Saša Vinčić: Nj. V. Grašac, kralj bele Fruške gore

Saša Vinčić: Nj. V. Grašac, kralj bele Fruške gore

Iako je administrativno vinarija Vinčić osnovana 2020. godine u Šidu, njen vlasnik i još koješta Aleksandar Saša Vinčić može se pohvaliti nešto dužim porodičnim vinarskim stažom, od 1771. godine, bar kako knjige kažu!

I dok vinarija Vinčić proizvede godišnje do 20.000 litara grašca i pino noara sa oko 15 hektara, što u rodu što u povoju, Saša se dodatno brine o još oko 55 hektara vinograda i mnogo „nula“ litara vina vezanih za vinariju Molovin.

Saša Vinčić je potpuno obuzet rezidbom koja je u toku dok obilazimo vinograd Zaravan na samoj hrvatskoj granici. Sa tih je poluvekovnih gidža Grašac 2020 Vinčić dospeo do platine na najznačajnijem svetskom nadmetanju Decanter World Wine Awards u Londonu, jedini koji je doneo titulu Best of Show u Srbiju i koji je takođe proglašen za najbolje belo vino Srbije od lokalne sorte.

Vinarija Vincic 146

I dok nas zanima novo izgrađeni bazen, degustaciona sala za pedesetak gostiju koja samo što nije završena, etikete u najavi, možda i neki budući omanji hotel uz priču o razvoju vinskog turizma u Sremu, pa i ona o trijumfalnom vinu, Saša reže li reže lozu i ponavlja:

- Intenzivno radimo u vinogradu jer kod vrhunskih vina, što je put za koji smo se opredelili, kakvo grožđe dođe to je onda to. Nema tu velike filozofije i mudrosti, 90% stvari koje bi trebalo da se dese, desiće se u vinogradu. Pogotovo za grašac, a u vinariji je samo fine tuning. Evo, ovaj čokot, baš je dobar za kordunicu...

Grašac vam je doneo slavu, šta još radite od vina?
- Razne varijetete od grašca (smeh). Slatko vino od grašca samo što nije krenulo na tržište, grašac iz amfore, barikirani Grand Fru. Ove smo godine izbacili sjajan pet nat od iste sorte pa smo i penušavac koji sad odležava uradili. I naravno da radimo ono što je trenutni svetski vrh po Decanteru, sortni Grašac iz tanka (smeh). Pokušavamo i pino noar ali već godinama nikako da ga uhvatimo kako želimo.

Vinarija Vincic 019

Koja je tajna skrivena u pobedničkom grašcu?
- Ima ih više. Prof. Marko Malićanin koji kao tehnolog i gotovo deo porodice već 14 godina radi sa nama, poslednjih desetak godina razvija ozbiljan naučni projekat. Reč je o kvascu pičia (saccharomyces pichia) koji čini da u vinu dobijete 1% manje alkohola nego što bi sa drugima dobili.

To je on izumeo?
- Taj kvasac je stari soj za kojim se dugo tragalo i selektovalo a Marko je to doveo na nivo naučnog rada. Pičia je zapravo napravljen zbog globalnog otopljavanja a grašac je u tome kao kolateralna šteta sa srećnim krajem jer zahvaljujući njemu dobijamo zreli grašac sa 12% alkohola. Lagan sa daleko voćnijim aromama i elegancijom koje kvasac ističe. Naravno, glavna stvar je u vinogradu.

To vam je najvažnije?
- Tokom berbe svi jedemo grašac ali ne zbog aromatike i soka već zbog hrskave kožice i zrele semenke koji mu daje ukus pečenog badema. Sve to dobro iz košpice se uz maceraciju u procesu proizvodnje inkorporira u sok. Tačnije u vino.

Vinarija Vincic 123

Veoma značajno za vina u amforama. Znači to je tajna grašca Vinčić?
- Da, ali ima još. Baratamo sa 15 hektara vinograda, biće možda još dva i to je kraj. Uz šest hektara grašca na potezu Zaravan zasađena su još tri na novoj, top parceli od pet hektara. To je pozicija starog rimskog logora koji je bio prva izvidnica Sirmiuma i gleda na čitavu dolinu Srema od Majevice do Fruške Gore. Tri hektara su u Erdeviku, pet u Bikić dolu i svi se različito ponašaju što nam daje velike mogućnosti. Ali tajna ovog grašca je hladno zemljište na kome uspeva.

> Bilo je dosta predrasuda da li smo mi arogantni što smo stavili tu cenu ili nismo.

Hladno zemljište?
- Berba nam kreće sedam do 15 dana kasnije nego u drugim regijama jer je u gornjem sloju glinovita i hladna gajnjača što je ujedno bila i najveća mana do skoro. Vina su imala devet ili 10% alkohola, pogodna samo za špricer. Ali kada je globalno otopljenje donelo dovoljnu količinu sunca i toplote da postignemo ono što želimo, sada je ta hladna zemlja zapravo najveća prednost jer omogućava grožđu da lagano i u potpunosti sazri.

Vinarija Vincic 074
Pola veka druženja sa ovim vinogradima, Mirko Opaček, šef vinogradarstva sa Sašom Vinčićem

Da li je klon za Grašac 2020 drugačiji od klona SK 54?
- Da. Imamo jedan ogledni vinograd koji je vodio profesor Cindrić. Delom je iskrčen ali su sve sorte rađene u Karlovcima pa je tu bilo sile, neoplante, panonije, petre. Hteli su da vide kako će se ponašati na tom terenu. A između ostalog iz tog vinograda je uzet materijal za klon SK 54 ali taj grašac je totalno aromatski drugačiji od SK 54.

Da li je klon SK 54 potpuno isti kao graševina u Hrvatskoj?
- Ista je to priča. Komšije sada imaju svoje klonove, sopstveni sadni materijal, ali do 2000. godine sve je sađeno sa SK54. Kao i delom u Rumuniji, Mađarskoj, Austriji, a Institut u Karlovcima je bio veliki rasadnik.

Može se staviti znak jednakosti?
- Graševina, italijanski, laški, olaš rizling, sve je to isto samo se tamo zvalo ovako ili onako, a sve je grašac. Predsednik sam Odbora za grašac u okviru Udruženja Srem Fruška gora u kome su profesori Ivanišević, Puškaš, nekoliko starih proizvođača grašca, nekoliko enologa. I svi to znaju. I ne smeta nam da Ivana Šijački čiji je otac oduvek grašac zvao italijanski rizling, da ona to sjajno vino pod tim imenom prodaje jer sve su to sinonimi za istu sortu.

Vinarija Vincic 009 02

Kakva je razlika između čuvenog grašca Vinčić White Reserve iz 2012. i ovog iz berbe 2022 nagrađenog platinom?
- Možda je berba 2020 malo više ekstraktna, ali ona 2012. je bila izrazito topla. Brali smo grožđe 15. a 2020. godine 17. oktobra. Reći ću samo da smo berbu 2023 obavili čak 25. oktobra što je zbilja raritet za belu sortu. I sad smo već 99% sigurni da imamo izuzetnu godinu u tankovima, ekvivalent grašcu iz godine 2020.

Platinasti Grašac ste u prodaju pustili po ceni od oko 120 evra kao ubedljivo najskuplje belo srpsko vino, kakvi su odjeci?
- Kada su bili ljudi iz Lalemanda, Vladan Nikolić sa kolegom enologom iz Francuske, probali su to vino a Francuz je samo rekao: „Budite ubeđeni da ovo vino nije prevara i vredi taj novac“. Bilo je dosta predrasuda da li smo mi arogantni što smo stavili tu cenu ili nismo, ali samo dok ga ljudi nisu probali. Ja samo kažem - uzmite neko svetsko belo vino od 120 evra koje nađete u Srbiji i stavite ga pored ovog grašca. Ako i tada smatrate da ste prevareni slobodno dođite vratićemo novac.

Vinarija Vincic 174

Zadovoljni ste prodajom, koliko te berbe ima u prodaji?
- Da kucnem u drvo, veoma. Prodajemo ga samo u HoReCa sektoru i vinotekama, ima još nekih par hiljada boca ali ljudi uglavnom tek sada otkrivaju njegovo pravo lice i karakter. Toliko je slojevit u čaši, neuhvatljiv, svaki udisaj je neka nova mirisna nota, svaki gutljaj neka nova aromatika koja ga menja i sa kojom postaje nešto sasvim drugo.

> Grašac je kao sorta izuzetno snažan toliko da bilo šta što mu dodate on vremenom pojede.

Da li će sada Grand Fru 2020 ići više u prvi plan?
- To su odvojene priče. Oni koji vole drvo u vinu, za njih je jako bitno kako ste to uradili. Odmah ću reći, grašac je kao sorta izuzetno snažan toliko da bilo šta što mu dodate on vremenom pojede. Apsorbuje i pretvori u svoju dobit, pa tako i drvo. Kad se Fru pojavio mnogi, pa i ljudi sa Decantera su zakukali: „Ovde imate mnogo drveta“! Međutim grašac je u međuvremenu krenuo da jede to drvo i sad se već uklopio a uticaj drveta se bukvalno prepolovio.

Vinarija Vincic 033

Dalje se razvija?
- Fru je sve bolji a šta će biti sa njim za 10 godina ne znam, ali sa klasičnim znam... On će tek za godinu dana dobiti punu sekundarnu mirisnu notu koja će biti takva barem sledećih 20 godina i zato smatramo da je kupovina grašca za kolekcionare prava stvar i dobra investicija.

Koje ste drvo koristili za Fru?
- Drvo je namenski rađeno u Francuskoj za grašac. Naspram njega su rađena burad kod nekoliko proizvođača. Nešto je Taranso, ima i slavonskog hrasta koji daje dobre rezultate. No osim mikrooksigenacije koja je ključna stvar u drvetu bitna je aromatizacija. Kad preterate sa drvetom bliže ste šumi nego vinogradu, ako stavite malo, onda se i ne oseti. Imali smo negativno iskustvo kod pino noara. Divan, voćan, aromatičan iz berbe 2020 i onda ga je samo preko noći drvo progutalo. Prestao je da miriše iako je bio u Radoux buradima od 500 litara. Faktički smo izgubili berbu.

Vinarija Vincic 157

Kako ste zadovoljni sa vinom iz amfore, kakav je vaš sentiment po tom pitanju?
- Ukratko, kupili smo nove sudove i svake godine ćemo proizvoditi oko 5.000 litara vina u amforama koje uzimamo direktno iz Gruzije. Imamo posude od 500 do 1.500 litara a jedina problematika kod amfore je zapremina. Nikad ne znate tačno šta ćete dobiti pošto se rade ručno, pa neki put bude 100 ili 200 litara manja zapremina nego što piše a neki put više. Spremamo se da flaširamo berbu 2020 dok je 2019 već godinu dana u boci. Biće tu još godinu ili dve jer gledamo da se barem tri godine smiruje.

Spremate li neka nova vina?
- Kod nas je sve proces koji zahteva vreme, proizvodnja grašca nam traje tri godine pri čemu se određeni deo svega toga izgubi negde uz put.

Priča se da imate još nekoliko vinarija?
- Ne, u Molovinu sam vlasnik 50% akcija i pojavljujem se isključivo kao vlasnik dok sam u Vinčiću i vinogradar i podrumar i režem i pravim burad. Radim sve što treba da se radi.

Vinarija Vincic 040

Šta vas je podstaklo da uđete u priču vinarije Vinčić?
- Početak sa Molovinom, pa krah sa Vistom, a onda dođem u situaciju da kažem: Hej pa ja se prezivam Vinčić. Ja sam to, ja sam vinograd, ja sam vinarija. Imam Marka Maličanina u podrumu, u vinogradima Mirka Opačeka kao šefa vinogradarstva, Branu Drakulić koja je već deceniju naš zaštitar, podrumare, čitav tim. Pravimo grašac, sami radimo svoj sadni materijal, i sve smo zajedno prošli što samo znači da postignuti rezultat nije slučajan.  |

Zabeleška u vremenu

Pisana dokumenta iz 1771. godine govore da se porodica Vinčić bavi vinom u to doba. Izvesni Georgije Vinčić dao je određenu količinu vina kada je kupovan ikonostas za crkvu u Molovinu odakle porodica potiče. Saša otkriva da njegov deda danas ima 99 godina i da kao i Sašin otac još ima svoj podrum. Obojice rade vina na tradicionalni sremski način, ne flaširaju ih i priznaju da su Sašina vina dobra ali su njihova ipak bolja (smeh).

Foto: Boban Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi