BeoWine 2016: Vinska Srbija u prestrojavanju

BeoWine 2016: Vinska Srbija u prestrojavanju

Beogradski sajam vina BeoWine Fair je u svom sedmom izdanju pokazao da domaća vinska priča nikako nije dopričana do kraja i da ima dosta mesta za brojne dopune, što bi rekli aploudovanje u raznim oblastima vinske kulture.

Za početak, sudeći prema komentarima samih vinara, pogotovo onih što prevale par stotina kilometara do Beograda da bi prikazali najnovije i najbolje iz svojih podruma, ovaj vinski hepening predugo traje. Očigledan zamor primetan je već trećeg, baš udarnog dana, kad nepregledne kolone u ljuljajućem mimohodu prolaze od ulaza do izlaza vinskog sajamskog svetilišta. Neko reče: bilo bi daleko bolje nekako organizovati dva dana za narod, a dva za novinare i profesionalce. Jer istina je da je malo vinskih sajmova u svetu koji traju četiri dana. Čak i oni najveći znaju za pojas da zadenu kad treba.

BeoWine 2016 012

Naravno, ima i pozitivnih reči hvale za značajno jeftinije izlagačke takse. Da li je to zasluga organizatora ili proizvođača koji sve više nastupaju ujedinjeni jer u obliku udruženja, istina imaju manje prostora, ali i puniji džep. Uostalom, ako je Božidaru Aleksandroviću, uz sve njegove resurse OK da ima štand iste veličine kao njegove kolege iz Udruženja Šumadinaca, zašto ne bi bilo i drugima? Na neki način, ova vrsta prezentacije predstavlja i jedan vid vežbe za buduće zajedničke nastupe na najvećim svetskim sajmovima kad se steknu (finansijski i drugi) uslovi, a kako to Hrvati već odavno rade. I kako je za naše mogućnosti jedino moguće. A čini se da su Šumadinci najbliže tom cilju.

txt Kovacevic

Drugi veliki utisak je nestanak istočne Srbije sa vinske mape Beogradskog sajma. Oni koji su prvi zajednički nastupali, sada su iščezli. Ne, nije ovaj BeoWine bio siromašan, bilo je svega i svačega da se proba, ali nekima je zanimljivije bilo da utvrde koga od značajnih imena nema. Posle šest godina nestao je etno štand Vršačkih vinograda. Otplivao u stečaj, konačno. I Jagodinci su manjkali, Temet i Cilić. Izuzetak je vinarija Piano, nekadašnja Jagodinska, koja brendira sve iz početka zbog nasilne promene imena. Potom su iščezli gotovo svi Vojvođani od Fruške Gore do Palića. Pa ni Bjelice i Belog Brda nije bilo. Izuzetak u ovoj opservaciji su bila dva gigantska štanda, jedan naspram drugog, vinarije Kovačević i Zvonko Bogdan, gde se stvarao „čep” zbog nagomilavanja zainteresovanih da probaju vina ove dve renomirane vinarije. 

Kod Kovačevića na štandu ali i iza njega vrilo je kao u košnici. Naime, glavna tema razgovora među vinskim profesionalcima bila su nova, dugoočekivana premijum vina čuvene fruškogorske vinarije, koja su se nalazila u dekanterima, još bez etiketa.

txt Zvobnko Bogdan

Za to vreme, na štandu Zvonka Bogdana sve je čitavo jato dugonogih lepotica neštedimce je točilo vina, a neskriveno zadovoljstvo bilo je toliko očigledno da je legendarni pevač i zaštitno lice vinarije u opuštenoj atmosferi ispunjavao baš svaku želju za zajedničkim fotkanjem.

Španac uz prokupac

Toplički vinogradi imaju potpuni novitet. Još bez etikete, roze od sorte merlo iz berbe 2015, izuzetno lepe pink boje sa 13,5 % alkohola i zamamnim ukusom koji u potpunosti prati taj osvežavajući kolorit. Iako je jako mlado i sveže, vino iskazuje veliki potencijal. Rezlutat je perfektne maceracije, malo sreće i tehnologije, kaže autor ovog vina, Španac Antonio Florensio, koji je nedavno postao novi tehnolog ove najveće balkanske privatne vinarije.

Antrfile tehnolog Antonio Toplicki vinogradi06724

Iako veoma mlad, Antonio iza sebe ima iskustvou čak 11 berbi, a do sada je sarađivao kao tehnolog u više španskih vinarija. Kaže da se u svima držao pre svega tradicionalnog pristupa vinarenju, a vino u Topličkoj vinariji mu je prvi samostalni projekat, očigledno namenjen mladim ljubiteljima vina i onima koji ga tek otkrivaju. 

Otkuda Španac u Topoli?

Po svoj prilici, vlasnik vinarije Toplički vinogradi, koji živi u Španiji, ima želju da svojim srpskim vinima da španski pečat. Barem Antonio tako govori da mu je to osnovni zadatak.

A šta misli o prokupcu, kojeg je upravo tu prvi put probao?

- Obožavam ga – kaže. – Ove smo godine napravili roze od merloa, jer je prokupac bio izuzetnog kvaliteta i otišao je sav u crvena vina i barel buriće.

Prisutan je, naravno, bio i štand vinarije DiBonis, čija su vina, sada već tradicionalno, nekako najviše po ukusu „beovajnskih ocenjivača”, pa je tako bilo i ove godine.

txt Aleksić

Najsjajniji vinsku dragulj s juga Srbije, Vinarija Aleksić predstavila je svoje stare adute, a vino se tu sipalo nemilice, na opšte zadovoljstvo. Kao da je ljubiteljima vina bilo najteže da napuste upravo taj štand!

Što se ostatka srpske vinske postave tiče, Župljani, baš kao i Orahovačko vinogorje, tačnije Kosovo i Metohija, nastupili su ruku pod ruku i bilo je tu mnogo dobrog i novog da se proba. Baš kao i kod zapadnih komšija, na štandu Republike Srpske.

txt Vukoje

Tu su vinarije Vukoje (od novih vina fantastična kupaža dubrovačke malvazije) i Tvrdoš hrabro podnele glavni udar žednih sajamskih vinoljubaca, uz pomoć simpatičnih i nadasve svežih vina manje poznatih vinarija tog regiona. 

Metohijsko vino za Francuze

- Nisam nešto rečit, ali ime vina je originalno i ne postoji nigde drugde na svetu – kaže vlasnik hočanske vinarije Duša Metohije, Ljubiša Đuričić, dok sipa izvanredan tamni vranac L’Etalon Noir barrique 2012

Anterfile ljubisa dm6731

Ovo snažno crveno vino sa 15 % alkohola zadivljuje svežinom i vešto upregnutim snažnim taninima koji prosto lepe vinske arome za nepce i nezaborav. Rezultat je izvanredne berbe, odležao prvo u inoxu a potom nekoliko meseci u domaćem bariku. Etiketa sa crno-belim vrancem urađena je za tržišta na kojima je, zbog raznoraznih regulativa i političkih razloga, nemoguće izaći sa već prepoznatljivom brend etiketom Duša Metohije, a koja će se naći na srpskom tržištuVino je pripremljeno za francusko tržište gde vinarija ima već nekoliko etiketa.

Crnogorske Plantaže su pomalo stidljivo i nešto manje glamurozno nego ranije iznele svoju premijum liniju, a prava je šteta da su na sajmu Crnogorci bili zastupljeni mesnim specijalitetima umesto vinskim – jer drugih crnogorskih vina nije bilo!

txt Plantaze

Poseban kuriozitet bile su redizajnirane vinske etikete, među kojima se najviše pričalo o onima koje su se našle na vinima iz Mačkovog podruma, a čemu je bila posvećena i jedna od radionica na sajmu. Kada smo već kod radionica, trebalo bi zaista razmisliti o svrsishodnosti njihovog održavanja. Teško je oteti se utisku da uprkos silnoj želji organizatora da se čuje i reč stručnjaka o pojedinim temama, poseta radionicama se najčešće završi fotografisanjem, a onda trk za čašom i vinskim pričama među štandovima. Makar da je prostor u kome se održavaju otvoren prema izlagačima, pa da čovek može da skokne i napuni čašu, a neki zalutali posetilac da sedne u prvi red i čuje ono što nigde čuti ne može...

Pa, zar ne?

Šminkanje vina

Poslednjih godina, osim u kvalitetu vina, sve je uočljivija tržišna utakmica u dizjanu vinskih etiketa. Ipak su one prve s kojima se kupac susreće prilikom kupovina.

Koliko je zaista etiketa bitna za prodaju vina, pitali smo Veselina Despotovića vlasnika vinarije Despotika, jednog od učesnika radionice „Vinski paket - na koji način etiketa komunicira sa potrošačem?”

txt Despotika

- Bitna je po mom mišljenju onoliko koliko je devojci bitna šminka. Ako ima za cilj da zainteresuje nekoga da proba vino i da uđe u određenu priču, onda je obavila svoju funkciju. Međutim, etiketa apsolutno mora da korespondira sa sadržajem u boci. Ako je previše našminkana, a nema šta da kaže, ili je načisto prazna, to deluje kao foliranje.

Foto: Ivana Čutura, Nenad Basarić

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama