Škegro: Krš u genima

Vinarija u selu Radišići okružena je kamenom i vinogradima

Radišići kraj mesta Ljubuški, selo u Hercegovini, gotovo na sredokraći između Mostara i Ploča. Ljuti krš iznad plodnog Ljubuškog polja, po mnogim merilima maleni vinograd ispresecan maslinama, usečen u strminu i nevelika vinarija uz njega. Pitamo se, šta je potrebno da neko ovde krene da se bavi vinarstvom na najvišem nivou? Pa, možda samo jedan mali „klik“...

- Kao prosvetnom radniku čiji su život bili istorija i pedagogija desio mi se jedan mali „klik“. Video sam kad ljudi odu u penziju da se pomalo izgube, pa sam počeo razmišljati kako bar malo da ulepšam te dane. I taj me je „klik“ naterao da se pre 21 godinu počnem baviti vinarstvom i... Nije mi žao nimalo – priča Mirko Škegro vlasnik i suvlasnik sa svojom decom i suprugom, kako naznačava, istoimene vinarije, prvi koji je u Ljubuškom i u celoj toj županiji registrovao vinariju 1996. godine. Naravno, pored one Ljubuške koja je bila u sastavu nekad moćnog a potom ugaslog Hepoka i imala vrhunska vina merlo, žilavka i blatina. Tu je bilo preko 200 hektara blatine i žilavke, a blatina je bila najbolja. Još je car Franjo Josif odredio da u Vitini, gde je vinarija, bude nukleus ove sorte. A onda su usledile privatizacije, vinogradi izgoreli. Sve je prodato, uzeti su koci i žica preko noći. Danas se i ne vidi gde su bili, grehota, kažu.

Krš je naš identitet, Mirko Škegro

Mala degustaciona soba je praktično predsoblje vinarije od 300 kvadrata koja je sva posvećena proizvodnji, dok je barik podrum nešto što smo mislili da je garaža. Uskoro kreće delimično širenje radnog prostora ukopavanjem u brdo, a zatim i povećanje kapaciteta dodavanjem žilavke i pošipa do ukupnih tri hektara.

- Prvo je bilo 2.000 trseva, petina hektara, posle se lagano osvajalo brdo, a dokupimo i nešto kvalitetnog grožđa žilavke i blatine. Uz žilavku imamo propratne sorte benu i krkošiju, a uz blatinu alikant buše ili kambušu i trnjak, nekih 2.500 čokota. Njega smo ranije koristili kao propratnu sortu, ali smo upravo izbacili prvu sortnu varijantu trnjaka. I to je mnogo – smeje se Mirko dok donosi bocu Krš Orange 2015 vina i pokazuje etiketu na kojoj je starac koji ispija čašu vina s očiglednom strašću.

Vino je porodični posao, supruga Mirjana, Mirko i ćerka Andrea

- Ovo na slici je moj otac Bariša, umro je 2010. u 85. godini, a deca su izradila etiketu. Volio je svoje vino i ponosio se njim do zadnjih dana. On je pravio vino, i moj deda je, ali sam ja zvanično napravio prvi tank od dve hiljade litara i punio prve butelje. No, najozbiljniji trenutak u vinariji dogodio se negde 2008. godine kad su se sinovi Ante i Bariša ozbiljnije zauzeli oko vizuelnog i drugog identiteta i sve je dignuto na daleko viši nivo. I evo, sad ćemo po prvi put probati ovaj Orange iz boce, jedno od prvih narandžastih vina Hercegovine, nestrpljiv sam...

Mostarsko vinogorje:
U zemlji žilavke i blatine

Krš Orange rađen je kao vina iz amfore, ali bez amfore. Maceriran je šest meseci bez dodavanja kvasaca. Na talogu leži nekih 25 dana posle čega se radi samotok, bez presovanja. Što iz grožđa izađe, izađe. Iz inoksa direktno ide u francuske barik bačve, bez imalo sumpora, zaštitnih sredstava, kvasaca. Ako Mirka pitate šta vino drži da se ne pokvari, kaže: „Drži ga žilavost iz žilavke“. A na pitanje zašto je krenuo da radi oranž, kaže: „Sinovi i kćer hteli da se igraju“.

