deo hamburg muskata. Jednostavno, potražnja je takva, a nemam dovoljno svog grožđa – priznaje Mirko i napominje kako je u pripremi podizanje nova tri hektara vinograda.
Čime je to Mola na prečac osvojila tržište?
Tu je pre svega sveži šardone s desetak procenata tamjanike pod etiketom Ch, koji je osvojio drugo mesto na sajmu Montevino 2017 u kategoriji belih vina. Iz berbe 2017 napravljeno je oko 6,5 hiljada flaša ovog nepretencioznog vina, besprekorno zaokruženog i u balansu, punog tela, iskričavih kiselina i jasne mineralnosti, na nosu osetnih voćnih, herbalnih i citrusnih nota, bogatog uskusa koji traje. Slika i prilika zavodljivog i modernog belog vina koje se pije u svim okolnostima i uz mnoga jela, ponajpre uz ribu i paste.
Drugi Molin adut je Emi Rose, za ovo područje originalna kupaža muskat hamburga s 20 procenata merloa. Vino je u pravom smislu reči prošle i ove godine pravi mali hit u Crnoj Gori. I nije teško shvatiti zašto. Suvi roze boje lososa nudi u čaši specifičnu slast muskata u balansu s voćnim merloom. Strukturno jak, svežih kiselina i ubedljive završnice, uz svega 11 procenata alkohola.
- Mislim da sam jedini koji se u Crnoj Gori odlučio da pravi rose od ovih sorti. A to je zato što sam od starta krenuo da radim van crnogorske tradicionalnosti teških vina, da se bavim muskatima, laganijim vinima, pitkijim, koja osvajaju mirisom i ukusom. Uz to tu su niski alkoholi, ranija berba, elegancija, balans... A i brending je drugačiji od svega što je na tržištu – kaže Mirko uz konstataciju da je za svega šest nedelja prodao 5.500 flaša Emi Rosea!
Istu filozofiju kao kod belih vina, primenio je i kod dve crvene etikete – Merlot i Doris – za koje grožđe dolazi u potpunosti iz njegovih vinograda
Merlot 2017 lagano je vino svežih voćnih i začinskih aroma, punog ukusa i prijatne mineralnosti te blage gorčine u aftertejstu, a sa svega 12,3 % alkohola. Izrazito mlado, živih kiselina i još neizbrušenih tanina, ali sve će to verovatno sesti na svoje mesto kada vino u oktobru krene na police. U svakom slučaju potencijal vinograda iz kojeg dolazi, a to je onaj odmah uz vinariju, više je nego očigledan. Ipak, deluje da bi vinu prijalo malo boravka u drvenim bačvama.
- Želja mi je bila da vidim kako će se ponašati ako ga flaširam direktno iz inoksa, nekako stalno tražim način da izbegnem drvo. A plod je bio prošle godine odličan, dosta ekstraktan, brali smo ga ranije kako bi sačuvali što više kiselina, radili i dužu maceraciju od desetak dana...
Ovako ili onako, još jedno Molino na baš tipično crnogorsko vino!
Konačno, Doris je potpuno nova etiketa, najavljena kao prvo biodinamičko vino Mole. U pitanju je klasična kupaža merloa i 30 % kaberne sovinjona iz najstarijeg vinograda. Ručno ubrano grožđe je nakon čak mesec dana maceracije potpuno ispresovano i ostavljeno većim delom da odležava u bariku, a nekih 30 odsto u inoksu, da bi se sadržaj spojio na kraju i vino flaširalo u oktobru.
Ako je suditi po onome što je kupažirano tu pred nama u podrumu, Doris ima vrhunske preduslove da izraste u ozbiljno crveno vino. Baš kao što i Mola ima potencijal da izraste u isto tako ozbiljnu vinariju koja će uneti dah promena u crnogorsku vinsku tradiciju.
Za obe te stvari potrebno je pre svega vreme. Ali da se nalaze na pravom putu, to je već sada jasno.
Unique
Uz četiri standardne etikete, tako da kažemo, Mola sprema i jednu sasvim posebnu, shodno tome i nazvanu – Unique.
U pitanju je šardone iz kasne berbe 2016. godine, iz vlastitog vinograda, koji je posle osam dana maceracije i dva meseca odležavanja na talogu u novim baricima od srpskog hrasta i bez filtriranja flaširan i pohranjen na dno Skadarskog jezera, gde je proveo oko osam meseci.
- Meni to odležavanje na dnu jezera deluje jako dobro, niko to u okruženju nije radio, a ima dobru priču. Verujem da je priča uvek esencijalni deo bilo kakve proizvodnje, bilo kog posla kom se zaista posvećujemo. Flaše su hermetički zatvorene voskom, njih ukupno 220, i spuštene u dva kaveza na 35 metara dubine, gde je pritisak skoro četiri bara, a stalna temperatura oko 12 stepeni. U takvim uslovima odvija se neka vrsta ubrzanog sazrevanja vina – priča Mirko Vučinić.
I kakav je rezultat?
- Kada smo ga izvukli iz jezera činilo se da mu fali života, ali onda sam skinuo zaštitni vosak s preostalih flaša i posle dva meseca, vino kao da je prodisalo. Počelo je da dobija na živosti, na kompleksnosti, konstantno se nešto menja. Generalno, razvija se veoma dobro, ali ne trpi veliki trasnport, niti bilo kakvu veću promenu temperature,.
Ovaj ekskluzivitet vinarije Mola može da se nađe za sada samo u Crush Wine Station u Porto Montenegro, koji su dobili ekskluzivu za 2018. godinu.
Podrška vlade
- Ministarstvo daje doista veliku podršku i ogromne novce za razvoj vinograda i vinarija. Bez toga ne bi bilo ni ove ekspanzije vinarstva u Crnoj Gori. Uostalom, verovatno ne bi bilo ni Mole, barem ne ovakve – kaže Mirko Vučinić.
