Zoran Dragoljević Žorž: Šumadija je vinski svetionik Srbije

Zoran Dragoljević Žorž: Šumadija je vinski svetionik Srbije

U povodu obeležavanja desetogodišnjice osnivanja i rada Udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla Šumadija, knjigu Atlas vina Šumadije, veoma korisno štivo, kako vinskim turistima namernicima tako i profesionalcima napisao je publicista, vinski vitez i vinoljubac Zoran Dragoljević Žorž.

Osnivača i direktora Salona vina Kragujevac, najveće vinske manifestacije Centralne Srbije, kao i Centra za razvoj vinskog turizma Wine Expert, zatekli smo na „radnom mestu“ u vinoteci Etiketa koja je za samo godinu dana postala jedan od lidera u distribuciji vina ali i prostor u centru Kragujevca gde Dragoljević najčešće radi promocije i prezentacije.

Kako je nastao Atlas vina Šumadije koji kroz devet poglavlja u ful koloru, srpskoj i engleskoj varijanti teksta uz brojne statističke podatke objašnjava viziju i istorijat vinske Šumadije, oslikava teroar, ističe sortiment, opisuje sve vinarije članove Udruženja kao i Vinski put Šumadija, festivale, te spoj vina i umetnosti?

Promocija Kraljevska vinarija Foto Dragan Šaponjić 20231215 172859

- Pripreme su krenule u jesen 2022. a intenzivno smo radili od proleća 2023. Sa glavnim i odgovornim urednikom knjige, predsednikom Udruženja Sašom Novakovićem bez čije nesebične pomoći ništa od ovoga ne bi bilo, seo sam i dogovorili smo koncepciju. Potom je sve išlo po planu a ključnu smo pomoć imali od menadžerke Udruženja, enološkinje Jelene Izljamović koja je radila na prikupljanju informacija. Po dobijanju podataka koji se odnose na godišnju proizvodnju vina ili sortni sastav u vinogradima, slažem ih i sumiram u celinu, zovem vinarije radi provere, a onda šest meseci intenzivno pišem i oblikujem tekstove. Zato je recenzent doc. Darko Jakšić na promociji knjige mogao bez dileme da objavi: „Ovo je prva knjiga koja je tačna jer su izneti kredibilni podaci“. 

Obuhvatili ste sve trenutno prisutne vinarije u Šumadiji?
- U Atlasu su samo vinarije Udruženja. U momentu pisanja knjige Udruženje je brojalo 54 člana od čega 40 vinarija i 14 poljoprivrednih gazdinstava. U momentu štampanja od tih 40, samo 32 člana su proizvodila vino. Ostalih osam su novoosnovane vinarije koje imaju mlade zasade ili još nisu prerađivali vino, ili ga još nisu pustili na tržište. Zato nisu ušle u detaljni opis ali su na zajedničkom spisku. Jedna od njih Vinarija 27 iz Ovsišta koja je već flaširala vino, sad stavlja etikete i prvi put će se predstaviti na Salonu vina u Kragujevcu. Tokom godine i ostali će već imati šta da pokažu pa će broj od 40 ubrzo biti popunjen.

Žorž Foto Miiroslav Petrović 20240119 040
Promocija knjige „Atlas vina Šumadije“: autor Zoran Dragoljević Žorž, predsednik Udruženja vinara Šumadije Saša Novaković i recenzent Dr doc Darko Jakšić  /  Foto: Dragan Šaponjić

Čime će Atlas privući vinoljupce u Šumadiju?
- Mene su iznenadili podaci o sortnom sastavu. U Šumadiji se gaji 17 belih sorti gde je izrazito dominantan šardone sa 40% prisutan u vinogradima. Sledi ga sovinjon beli a onda čitava plejada tamjanika. Vinarije Legat 1903 i Veličković su uvezle klon Muscat a Petit Grains kog takođe nazivaju tamjanikom dok su iza nje rajnski rizling i morava. Crnih sorti se gaji 16. Izrazito je dominantan kaberne sovinjon sa 34,82%, sledi merlo 22,65% a kao stvarno iznenađenje je Muskat Hamburg na trećem mestu sa 10,33%.  Prokupac koji se tu tradicionalno gaji i koji je ranije uz skadarku bio dominantna sorta pokriva 9,71% vinograda ispred pino noara sa 7%. Zanimljivo je da je vranac iza širaza, marselana, sanđovezea, malbeka, ima ga tek nešto malo više od primitiva! Znači jesu dominantne internacionalne sorte ali se veći broj vinara okreće i autohtonim pa su u obe kategorije među prvih pet i dve domaće.

A koliko se pije vina u Šumadiji?
- To jeste statistička začkoljica koju je teško odgonetnuti. Jesenas je ukupna proizvodnja bila 1.192.250 litara od čega 243.000 litara sa geografskim poreklom a ostalo bez. Međutim, podaci se odnose na članove Udruženja a samo PIK Oplenac pravi preko dva miliona litara, pa je ukupna proizvodnja daleko veća od ovoga što piše u Atlasu.

Da li se pojavom vinarija kao što je Đoković, Legat 1903, novi Tarpoš, stvara novi vinski centar umesto onoga koji je ranije gravitirao Oplencu?
-  Definitivno ne. Centar šumadijskog rejona je Topola, Oplenačko vinogorje sa najvećim brojem vinarija, otprilike polovina ukupnog broja. To jeste teroar koji je iznedrio najkvalitetnija vina pogotovo mikrolokalitet sela Lipovac i čuveni potez Ježevac gde su najveći vinogradi vinarije Aleksandrović koja ujedno poseduje najveće površine pod lozom.

Žorž Foto Miiroslav Petrović 20240119 053

Pa koliko je to hektara, koliko vinograda ima Šumadija?
- Vinarija Aleksandrović ima zaokruženih 90, Radovanović je na 50, a slede Matijašević Vinogradi sa 15 i Despotika sa 14,7 hektara. Ostali uglavnom imaju ispod 10.

Rusi opsedaju Frušku goru, a ko su vinski turisti u Šumadiji?
- Ovde se to ne može nacionalno definisati. Blizina aerodroma čini da dolazi ogroman broj stranih turista ali prema podacima najveću posetu ima Tarpoš, blizu 100.000 posetilaca godišnje. Sledi Aleksandrović sa 20.000, a onda Despotika. Sve druge vinarije imaju relativno male degustacione sale mada neguju vinski turizam i primaju turiste što je opisano u posebnom poglavlju.

Ima li organskih vina u Šumadiji?
- Da, imamo jedno sertifikovano organsko vino, Moravu Despotika. Pošto ćemo na Salonu vina u Kragujevcu imati izdvojen deo za organske vinarije, bavio sam se time. Od ukupno 35 vinarija koje proizvode vina na organski način u Srbiji trenutno je 17 sa organskim sertifikatom, a dve su u konverziji. Znači njih 16 jednostavno ne posežu za administracijom. To sve možda nije veliki broj ali jeste u odnosu na ukupne površine vinograda.

Pa koliko to vinograda ima u Šumadiji?
- Članovi Udruženja raspolažu sa 384,56 hektara što je kad pogledate druge regije u okruženju jako mala površina. Postoji prostor za širenje ali je problem što su u Šumadiji vlasničke parcele iscepkane a na terenima pogodnim za sadnju loze već postoje neke druge kulture. Ne može se očekivati drastično povećanje i čvrsto sam uveren da ukupne površine vinograda u Šumadiji ne prelaze 500 hektara. A to je ono što me najviše zabrinulo kad sam sabrao podatke i ušao u suštinu priče.

Žorž Foto Miiroslav Petrović 20240119 042
Bogata istorija bogato ilustrovana: „Atlas vina Šumadije“ sadrži brojne korisne informacije o aktuelnom vinskom trenutku ove centralne srpske regije

Ima li nešto što vas raduje?
- U mojoj prethodnoj knjizi Vinorodna Šumadija stoji podatak da je oplenački srez 1903. pri osnivanju Venčačke vinogradarske zadruge imao preko 1.500 hektara pod lozom, a danas... Sa druge strane, ono što me raduje je izuzetan kvalitet vina. Bukvalno ne postoji vinarija koja ne proizvodi visok kvalitet što je zaključak koji sam stekao izlazeći na teren, degustirajući vina, prateći nagrade koje se osvajaju. Iskreno, veliko prijatno iznenađenje je vinarija Draganić kao i većina od ukupno devet vinarija u selu Lipovac.

Radi čega ljudi da dođu u vinsku Šumadiju?
- Prvi razlog je istorijski jer je Šumadija uz Negotinsku Krajinu, Župu i Frušku Goru na stabilnim vinskim istorijskim temeljima. Drugi je što su vinari Šumadije,  dobro udruženi i odlično rade zajedno, imaju viziju. Putujući po Srbiji i razgovarajući sa drugim vinarima vidim da svi gledaju Šumadiju kao u svetionik. U knjizi je spomenut i Festival vina Šumadije koga organizuje Udruženje a izlažu samo članovi u prelepom ambijentu Kraljevske vinarije uvek uz dobre programe i gastro ponudu. No ono što je fascinantno i što niko drugi u Srbiji nema to je izložba Umetnost i vino koja prati festival od osnivanja i koju uređuje Nebojša Savović Nes, vajar i profesor. 

Kako doći do Atlasa?
- Izdavač knjige je Udruženje u čijem sedištu u Kraljevskoj vinariji u Topoli se prodaje po ceni 1.500 RSD, kao i u udruženju Wine Expert partneru izdavača, a na sajtu Udruženja moći će da se skine u PDF formatu. Atlas je rađen kroz projekat EU za turizam i kulturno nasleđe sa akcentom na razvoj vinskog turizma u opštini Topola. Finansiranje je išlo  preko Nemačke razvojne agencije GIZ ali je budžet za knjigu bio ograničen pa smo umesto preko 200 stranica koliko je bilo materijala morali da odštampamo samo 128. Želeli smo i tvrdi povez ali ovako se zbog veličine same knjige čini čak praktičnije, pogotovo za ljude koji putuju avionom. Tiraž srpskog izdanja je 1.500 primeraka, engleskog 500, a radimo na tome da vrlo brzo objavimo i drugo izdanje pogotovo što stižu nove šumadijske vinarije.

Foto: Miroslav Petrović
nazad na vrh

Srodni tekstovi