ProWein: Srpski vinari u očima sveta

ProWein: Srpski vinari u očima sveta

Ono što su vinari iz regiona već uveliko okusili dogodilo se na kraju i našima – vinska delegacija sastavljena od deset vinarija iz raznih vinogorja Srbije predstavila je zajedno svoje proizvode, ambicije i nade na najvećem i najznačajnije svetskom vinskom sajmu ProWein u Dizeldorfu. Doći, videti i biti viđen, zadatak je obavljen, a kakvi su utisci?

Vinarije Aleksandrović, Aleksić, Budimir, Erdevik, Despotika, Lastar, Rubin, Trivanović, Virtus, Zvonko Bogdan su udruženim snagama od 18. do 20. marta iznele najbolje što imaju na jedinstvenom štandu od 40 kvadrata pod zastavom Srbije ali i uz pomoć nacionalne Privredne komore. Nakon dva pojedinačna samostalna nastupa u prethodne dve godine srpska se vinska delegacija konačno se okupila. Bilo je pred polazak nekih prestrojavanja, odustajanja, moguće da nije lako bilo izdvojiti 2.000 evra po vinariji, jer je toliko iznosio onaj deo namenjen zakupu prostora čiji je teret padao na vinare. Navodno skuplji ili otprilike isti toliki deo opremanja štanda preuzela je na sebe Privredna komora, što je za svaku pohvalu.

ProWein 2
Zajedno su jači, predstavnici srpskih vinarija na ProWein 2018

Ipak, treba primetiti da su štandovi Hrvatske, Slovenije i Makedonije u istoj hali bili daleko veći. Lako je njima, njima njihove države plaćaju kompletan trošak, možda naredne godine...

- Dve hiljade evra bio je deo koji smo uplatili Privrednoj komori Srbije za zakup štanda. Ali uz to idu troškovi transporta robe, izrade kataloga, sve zajedno prešlo je 4.000 evra – objašnjava Dejan Staković suvlasnik vinarije Virtus.

ProWein 6Dragoceno sticanje međunarodnog iskustva, Milorad Alavanja i Bojan Gluvajić iz Virtusa

Na konstataciju da je to ukupno veoma ozbiljna suma u Srbiji za godišnji marketing čak i za veće vinarije, priznaje:

- Za te novce sam mogao spolja da obložim još jednu zgradu vinarije, ali sam to sad ostavio za narednu godinu. Jednostavno, procenio sam umesto ulaganja u građevinske objekte da je pametnije da uložim u marketing. Ali ne samo u marketing i ideju da će momci koji su otišli da nas tamo predstavljaju doneti neki posao, već sam investirao direktno u njih. U budućnost. I mene je neko nekada slao da obiđem svet, da vidimo šta svet i konkurencija rade. Da pukne pred očima, kako Miloradu Alavanji u proizvodnji, tako Bojanu Gluvajiću u marketingu i plasmanu. To je suština i nije mi žao para, makar ne dohvatili nijedan posao. A tu su i kontakti i sve drugo preko toga.

Veselin DespotovicZadovoljan postignutim, Veselin Despotović iz vinarije Despotika

Zadovoljan je i Veselin Despotović, vlasnik Despotike koji je takođe poslao mlađe snage na ovaj svetski vinski bestseler:

- Išli smo, nismo se nadali mnogo čemu, a ispalo je da smo dobili kvalitetne kontakte koji obećavaju. Da ne pričam unapred ali izgleda da će biti nekog komercijalnog rezultata, to je dovoljno i sa tim smo zadovoljni. Pritom posebno raduje činjenica da su ljudima što su dolazili na štand bile posebno zanimljive autohtone sorte, nešto naše, domaće i neobično.

- U masi od preko 6.500 izlagača iz celog sveta, dok su desetine hiljada posetilaca među koji je bilo mnogo ljudi iz vinskog biznisa prolazile okolo, neki su zalutali i na naš štand – primećuje sa osmehom Ivan Mihajlović iz vinarije Erdevik. – U suštini došlo je do nekih pametnih kontakata, čekamo da vidimo šta će od toga biti. U svakom slučaju svi ti koji su dolazili bili su zadovoljni kvalitetom naših vina. I ne samo naših već svih na srpskom štandu. Mogu da pomenem da je bilo upita i interesovanja ljudi iz Izraela, čak iz Azarbejdžana. Mnogo ljudi, mnogo razgovora. Mi smo u Dizeldorf otišli sa skromnim očekivanjima i na kraju se vratili zadovoljni. Sve je praktično bilo u granicama, baš kako treba.

ProWein18 MK11955ProWein u Dizeldorfu jedan je od najznačajnijih vinskih sajmova u svetu

A to, ko se najviše interesuje za srpska vina može se zaključiti na primeru vinarije Aleksandrović:

- Kvalitet srpskih vina i te kako zaslužuje da bude predstavljen na jednoj od najvećih vinskih smotri u svetu, te se nadam da će naredne godine nacionalni štand biti barem duplo veći i da će se predstaviti još vinarija iz Srbije. Na ovogodišnjem sajmu smo pre svega učvrstili odnose sa partnerima iz Nemačke, Holandije, Belgije, Austrije i Švajcarske koji su imali mogućnost da pozovu svoje kupce i upoznaju ih još bolje sa našim vinima. S druge strane, ostvarili smo i nekoliko novih kontakata, a neki najzanimljiviji su, verovali ili ne, sa istoka – kaže Aleksandar Marinković, marketing menadžer ove vinarije koja je kao jedna od najstarijih privatnih u Srbiji već donekle poznata i na svetskom tržištu.

ProWein 3Ima osećaj da je nastup srpskih vinara bio primećen, Denis Mirković iz vinarije Lastar

Sa druge strane Lastar iz Sekuriča veoma je mlada vinarija koja tek probija nacionalno tržište, pa mogu li oni nešto više očekivati u svetskoj vinskoj utakmici nakon nastupa na ProWein-u?

- Ne mogu rezultati da se vide od prvog odlaska na ovakvu manifestaciju. Naše je bilo da se napokon organizujemo kao država, kao nova vinska destinacija i da odemo na najveći sajam vina na svetu, da se predstavimo, da grakćemo i dižemo buku ne bi li nas primetili u toj masi svetskih proizvođača. Da nekako primete naših 40 kvadrata pored onih hiljada i hiljada kvadratnih metara štandova Francuza, Nemaca, Italijana i svih ostalih koji su tu prisutni maltene već decenijama. Slovenci su tu već osam godina, Hrvati šest, pa i Kosovo nekoliko... – kaže Denis Mirković koji je predstavio vinariju Lastar. – Na kraju, imamo osećaj da su nas primetili. Dolazili su ljudi, čuli da se nešto novo dešava u tom delu sajma gde je recimo „ostatak Evrope“. A u tom se delu uvek nešto novo dešava. Pojavili su se znači uvoznici, došli da porazgovaramo. Nama su zapravo uvoznici daleko bitniji od distributera, jer mi smo za njih drugo carinsko područje. Distrubuteri se ne snalaze najbolje u spoljnoj trgovini, a to naša ponuda zapravo i jeste, znači dolazili su uvoznici iz Danske, Holandije, Austrije, čak iz Izraela i Kanade. Bila je i grupa Kineza koja je odmah pitala: „Imate li vina do 2-3 evra?“

Takvih je vina zaista bilo u delu gde su bile vinarije iz, recimo, Južne Amerike. Čak se može reći i da je bilo donekle pristojnih vina za te neke novce. Nešto što može da se pije. Hoće li ta vina i u Srbiju, a ne samo na tržište Kine? Pa, viđen je određen broj naših uvoznika i trgovaca ali nije se stekao utisak da je neko ugovorio neki novi posao. Pre će biti da su oni došli da potvrde već postojeće pozicije, a da li su uspeli nešto da ugovore, da li će se u Srbiji pojaviti neki novi vinski brend videćemo uskoro, najverovatnije na rafovima vinoteka, a možda i hipermarketa.

Sve u svemu, u Dizeldorfu se lepo videlo da se naša vina po kvalitetu ravnopravno nose s ostalima, ali kako se tu istaći iz mase? Možda cenama, što prema reakcijama potencijalnih kupaca baš i neće biti lako. Pa i ako to uspe, šta i koliko znači okretanje fokusa prema izvozu domaćem vinaru koji često nema dovoljno robe da zadovolji ni lokalno tržište? Naravno, pod uslovom da mu se plati prodato vino i da prebrodi često nerealne zahteve vlasnika ekskluzivnih velegradskih restorana...

Dejan Stankovic 1Izvoz kao uslov opstanka, Dejans Stanković, suvlasnik vinarije Virtus

- Nama je izvoz uslov za opstanak – potvrđuje Dejan Stanković. – Jer u Srbiji već imamo trideset vinarija iz premijer lige, svi imaju vrlo korektna, neki i odlična vina, i mi jednostavno moramo da tražimo izlaz u izvozu pa makar to bilo i samo 30 procenata proizvodnje. Virtus će za nekoliko godina morati da razmišlja šta da radi sa 300.000 boca i tih 30 odsto je jako težak kamen koji treba nekako skinuti. Upravo je to razlog zbog kog moramo da se okrenemo zemljama koje imaju bolju platežnu moć i u tom pravcu moramo da idemo svi. A interesovanja je bilo, desetak kontakata, mejlovi se već razmenjuju, bilo je i nekih pohvala iz Bordoa, čisto da zadovoljimo sujetu. Konkretno, Holandija je uputila dva ozbiljna predloga, a gde ćemo doći sa cenama i količinama, to je već drugo pitanje.

I da zaključimo, treba naći kapaciteta, volje, energije za narednu godinu kako bi država pokrila kompletan trošak predstavljanja na ovako značajnom skupu, čime bi naši vinari dospeli u donekle ravnopravan položaj sa komšijama u regionu. A kad će i da li će uopšte ikada doći u takav položaj na nivou donacija iz pristupnih fondova EU, to je druga priča. No možda ona, kao i ova sa ProWein-a bude imala, makar, donekle srećan kraj.

Foto: Ivana Čutura, Messe Düsseldorf/ctillmann, arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama