Čaša vina i prava priča

Čaša vina i prava priča

Kada smo sumirali vinske utiske iz 2015. godine, saglasili smo se da uz velike vinare Srbije skrenemo pažnju javnosti i na one za koje većina uopšte nije ni čula, a koji s punim pravom zaslužuju da se o njihovim vinima priča.

„Da li vas je skoro neko vino zaintrigiralo?“ – upita neko. 

Da, rekoh, čista panonija, domaća novostvorena sorta, jasna, slasna, etikete čije ime ne mogu da upamtim. Te pođoh dole, ka Nišu...

 panonia i prokupac 0056

Čaša vina i priča. Tako sve kreće. Onda dođe Prva berba, prva priča, a ona je na podu podruma. Tu gde se trenutno čuva porodična arhiva. Dok sunce zlati neveliku poljanu i vinograd maltene u dvorištu vek ipo stare crkve, a lovci u neposrednoj blizinu podižu svoj dom, nazdravljamo čarima vremena: sve prolazi, sve se menja. Čista dijalektika, naravno, uz nekoliko kapi zlataste, mirisne, zejtinjavo žute panonije, nekih 290 kilometara južno od njenog „izvorišta”.

dusanDušan Drenić, vlasnik vinarije „Čaša vina i priča“

Čaša vina i priča”, se zove vinarija u selu Pretrkovac, opština Ražanj, nedaleko od Niša. Selo malo, blago valovito, nekoliko desetaka kuća, mir božji na zemlji. Taman toliko daleko od autoputa da u njega svraćaju samo dobri ljudi. A baš tu negde, u opštini Ražanj, bila su nekada velika odmorišta umornih karavana i, naravno, turske postaje. Pa kažu, kad Turčin krene kud u štetu, ’ajduci ga pojure a on mora tud put da pretrči. I nastade ime sela Pretrkovac. A ako ga stignu... Ode na Ražanj! Ima još priča. 

Svaka berba je događaj i doživljaj, uspomena za sebe, pa smo odlučili da se vino svake godine zove drugačije! Desetak kilometara severnije nalazi se mesto Drenovac. Poznaje se po velikom belom balonu odmah uz autoput. Kažu da je to najveće neolitsko nalazište na Balkanu, ili – što je Viminacijum za Rim, to je Drenovac za Vinču. Istorije na pretek. A istorija vinarije „Čaša vina i priča” počinje nešto južnije, kod Leskovca, otvara lagano karte vlasnik vinarije Dušan Drenić.

 slavisa todorovic antrfile 0084Slaviša Todorović je s Dušanom Drenićem osnovao Udruženje malih vinarija čiji je moto:
Nećemo da budemo veliki!

- Hteo sam nešto svoje, po ugledu na pradedu koji je 1936. posadio vinograd, prokupac i plovdinu u južnom leskovačkom vinogorju za svoje sinove. A sad sam ja posadio, za sebe i mog oca Miodraga, i moju decu. Ali je i deda po majci, Savić, sadio lozu. Tri vinograda po 17 ari, za tri ćerke, isto oko Leskovca. Pasionirano se bavio time, pravio jako lepa vina koja smo svi voleli, a iz tih vinograda vino, sveže, čisto, domaće i dalje stiže na naš sto. Ovo danas, vinarija, samo je iskorak dalje za komercijalnu prodaju, a odlučili smo se za bele sorte zbog lepih, laganih i ukusnih srpskih jela.

Jedna porodica mnogo priča

Vinograd, nešto više od jednog hektara na nadmorskoj visini od 184 metra, odmah ispod visokog žutog zvonika crkve Svete trojice iz XIX veka, sađen je sortom panonija 2009. i naredne godine na nagovor docenta Dragoslava Ivaniševića sa Univerziteta u Novom Sadu.

- Nisu imali odmah da nam isporuče 2.500 čokota pa je sadnja išla u dve faze. Sorta je unapređena i priznata 2003. godine, a već šest godina docnije eto je 290 km južnije od Sremskih Karlovaca, na najjužnijoj tački u Srbiji. Spada u grupu rajnskih rizlinga, a preporučuju je za organsku proizvodnju jer je visoko tolerantna na boleštine. Nije bujna, daje malo zelene mase ali zadovoljavajući prinos, što znači da očekujemo oko šest tona na površini koju posedujemo. Tako smo krenuli u avanturu koja se zove „Čaša vina i priča”, svaka berba je događaj i doživljaj, uspomena za sebe, pa smo odlučili da se vino svake godine zove drugačije! I tako, sve do stoprve berbe.

Prva priča arhiva

Trend prokupac

- Sad svi sade prokupac. Tako je nekad sađen kaberne ili rizling. Odjednom svi sade i kad se toga nakupi dovoljno, svi dignu ruke od toga. Samo da se tako nešto i sa prokupcem ne desi – i veli vinar iz ražanjskog kraja Slaviša Todorović.

Trenutno, u podrumu nove, dve godine stare vinarije, izgrađene na temeljima babine kuće kojoj je dato novo ruho, neguje se Treća priča, ova iz 2015. godine. Ona Prva, ima je još 500-600 boca čuva se za arhivu, a poneka viri iz zidova vinarije, pomešana sa drvenim oblicama koje krase enterijer. Utemeljena! Druga berba, druga priča 2014, tako je suptilna, slojevita, lagana a elegantna. U neobičnoj boci, sa neobičnom etiketom, voskom i kanapčetom preko čepa. Jedna sasvim posebna priča. A ova nova, Treća priča? Još se nije dovoljno izbistrila. Biće skroz suva, miriše na jabuku, bananu, ali nosi puno slasti kad joj daš malo vremena da se razigra na nepcu.

 miodrag drenic 0082Miodrag Drenić, Dušanov otac, ratar po zanimanju glavni je u vinogradu

A onda iznenađenje. U čaši i čist prokupac, roze. Prelepa boja, iako sasvim mlad, već je prilično stasao za izlazak u grad. Ništa mu ne štrči, nije kiseo, ni sladak, sa finom, uzbudljivom dozom gorčine. Lepo vince za najšire narodne mase.

- Zvaće se O mladosti. U ministarstvu, kad sam prijavljivao etiketu za kontrolni broj, gledali su me belo: šta je pisac hteo da kaže? Ne, neće biti slike Arsena Dedića na etiketi, nema te aluzije. Već na vina naših dedova. Bio sam na Salonu vina, namerno, da probam sva predstavljena roze vina. Retko se ko okuražio da radi roze od prokupca. Uglavnom su to kupaže sa merloom. Jednostavno, nema prokupca dovoljno, stara sorta, osetljiv je. Voleo bih kad bi neko iz institucija uzeo prokupac pod svoje, da mu podari jedno novo ruho i kaže: Idemo novim putem i hoćemo da to bude autentična srpska sorta. Ali nema takvih entuzijasta. 

Priča o pričama

„Svaka godina nosi uspomene, brige i radosti. Ona 2013. je bila okupana suncem i zato smo je sačuvali kao Prvu priču, naredna 2014. bila je parola – snađi se. Sećam se kad sam kroz četiri kiše stigao iz Beograda ovamo da isprskam vinograd. Zanimljivo, ali uz dobar odabir sredstava bilo je osam prskanja samo. Pamtićemo je konačno po uzbudljivoj trci s vremenom i prirodom. Konačno, 2015. nas je zabrinula u onih mesec dana sa preko 40 stepeni, kad je loza praktično otišla u fazu hibernacije. Pamtiću je po tome što sam na proleće, kad su krenuli lastari imao utisak kao da se loza stidi da izađe, da boluje od velikih količina kiše. A 2016. pa i svaka naredna godina, samo želimo da bude normalna!”

Vinski je podrum ukopan skoro tri metra u zemlju sa maksimalnim kapacitetom do 10.000 litara, ali teško da će godišnja proizvodnja popunjavati i polovinu te zapremine. Zašto? Dušan je sa kolegom Slavišom Todorovićem osnovao Udruženje malih vinarija koje ima neobični moto: Nećemo da budemo veliki!

druga prica 01

- Veliki vinari kažu: i mi smo nekad tako počeli, ali razlika je u tome što ja ne želim da budem veliki. Hteli smo da budemo drugačiji od standarnih pakovanja velikih vinarija. Zbog toga smo krenuli u zalivanje voskom i kanap, pečat koji želimo mi iz Udruženja malih vinarija da razvijamo kao brend. Sve se radi ručno, trošimo vreme, ali lepo je u podrumu kad je napolju 40 stepeni.

 DSC0066

U podrumu cigla, povremeno po tri komada uspravno i paralelno da označi region Tri Morave kom pripadaju. Ostatak je od kamena, za čudo, kamen je ovde daleko jeftiniji građevinski materijal a dolazi iz kamenoloma koji snabdeva staklaru u Plani. Dušan je smislio da vinarija bude građena u modifikovanom moravskom stilu. Kombinacija drveta i belih zidova, masivne drvene grede, praktično degustaciona sala u prizemlju i potkrovlju, samo što se ta gore zove konferencijska. 

Panonija se nudi u dva specifična pakovanja, ono od 0,375 litara koje nazivaju „vino za dvoje“ i klasična buteljka koju Dušanov prijatelj zove „vino za mene”. Dizajn etiketa, logo, kesu, ideju za bocu, praktično je sve Dušan sam uradio. Pa i vina...

 DSC0040

- Otac Miodrag je ratar po zanimanju, pa je glavni i odgovorni urednik u vinogradu, a ja sam u vinariji. Otkud se to ja razumem u proizvodnju vina? Volim da ukradem znanje, kradem od svih koji žele da pričaju, da pomognu. Ali se i svake godine učimo na sopstvenim greškama, to je najbolja životna škola. Loša ili dobra osobina mi je što volim da slušam, počev od zaštitara u vinogradu inženjera Milana Racića, koji je znanjem doprineo da prošla berba uprkos kiši bude sasvim zadovoljavajuća, pa do konsultacija sa Jasminkom Stevanović iz Kruševca, koja nam je verni pratilac u svim analizama sazrevanja vina.

I tu je priči kraj. Ili tek početak...

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama