Miroslav Gamanović: Da biram ovo bih izabrao

Iako bez ikakvog vinarskog iskustva, Miroslav je prepoznao vrednost 30 hektara pod grašcem i nešto rajnskog rizlinga, čokota starih preko četiri decenije. Uz dobre etikete, međunarodna priznanja i legat kvalitetne sirovine sorte koja je u sve većem usponu, te ugostiteljski objekat kraj vinarije, odlična vina su ubrzo našla širu publiku.

Sredinom juna stiže i nova Tamjanika, kreće Oranž od grašca još bez zvaničnog imena, pa novi Grašac, naslednik onoga iz berbe 2020 koji je za malo više od godinu dana osvojio četiri zlata na internacionalnim nadmetanjima: dva na Open Balkanu, po jedno na balkanskom šampionatu BIWC i na Grow du Monde, onda još neka lokalna.

Većinu ovih vina imaće prilike da probaju i posetioci predstojećeg festivala Wine Garden 2025. Ali, nisu samo priznanja ili upečatljive etikete ono što ističe vina Gamanovića, već i vizije koje ozbiljno razmatra u budućnosti.

Zadovoljni ste dosadašnjim uspesima?
- U januaru je počela peta godina kako sam u posedu vinarije, to su četiri berbe. Neke malo bolje, neke malo lošije. Godina 2024. baš zahtevna. Sve je išlo fino a onda grad u junu nakon cvetanja, 70% vinograda je zakačio te smo jedva 13.000 litara grašca napravili. Ali biće kvalitetan, već sad pokazuje dobre rezultate. To vino negujemo dve do tri godine, prvo godinu i više u tanku, pa kad flaširamo još više od jedne godine u boci. 

Niste izgubili početni entuzijazam što znači da su se vinogradi oporavili? 
- Jesu. Radili smo dodatne tretmane a predviđanja su da će i ove godine biti 30% ili 40% manje količine jer je lozi potrebno dve - tri godine da se u potpunosti oporavi. A entuzijazam… Još 16 hektara je u planu za dosađivanje i to nije još krenulo. Ali biće, jednostavno taj deo parcele uzimamo u zakup od države pa dok se završe redovne procedure, ali smo ugovore potpisali. Trenutno pokušavamo da dobijemo neka sredstva i onda ove godine da krenemo u krčenje a od sledeće i sadnju. 

Sadićete još grašca?
- Ne, ima ga dovoljno ali nas sve više vuče ideja da radimo autohtone srpske sorte. U planu su bela tamjanika, pa morava koja je jako zanimljiva i mislim da bi kod nas uz puno sunca imala potencijal. Od crnih sorti prokupac zasigurno i možda merlo kao jedinu internacionalnu sortu jer se do sada dobro pokazao. A i prokupac, po mom mišljenju, kao da traži nešto da u kupažu uključimo uz njega. 

Uzvodno od vas je smederevka činila čuda?
* Nismo je planirali ali još ništa nije definitivno odlučeno osim da idemo sa autohtonim sortama kako bi u Srbiji bili prepoznatljivi po tome. 

U podrumu smo ranije probali zanimljiv barikirani grašac, izlazi li na tržište?
- Nažalost ne. Prošle godine smo uradili probe ali samo jedan barik od 225 litara i gotovo sve je otišlo na privatne degustacije. Ali razumeli smo da taj stil ima potencijal pa ćemo mu ove godine posvetiti punu pažnju. U međuvremenu smo publici predstavili grašac Samotok 2022, vino koje se radi bez presovanja. Minimum intervencija, ni filtriranje, ni bistrenje. Bukvalno ono što je stiglo iz vinograda nakon čega je odležavao godinu dana na talogu i posle skidanja još pola godine u inoksu. Ima ga u prodaji.

Sa nestrpljenjem smo iščekivali vaš prvi oranž, ima li ga? 
- Naravno, to je grašac 100% iz berbe 2022 macerirao 21 dan. Boja je intenzivna, aroma jako zanimljiva, fantastično izgleda u boci, a ko ga je probao vrlo pozitivno reaguje. Napravili smo 1.000 litara i spreman je, čim definitivno završimo etiketu ide na police. Baš pred leto.

Da li je legendarni enolog Negotinske Krajine, deda Zeka, i dalje zadužen za vina?
- Jeste i biće dokle god bude mogao i dok mu odgovara. Ali  smo angažovali konsultanta iz Novog Sada koji bi od naredne berbe u svoje ruke polako počeo da preuzima bavljenje vinima. To je poznati tehnolog Jovica Urošević koji iz vinarije Vinum donosi ogromno iskustvo sa grašcem što je bila osnova za saradnju.

Da li to znači da planirate i penušavo vino?
- Volim penušavo vino kao aperitiv i ozbiljno razmišljamo na tu temu. Pogotovo što u Istočnoj Srbiji to malo njih radi, eventualno ovi mladi vinari u Rajačkim pivnicama a niko u Negotinu. I pošto sam siguran da bi grašac dao dobre rezultate ostaje samo da se opredelimo za tehnologiju. Proseko ili pet nat, videćemo sa Jovicom, ali prvo penušavo vino očekujemo već iz ove berbe. Za početak manje količine, pa videćemo.

Restoran je uz vinariju, ugostiteljstvo i vinski turizam su vam bitan segment?
- Tačno. Imamo neki brodić za 30 ljudi koji sređujemo. Bio bi to paket sa vožnjom, gde brod pristane blizu vinarije u koju se odlazi na ručak što može biti jako prijatno i zanimljivo iskustvo. Takođe pokrivamo veliku baštu sa 100 mesta ispred restorana, konstrukcija je gotova, čekamo da se postavi panelni krov.

Etiketa je sve više, spremate li degustacione menije?
-  Svakako, mada je to nešto laganija varijanta, čisto da uz svako vino ponudimo po nešto drugo da se proba. Takođe razmišljamo da zbog širenja zasada napravimo još jedan objekat gde će biti posebna barik sala. Možda bi sagradili i smeštaj ali je to sad otprilike nekakav petogodišnji plan.

Razmišljate široko?
- Od države smo uzeli još 120 hektara gde planiramo i ratarstvo, plastenike, voćnjake jer imamo i destileriju. Konačna ideja ne odbacuje ni pojam kompleksa tipa farme. Time bi u restoranu plasirali samo svoje proizvode, organske ili ne, to ćemo tek videti. Možda bude pola-pola.

Šta u destileriji radite?
- Za sada šljivu, lozu i od nje dobijamo vinjak ali tehnologijom za konjak. Neka količina odležava već tri godine. Prodaja još nije krenula, čekamo da se nakupe količine.

S obzirom na to da niste imali gotovo nikakvo predznanje o vinu, koliko ste uspeli da uđete u taj svet?
- Uz pomoć raznih ljudi prilično sam naučio, čak i visok nivo u vezi tehnologije i proizvodnje. Najveća borba naravno je u plasiranju proizvoda ali to dižemo polako. Za sad radimo Beograd, Novi Sad i Niš, aktivniji je izvoz, planiramo malo više da „napadnemo“ Crnu Goru, Austriju, BiH. Nedavno smo bili na salonu u Beču gde su uglavnom bile austrijske vinarije. Reakcije su bile veoma pozitivne, pogotovo na grašac što nije čudo jer oni forsiraju rizlinge. I samo su u startu zbunjeni pitali koliko to mi imamo sunca kad je vino totalno drugačije, sa višim procentom alkohola od njihovih i drugačijom aromatikom.

Dopalo im se ipak?
-  Prvo su bili malo stegnuti jer nisu imali prilike da probaju srpska vina ali onda kažu: „Nismo znali da se u Srbiji proizvode tako dobra vina!“. Pošto u Austriji imamo distributere krenućemo da izvozimo. Ima smisla, pogotovo zbog velikog broja naših ljudi koji tamo žive ali i da se predstavimo i austrijskoj publici.

Kako reagujete na sve veći broj vinskih manifestacija?
- To je u redu jer se ujedno povećava broj vinarija pri čemu na pojedine salone dolaze stranci. Sve to jeste malo prenaporno, ne možemo sve obići, ali zato gađamo salone gde nam je tržište razvijenije. Ne može se bez toga kad je širi krug ljudi u pitanju. Imam i favorite, Wine Garden pre svega, svakako Open Balkan zbog mogućnosti B2B sastanaka, Beogradski salon vina je OK... Ima toga još. 

Kakva vina inače volite, iz koje srpske regije?
- Više sam za bela, i to ne zato što nam je fokus na njima. Volim dobar oranž i dobro crveno, pet nat mi se svideo od Vinčića, onaj od grašca. Ali na duže staze to su ipak bela vina, a od regija: Fruška gora, Župa, Negotinska Krajina. Svaka sorta traži određene uslove, pogotovo vremenske, a vreme je postalo veoma nestabilno. Uopšte je ovaj posao mnogo zahtevan da se sve do berbe odradi kako treba. 

Da li postoji žal što ste ušli u priču sa vinima?
-  Non-stop sam u autu, putovanja, saloni vina, sve što ide uz tu priču. Ali sam još pre dve-tri godine rekao: Ovo je sve ispalo preko noći. Bukvalno, ali da sam mogao da biram čime hoću da se bavim, izabrao bih baš ovo.   |

Foto: Slobodan Vidović