Gere: Priča o mađarskom vinskom čudu

Slatki ukus uspeha: Porodica Gere Atile Slatki ukus uspeha: Porodica Gere Atile

Ovde ljude nekako uvek iznenadi kada čuju priče o vrhunskim vinima iz Mađarske. Čuj, mađarska vina! Hajde kobaje i kulen, ali vina... Navikli, valjda, da se tako nešto i dalje pravi samo u Francuskoj, Italiji, Španiji. Doduše, njih iznenadi i kada se suoče s vrhunskim srpskim vinima, koja su im svakodnevno tu na dohvat ruke. No, to je druga priča. Vratimo se Mađarima.

T 32

Praktično tu, odmah iza severne granice Srbije, u vinskom regionu Vilanji nalazi se vinarija Gere Atile, kažu, slika i prilika mađarskog vinskog uspona započetog ulaskom u EU. Bilo tako ili ne, mi smo odatle poneli barem jedan nedvosmislen utisak – kaberne fran najblistavije uzlete dostiže upravo ovde!

T 25

Vinska priča Vilanjija po ulasku EU novca u Mađarsku krenula je velikom ekspanzijom kaberne sovinjona, kao igrom na sigurno. Ali izuzete prednosti teroara učinile su da se kaberne fran iz godine u godinu penje sve bliže svetskom vrhu kvaliteta, gde je otprilike sada i zaseo. Ekstremno elegantno, bogato i kompleksno vino prepuno začina, ekstraktivno i obogaćeno finim taninima i živim kiselinama, vrlo dugovečno (10-15 godina), to je ponos ove vinske regije.

Tamaz Frolih Podrum pun iznenađenja: Tamaž Frolih u akciji

Uživanje u snažnim aromama šumskih jagoda, šljiva i gloga frana iz Vilanjija prvi je početkom trećeg milenijuma otkrio svetu Majkl Brodbent, engleski vinski pisac i Master of Wine. Svoje otkriće iz vinarija Gere, Tiffan i Bock, da je tu kaberne fran „konačno našao prirodni dom“ objavio je u Decanteru, a sa njim se kasnije složila i čuvena Džensis Robinson. Čini se da je tajna u toploti i ranijem sazrevanju, pa je vino uspešno i u hladnijim godinama, a najbolje odlike, bilo u kupaži ili samostalno postiže u ukusu, ne samo u mirisu. A možda (dodatno) i u činjenici da u Bordou retko proizvode samostalni kaberne fran, pa ozbiljne konkurencije i nema, zar ne?

Koper Perjanica Gere vinarije: slavni Kopar

Gere je danas veliko ime, ne samo u Vilanjiju gde je među pet najvećih. Na vinskim sajtovima njegova etiketa Kopar jedino je mađarsko vino koje parira internacionalnoj slavi tokajaca. I uvek je u prvom planu! Baš kao i brdo Villányi-Hegység, uzdignuto poput piramide u beskrajnoj ravnici, gde su najjužniji i najtopliji vinski položaji Mađarske i na čijoj se padini nalazi lokalitet Kopar. Vinarija proizvodi preko pola miliona litara godišnje, a iako smo ovde pili verovatno jedan od najboljih rozea u regionu, iako prave dva frizantea, nešto belog vina, kada se govori o Gere vinariji govori se gotovo uvek i samo o crvenim vinima, o 20-ak etiketa koje čine čak 95 procenata njihove proizvodnje, kako nam je objasnio somelijer Tamaž Frolih, zaposlen u vinariji.

 Villányi HegységNajjužniji vinski polažaji u Mađarskoj: Brdo Villányi-Hegység dominira pejsažem

Podrum vinarije Gere Atile izgrađene 2002. godine nalazi se šest metara ispod zemlje i predstavlja bukvalno more barik buradi isključivo od mađarskog hrasta. Grožđe stiže sa preko 74 hekatara sopstvenih vinograda rađenih organskim pristupom.
- Godine 2008. započeo je uzgojni organski eksperiment na 1,5 hektara, a danas obuhvata sve vinograde, ne da bi imali BIO vina, već da bi grožđe bilo zdravo – kaže Frolih. – Isto tako, vino u bariku ne sme da stoji više od 16 meseci jer Atila ne želi da ljudi uživaju u drvetu već u grožđu.

Stvaranje tradicije
Stvaranje tradicije: Gere Atila 

Očuvanje ploda glavni je razlog većinski ručne berbe koja kreće od avgusta i traje do polovine oktobra. Vino pravi tehnolog sa Instituta u Peći Balaš Forgać, a tu su i dva vinogradara od kojih jedan radi već 30 godina i sam je posadio 20 hektara loze u Erdogaroku.

Autohtono iznenađenje

Izvan degustacione sale, u restoranu s velikim uživanjem pijemo vino od lokalne sorte fekete jardovajn (fekete járdovány). Vino je iz berbe 2015, još mlado ali s divnim kiselinama, dosta ruže i višnje na nosu, lepo i pitko, neodoljivo podseća na pino noar. Ozbiljno vino kako god pogledaš...

antrfile Autohtono iznenadjenje

- Gere je želeo da kao eksperiment oživimo neke od sorti koje nisu prisutne više od veka. Tako smo posadili 0,3 hektara karpatskih sorti čokasolo, bokator i drugih. Za večinu je podneblje ovde bilo pretoplo, tako da smo zadržali samo fekete jardovajn. Mi smo veoma zadovoljni, ali i publika koja očigledno želi da proba nešto novo, tako da ćemo tu priču tek da razvijamo – kaže Tamaž Frolih i dodaje  kako u Tokaju eksperimentišu i sa belim fekete jardovajnom.

- Koliko je Atila uključen u proces proizvodnje? Uključen je u selekciju vina, pravljenje kupaža. Uhvatim ga ponekad kako se u pola noći zabio u podrum i proverava šta se dešava u burićima. Nadgleda procese i kvalitet. Takođe, on je bio taj koji je bukvalno otrgao od zaborava naš danas najznačajniji vinograd Erdegarok u Đavoljoj dolini, koja se prostire iza Kopra. Gere priča kako je uvek pitao stare ljude gde da sadi. Starci, naravno, nisu imali pojma o tome koja je vrsta zemljišta, šta je  mikroklima, ali bi se sećali gde se rađalo dobro vino i ukazali su mu na Đavolju dolinu, gde je 1972. posađena šuma. Ali, tamo je šuma, rekao bi Atila? Jeste šuma, kazao bi starac, ali odatle je dolazilo baš dobro vino. Onda je Atila 2001. godine seo na motor i odjezdio u dolinu gde je pronašao zaboravljeni vinogradarski alat, makaze pa čak i tank. Čuo sam priče da je i stari podrum pronađen. Sve su posekli, izvršili melioraciju, izmenili sastav zemljišta i to su sada naši najbolji vinogradi na oko 63 hektara!

Džez, vino i Vilanji

antrfile jazz Matt Bianco Mark Reilly New Cool Collective
Najveće zvezde ovogodišnjeg Gere Jazz  Fesztivál: Matt Bianco (Mark Reilly) & New Cool Collective

Od pre pet godina Vilanji je zahavljaujući vinariji Gere dobio i dvodnevni letnji džez festival. Ništa megalomansko, Gere Jazz  Fesztivál je pre svega hedonistički spoj vina, hrane i muzike u idiličnom ambijentu vinarije, a ove godine protekao je u znaku latino džez ritmova, gde su glavne zvezde bili članovi engleskog benda Matt Bianco & New Cool Collective.

Đavolja dolina je mesto gde se vreli i vlažni vazduh podiže sa dna i stvara čudesne mikroklimatske uslove na terasasto urađenim vinogradima. Tu uspevaju kaberne fran, pino noar, tempraniljo, portugizer, merlo.

Vinski turizamVinski turizam: U centru Vilanja nalazi se i Gere hotel sa četirti zvezdice i vinskim spa centrom

U degustacionoj sali prvo nas je oduševio roze, a Mađari i inače puno piju roze. Posle političkih promena i ulaska u EU, što je bila prekretnica za današnju mađarsku vinsku euforiju, puno je ljudi od 30 i više godina krenulo da pije vino. Zna se, dobro je početi s lakim aromatičnim vinom, bez teških začina, a idealan za to bio je roze koji se u Mađarskoj mnogo konzumira i kao špricer sa sodom i to u najboljim restoranima – bez blama! Lepo se prepoznaje, ima čiste arome voća, nema ništa skriveno, jednostavan je i svi ga vole.

Ekipa Vino.rs u poseti Gere vinarijiVelika vina Mađarske: Ekipa Vino.rs u poseti Gere vinariji

Nakon rozea penjemo se hedonističkim stepeništem uživanja. Portugizer je lako ali ozbiljno vino. Nekada je u Vilanjiju najviše bila zastupljena frankovka, kad su se pila uglavnom prekisela ili preslatka vina, a pošto se u novo doba ispostavilo da frankovka ima previše kiseline, fokus je prešao na portugizer.

Pino noar je dobar i tamniji no obično, s višim kiselinama, dosta tanina. Moćno vino. Odležava maksimalno 12 meseci u bariku i barem dve godine u boci, dok je kaberne fran jednostavno – top! Možda doista kao nigde u svetu! Gazda Gere podseća da su stari vinari nudili sovinjon ili kupaže sa franom tokom degustacija, ali da bi bure čistog frana uvek držali u dnu podruma. Da krunišu degustaciju, ili ga uopšte i ne ponude, da ostane više za njih.

Grožđe, baš za sve!

Kažu da je crveno vino zdravo jer iz pokožice u vino stižu tanini, polifenoli i antioksidansi. Ako zrno meljete jako fino, dobijate mikroekstrakt koji telo može da konzumira i tako unosite preko 2.000 različitih antoksidanata prirodno.

antrfile grozdje bas za sve

U vinariji Gere poseduju keramički mašinu, mlin koji zrno pretvara u prah veličine 5-50 mikrona, a nauka tvrdi da je 20 sasvim dovoljno da ga telo može konzumirati i kroz kožu.

- I druge kompanije proizvode isti prah, ali oni nemaju organsku sirovinu i pritom koriste lasersku tehnologiju gde toplota šteti proizvodu. Mađarski naučnik  Dr. Albert Sentđorđi (Szentgyörgyi) koji je dobio Nobelovu nagradu za vitamin C, još 1936. godine napisao je da antioksidant iz crvenog grožđa može imati veliki uticaj na zdravlje čoveka. Problem je što se zrno grožđa uglavnom koristi za ceđenje dobrog jestivog ulja, od 100 kilograma semena dobije se osam litara. A ovaj naš prah se jede s jogurtom ili kremom. Imamo u restoranu i desert od crne čokolade ili hleb u koji ga dodajemo i ima efekat na čitavo telo. U poslednje vreme vrše se uspešni eksperimetni u domenu lečenja leukemije ili ćelija raka.

Inače, u vinariji Gere od grožđa na kraju ne ostane baš ništa! Uz grožđe kao prehrambeni proizvod i vino dobijeno od njega, koje se delom koristi i u welness centru za kupke, proizvodi se „veržu“ (verju) izuzetno prijatan, osvežavajući i zdrav dodatak jelima ili sok. Napravljen od zelenih bobica veoma je kiseo i citrusan. Od košpica se dobija preukusno jestivo ulje, brojni kozmetički preparati, kreme za masažu, te najfiniji prah koji se koristi kao zdravstveni suplement. Konačno, od sve preostale biljne mase koja ostane nakon berbe sušenjem i presovanjem proizvode se briketi za loženje. Ostatak – nula!

Probamo i perjanicu kuće, bordošku kupažu Kopar. Ali umesto kaberne sovinjona, koji je najrasprostranjenija sorta u vrelom Kopar položaju, ovaj izuzetno snažni, duboki, ekstraktivni i slojeviti blend vodi 50 % kaberne frana, uz 40 % merloa i ostatak kaberne sovinjona.

T 26

Tamaž je očigledno izuzetno ponosan na merlo. I ima zašto. Potpuno je svilen, pravi voćni kolač. Poseban u završnici gde se najviše oseća mineralnost i neka vrsta slanosti tipične za obalu Panonskog mora, ali uticaja ima i posebno drvo iz najboljeg i najskupljeg mađarskog  barika.

Najskuplje vino

antrf Najskuplje vino

Iako je vino Kopar na neki način zaštitni znak vinarije Gere, ubedljivo najskuplje njihovo vino je Attila, s cenom od oko 80 evra, dva ipo puta više nego Kopar.

Attila Grand Vin de Villany kupaža je najboljih plodova 50 procenata kaberne frana, 35 procenata merloa i ostatak kaberne sovinjona. Odležava 16 meseci u bariku, izuzetno složenog i koncentrovanog ukusa u kojem provejavaju note eukaliptusa, crnog i crvenog bobičastog voća, crne čokolade. Usta su puna voća s bogatim mineralnim naletima u završnici, a tanini u 14,5 % alkohola upečatljivi. Vino se pravi u malim serijama, a tajna kvaliteta, kako kažu, leži u odabiru barika.

Za kraj, u čašama je gotovo ljubičasti Tinto, tempraniljo koji se ovde uzgaja od 2006. godine, ali proizvodnja još ne premašuje 2.000 boca.

- Tempraniljo je bio ideja Franca Vajningera, da uz lokalne sorte proba i nešto neobično a internacionalno. Daje dobre rezultate, a moguće je da su zasadi tempranilja u Đavoljoj dolini najseverniji zasadi ove sorte na svetu!

Još jedan podatak u mozaiku mađarskog vinskog čuda!

Tri brenda

antrfila Tri brenda Franc Vininger i Atila GerePrekogranična saradnja: Franc Vininger i Atila Gere

Danas Atila proizvodi vino u tri različita objekta. Osim vina s etiketom Gere, tu su i vina pod imenom Gere & Schubert, koja se rade od kupljenog grožđa, tehnološka vina, kratkog daha ali pitka i jeftina (3-4 evra), te vina nastala u saradnji s austrijskim enologom Francom Viningerom (Weninger). Franc ima vinariju u Austriji, gde je frankovka veoma mineralna, i želi da vidi šta je to tako drugačije na mađarskom tlu. Tokom saradnje koja počinje 1992. godine postaju prijatelji i dobijaju veoma specifična vina gde se uz frankovku i kuve od ove sorte posebno izdvaja izvanredni tempraniljo Tinto, ali i sam vrh kaberne frana Villanyi Franc.

Foto: Ivana Čutura, arhiva

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama