Virtuoznost Virtusa

Ime Virtus zapazili smo na Velikom testu Vino.rs kada je Rose 2013 ove vinarije na svom prvom pojavljivanju pred žirijem sastavljenim od vrhunskih svetskih stručnjaka, namah osvojio medalju. Bronzu, samo? U tom trenutku isto je odličje prigrlio i Zavet Stari 2012, čija je prethodna berba osvojila regionalni trofej na Decanteru. Ali će i Virtusova vina krenuti sličnim putem, a medalje sa Decantera će u sve većem broju poteći ka Žabarima.

Iskreno, medalje su jedno, a prepoznatljivost brenda nešto potpuno drugačije, pa nam je tako Virtus konačno ostao urezan u memoriji na promociji tada nove etikete u Srbiji Gewurtztraminera. Neobičan i po stilu jedinstven, naterao nas je da držimo oči na ovoj mladoj vinariji, dok dolaskom u Žabare sve nije selo upravo na svoje mesto.

Veliki ciljevi i veliki izazovi, tim vinarije Virtus (Rade Đurović, Dejan Stanković, Milorad Halavanja i Darko Križan)

Osnivači vinarije, nekoliko dobrih prijatelja, a među njima Dejan Stanković i Darko Križan krenuli su 2010. godine da kupuju parcele a naredne da sade vinograde. Tu gde su se oni i nalazili više od sedam decenija, sve dok ih s odlaskom Navipa i vraćanjem vlasništva privatnicima nije ubrzano smenila oranica, žito pa i korov. Ukupno je ukrupnjeno 27,5 hektara, od čega je u vinograde preraslo prve godine pet, naredne još duplo toliko, a upravo je posađen još jedan ipo hektar, tik ispod vinarije, dok se desetak drugih odmara i priprema za lozu kojoj su predodređeni. Međutim, dok su rasli zidovi Virtus vinarije, rastao je i broj zainteresovanih za njene udele, pa ih je danas čak osam suvlasnika, a javljaju se i novi interesenti verujući u uspeh ovog vinsko-hedonističkog poduhvata. Svi su u ozbiljnom biznisu u drugim delatnostima, a zajednička im je ljubav prema prirodi, vinu, drugarstvu.

- Sve su to ljudi ostvareni u svojim profesijama, koji veruju u ovaj projekat – kaže Dejan Stanković, direktor vinarije. – Bliže se neke godine kada umesto da sedimo pred televizorom želimo da se uz vino družimo u prirodi. Odgovara nam da dolaze novi prijatelji, ljubitelji vina, jer prvo imamo dotok svežeg kapitala te ne moramo da se obraćamo bankama, fondovima i drugim finansijskim institucijama, a drugo, smanjuje se rizik. Takođe, nije nam ideja da Virtus projekat finansiramo samo iz sopstvenih sredstava, što je bilo sve do ove trenutne faze, već da on ima karakter održivosti. Pa, korak po korak...

Projekat Virtus ostavlja bez daha već u ovoj fazi, a kako će tek biti kad se zaokruži osmišljena priča koja se u vidu ogromnih fotografija konačnog kompjuterskog rešenja nalazi u jednoj od degustacionih sala? Usudili bi se reći da je moderna vinarija Virtus neka vrsta zenice džinovskog zelenog i veoma plodnog oka. Jer, kad se popnete na vidikovac, nekih tri sprata iznad zemlje, imate utisak da se nalazite na stubu u centru grotla brdovitog zelenog vulkana omeđenog veoma udaljenim planinama. Zbilja, zadivljuje već odabir mesta na kome je posađeno neobično vinsko postrojenje koje kao da je sagrađeno od drveta da ne bi odskakalo iz savršenstva prirodnog ambijenta.

Jednostavno, objekat se pretače u park, park u vinograd. Džez, soul, sjajna muzika dopiru odasvud iz razglasa. Opuštajući zvuk se meša sa neprekidnom pesmom slavuja, a muzika lagano dopire do parcela neposredno ispod vinarije gde devojke sa šeširima nežno pletu agrikulturne bajalice iznad mladih, tek izniklih stabljičica raznoraznih loza. Taj potez treba da bude kombinacija parka i vinograda kroz koji ide staza širine šest metara sa niskim ukrasnim drvećem,lisnati tuneli za šetnju na čijem kraju će biti vinjaga (vinjaga je inače ona divlja loza Vitis silvestris što pravi divnu hladovinu) sa česmom i prostorom za sedenje o čemu s oduševljenjem priča Dejan.

- Potpuni spektakl. A sa leve i desne strane table loze. Prva tabla s leva, video sam to u Stelenbošu u Južnoj Africi, biće pokazni vinograd, po dva reda od svake sorte koje imamo. Za goste i turiste koje mrzi, da ne moraju da štrapaciraju po i do vinograda, već da na licu mesta vide kompletan asortiman grožđa. Moći će recimo i da pročitaju sve o prokupcu, istorijat sorte, pa i da ga zagrizu. Ukupno osam sorti, 16 redova: prokupac, marselan, kaberne, pino noar, pino griđo, sovinjon, gevirctraminer i šardone, koji trenutno nemamo, ali smo upravo ovde zasadili tablu od 1.400 čokota jer nam treba zbog penušavca. S druge strane šetališta biće stono jestivo grožđe, deset vrsta, superiornih klonova iz svih epoha zrenja. Da gosti od avgusta pa do oktobra mogu da ponesu nešto zrelo i ukusno sa sobom. Jer znate, kad dođete s berbe a nemate grožđe, ko da niste... A tamo desno, na kraju prema planinama, posadićemo visoko drveće, kao u Toskani jer ne smeta vinogradu pošto ga sunce već pre toga štedro okupa zracima.

Od prvog dana u vinariji, Darko Križan

Trenutno kapacitet vinarije je 100.000 boca i tankovi su 2015. napunjeni do vrha. Spremna je i mašina za beg-in-boks, i po tome je ova vinarija malo ispred srpskog vinskog vremena. Istovremeno, vina iz boce ali i podruma, prijatno i neobično originalna po stilu, koliko to uopšte mogu biti vina od internacionalnih sorti, govore u prilog tezi da vlasnici vinarije ni u kom segmentu ne pristaju na uobičajenost. Uostalom, dobijena vina su, uz dobru sirovinu, jedinstven spoj iskustva i mladosti. Vinogradar je Rade Đurović, sa gotovo trideset godina iskustva iz Navipovih vinograda, dok je tehnolog Milorad Halavanja zaposlen preko konkursa na koji se prijavilo pedesetak tehnologa, ali je on, nekako, odmah odskočio. A osim jedne, početne godine koju je proveo u vinariji Do kraja sveta, čitav je radni vek profesionalno rastao upravo ovde, sa lozom u Virtusu. 

Saznajemo i da su temeljno rađene analize zemljišta sa svih mogućih dubina, hemijski sastav, minerologija. Posebni saveti u vezi s pojedinim sortama stigli su od profesora Nebojše Markovića sa Poljoprivrednog fakulteta. Jer u Virtusu su želeli da gaje tamjaniku, ali kako izaći na tržište na kome su neprevaziđeni župljani, a jedan od partnera koji živi u Rusiji upitao je: „Kome ćemo to vino izvesti, kad je Rusija prepuna bugarske i makedonske odlične tamjanike?”

Na drugoj strani, profesor Marković kaže: „Pogledajte gevirc kako vuče celu priču od Alzasa, preko Slovenije i Hrvatske. I baš ovde može gevirctraminer odlično da se pokaže.”

- Takođe, marselan je novitet i kompletno njegova priča. Pa za tu sortu mnogo Francuza nije čulo, iako je u Langdoku još 1961. godine dobijena ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaža. I evo, kod nas se pokazala fenomenalno baš te 2014. godine, kad su bile nenormalne kiše. Ne da nije imao nikakve bolesti, već nas je kompletno fascinirao – tvrdi Darko Križan.

I dok baznu liniju vina čine isključivo sortne etikete, upravo je krenula i premium kategorija, crveni i beli Credo. Beli se sastoji od 65 % pino griđa, 30 % sovinjona i između peti sedam procenata gevirctraminera. Odležava devet meseci u srednje tostiranim najboljim francuskim bačvama od 500 litara Seguin Moro, poseduje veliku ozbiljnost, lepo telo.

- Iskreno, volim belo da je lako, veselo, ali ovo je jedno jako začinsko vino sa kojim sam prezadovoljan. Probali smo i sa nešto više gevirctraminera u kupaži, ali ne ide, aromatski je prejak –dodaje Darko.

Na upravo završenom najprestižnijem i veoma škrte ruke za najviša odličja Decanter ocenjivanju, između 16.000 najboljih svetskih etiketa Virtusov Credo 2013 i Gewürztraminer 2014 osvojili su bronzane medalje, a Marselan 2014 preporuku, iako su ova dva poslednja iz one katastrofalne berbe 2014. iz koje je malo njih slalo vina na bilo koje takmičenje!

Prokupac je još jako mlad i od njega se najviši dometi tek očekuju kad izađe iz srpskog, aleksandrovačkog barika, ali se u buradima krčka i crni pino. I krčkaće se još dugo, jer ovde ne žele da rizikuju sa tom sortom, barem ne dok ne budu sto posto sigurni u kvalitet gotovog proizvoda. 

Za to vreme oduševiće vas i bela vina, sovinjon blan, taman po boji i jako zreo ali uz izuzetno prijatne visoke  kiseline. Pino griđo 2014, čijih je 15 % odležalo u bariku, na oko je zlatan, ima jako lepo telo, a nekako je slasno masan i penušav u ustima. Uz lep, voćni, jagodičasti Rose od dve trećine prokupca i ostatak kabernea, to je udarna trojka za predstojeće letnje vrućine.

I još jednom da se vratimo zamislima vezanim za vinariju Virtus koje oduševljavaju na prvi pogled, a tek će. 

Vinarija i trospratna Vinska kuća razdvojene su dužinom nekadašnjeg lovačkog doma, koji se poprečio duž tih dvadesetak metara. U njemu se trenutno nalazi barik podrum, ali su i intenzivni radovi u toku. Zamisao je da to bude velika degustaciona dvorana. Vinska kuća uz veliku terasu i vidikovac na krovu, podrum gde su trenutno boce tradicionalnog penušavca u nastajanju, sadrži nekoliko sala i soba za goste. Sve je veoma jednostavno namešteno, belina, hrom mokrih čvorova u kontrastu sa gigantskim stolovima od tikovine sa Balija. Pritom, prava genijalnost projekta je gotovo nevidljiva, jer su i Vinska kuća i vinarija sa jedne strane zatvorene panelima koji se mogu skinuti i objekti nadograđivati prema potrebi kako Virtus bude rastao. Buduća, prava barik sala protezaće se pod zemljom, tu, neposredno ispred parcela vinograda koji se upravo sade, a ispod degustacione dvorane. 

Pominje se i bazen, ali za sad su glavni pejzažni radovi na parku iza Vinske kuće. Visoko drveće pravi hladovinu iznad spomenika streljanima iz Drugog svetskog rata. Ljudi iz Virtusa su iz pijeteta popravili klasičnu kamenu kupu, doterali stazu i čak vratili crvenu petokraku gde je decenijama stajala. Potomci koji ponekad svrate da ostave venac ili cveće na spomenik, znaće to da cene. Svaka čast!

I dok se vraćamo ka Beogradu, sumiramo utiske. Sjajna lokacija, projekat, već na početku izvanredna vina sa upečatljivom ličnom kartom, pozitivni ljudi. Šta još? 

Virtus je već organizovao Udruženje vinara mlavskog rejona. Nema zasad mnogo članova, tek četiri, ali ne sumnjamo da će se priča brzo razviti. Kao ni to da će vinski turizam u ovom delu Srbije, uz sve što ovi ljudi poseduju i sve ono što jasno vide u bliskoj budućnosti, uskoro postati stvarnost. 

Foto: Ivana Čutura