Izvanredno oranž vino od žilavke još jedan je dokaz o potencijalu ove autohtone hercegovačke sorte

Osim Škegra i vinara Brkića niko nema oranž vino od žilavke u ovom kraju. Ima tek u Hrvatskoj. I priznaje Mirko da je probao druga oranž vina u Istri i Slavoniji, „deca kupe i donesu“, da imaju bar desetak boca u frižideru, ali i da ih ranije nije simpatisao, međutim da su mu sada sve draža.

I doista, ako bi postojao razlog zašto bi neko prestao da pije reduktivna vina i posvetio se u potpunosti umetnosti „oranža“, onda to može lako da pronađe u ovoj narandžastoj žilavci! Ima svežinu, eleganciju, kiseline, neverovatna aroma prosto izvire iz čaše. Pitamo da nije nešto „upalo“ na talog, jer najmanje se oseća prepoznatljiva, a jako visoka (95 %) sortnost? Beskrajno duga završnica vuče na prošek i što duže vino piješ aftertejst postaje sve jači. Neka marakuja, nešto tropsko žuto-crveno, jako zrelo i mesnato voće. Kad bude formirana, cena će biti oko 15 eura. Fenomenalno, potpuno prirodno vino!

Sedam veličanstvenih s hercegovačkog krša, vina vinarije Škegro

Ali da bi u potpunosti razumeli ovaj novi dragulj, neophodno je vratiti se na početak priče. Blatina i žilavka, Krš Crni i Krš Bijeli bili su čitav portfolio niz godina u vinariji Škegro, a danas čine 60 procenata proizvodnje. Srebro za Krš Bijeli 2010. godine na Decanteru bilo je potvrda da se ide u dobrom pravcu, a naknadnih pet medalja da je kvalitet konstantan. Ipak, trebalo je novih etiketa, nove inspiracije pa od 2011. slede barikirana vina Carsus Bijeli i Carsus Crni od istih sorti. Od berbe 2015 kreće oranž, te roze od blatine, od berbe 2016. u boci je i Krš Crveni Trnjak, a sad će i penušavac od žilavke.

- Ove godine dobili smo tri bronze, za blatinu Carsus Crni 2015 i klasične varijante žilavke i blatine iz iste berbe, s time da su Krš i bijeli i crni samo za poen ostali bez srebra. Oranž je vino rađeno na starinski način, prirodno čisto vino, kao i roze od blatine, dok smo poslednje izbacili na tržište Trnjak 2016. To je autohtona sorta, veoma stara i kvalitetna, ali nije bila zastupljena u poslednje vreme. Nema mana, ne znam joj ni jedne, ali jednostavno nije bila „in“. Sazreva posle vranca u septembru i daje izuzetno vino. Zvanično je registrovana kao hercegovačka, iako je nekada i Bosna imala vinograda, ali danas samo tu i tamo. Znate, ranije se ovde uzimao alikant buše kao bojadiser, a sad nam ni on ne treba jer je trnjak i bojadiser, i prava kvalitetna sorta.

Nasledio dedino ime i dedinu strast za vinima, Bariša Škegro

Vinarija Škegro specifična je po još jednom pokazatelju. Svaka berba rasprodata je gotovo unapred i sve se izvozi, većinom u Hrvatsku, nešto u Belgiju, a sada će konačno i u Srbiju. A rinfuzu ne prodaju ni najboljem prijatelju. Možda je sa te pozicije Mirko najrelevantniji da kaže poneku o odnosu žilavke i blatine prema drugim sortama kao što je vranac i objasni zbog čega se blatina nekako tvrdoglavo zadržava unutar granica Hercegovine?

- Sva su hercegovačka vina danas na visokom nivou, a to što se blatina ne preliva preko granica Hercegovine razlog je uglavnom marketing. Nema je ni na istoku Hercegovine, gde je dominantan vranac koji ranije sazreva.

Tradicionalna gostoljubivost i vrhunska vina, deo porodice Škegro ispred vinarije

Kad je o žilavci reč, Krš Bijeli 2016 prava je mirisna bomba! Medena na nosu, sa oko 13 procenata alkohola, ima agruma, voća, vrlo suptilno vino gde je sve zrelo i uz to prelepa završnica. I pregršt mineralnih tonova.

- Cilj je stvoriti prepoznatljivo vino – objašnjava Škegro. – Mi uopšte ne forsiramo prehranjivanje, minimalno. Vi ovde posadite maslinu, višnju, marelicu, sve nikne, rodi. Brdo je puno nekih minerala, dole je ilovača i ona je tvrda i drži vlagu. Čovek bi rekao da je sad suša, a sve je u brdu zeleno do vrha.

Zbunjuje i činjenica u vezi identiteta vinarije. Umesto naziva vinarije, na etiketama dominira natpis „Krš“.

- To je naš identitet. Rođeni smo u kršu, živimo u kršu, umrećemo tu. Svuda je kamen, razbiješ palac kad trčiš! 

U barik podrumu sve vrste drveta. Carsus Crni odležava do 15 meseci, beli pola godine, ali ide u novo drvo. Velike bačve od 5.100 litara ubačene su u vinariju pre sedam-osam godina, kada je inoks bio skup, i pokazalo se kao dobra odluka. Carsus bijeli 2016 dolazi iz francuskog hrasta. Žilavki očito baš prija drvo, potom ide kroz mikro filter da se ne gube arome. Drvo doda baš to malo tela što inače fali. U ustima imaš osećaj kao da će da plane, bukne alkoholom, aromama, svime, a onda se iznenada smiri, staloži i postane mlečna, gusta.

Pre nego je postao prosvetni radnik a zatim i vinar, Mirko je bio i fudbaler NK „Ljubuški“

Potom sledi Krš Trnjak 2016. Jaka crvena boja sa bakarnim plamenovima. Zaljubljivo vino na prvi pogled, suvo ali jako ekstraktivno, svašta ima unutra, alkohola 13,5 %. Pun ukus, eksplozija aroma i jedino završnica malo kraća. Ozbiljna vinska priča, nešto voćnija od blatine sa kojom bi kupažiran dao fenomenalan rezultat jer bi se produžila završnica koja je u pomalo ljubičastom i kožastom vinu Krš Crni ekstremno dugačka.

Konačno, Carsus blatina 2015 uz 14 procenata alkohola predstavlja izuzetno gusto vino koje odmah na nosu asocira na kafu, malo kože, dosta mente i drugih aromatičnih biljaka. Poprilično drugačija od neobuzdane mlade blatine, profinjenija, omekšana u drvetu i neobično skladna. Voćni ukus isprepletan s vanilom. Blatin za ponos, autohtoni vinski dragulj!

Interesovalo nas je i šta Mirko misli o vinima Hercegovine, šta tu najviše vredi, a šta nedostaje?

- Volim sve što je autohtono s ovog podneblja. Drag mi je od kolega Pero Buntić, Begić, Josip Brkić... A šta fali Hercegovini? Nedostaje petnaest pravih enologa. Ljudi su se ovde donedavno držali starih šablona po sistemu: „Biće vino kako ga je moj ćaća radio“, ali to se pojavom oranža počinje mijenjati.

Za kraj pitamo ga kako vidi vinariju Škegro za nekoliko godina?

- Još uspešniju, nadam se. Sve troje dece su zavoleli vinarstvo, a bez toga ne ide. Svi će unuci u brdu dobiti table sa svojim imenom na parcelama kako bismo ih povezali sa zemljom. Znate, četiri generacije treba ulagati da bi bilo efekta, da vinarstvo može biti održiv biznis, da se od njega živi.

Put koji je odabrala porodica Škegro jeste krševit, ali je možda baš i zbog toga već sada ostavio dubok trag u vinarstvu Hercegovine.

Foto: Ivana Čutura i Željko Garmaz