Revolucija u borbi protiv pepelnice

Revolucija u borbi protiv pepelnice

Jeste li spremni za novu vinogradarsku sezonu i sve što vas očekuje? Za početak, možda probleme budete mogli elegantno da rešite u rukavicama?

Dr Sara Louder sa Državnog univerziteta u Oregonu je u nedavno objavljenom članku u časopisu Plant Disease predstavila jednostavan i pouzdan način za detekciju prisustva pepelnice u vinogradima, pre nego što se pojave prvi vizuelni znaci bolesti.

Proučavajući efekte zaštite od pepelnice na životni sredinu, dr Louder je utvrdila da je u zapadnim delovima SAD 74% svih aktivnih supstanci u zaštitnim sredstvima koja se koriste u toku sezone u vinogradu namenjeno suzbijanju pepelnice, pri čemu čak 90% negativnog uticaja na životnu sredinu potiče baš od ovih sredstava.

Prekomerno prskanje i prskanje pogrešnim sredstvima je rezultat kasne ili netačne identifikacije prisustva pepelnice, a sa druge strane je tu i problem upotrebe sredstava na koje je soj pepelnice prisutan u vinogradu već stekao otpornost.

U velikim vinogradima na zapadnoj obali SAD već duže vremena se identifikacija pepelnice ne prepušta samo vizuelnoj inspekciji. Koriste se zamke za spore koje se šalju u laboratoriju (radi se o rotirajućoj lepljivoj inoks šipci), ili laboratorijskom pregledu uzoraka sa vizuelno identifikovanih zaraženih čokota.

Kako vizuelna identifikacija uvek kasni a zamke za spore su skupe, dr Louder je želela da pronađe jeftiniji i vremenski bolje prilagođen metod koji bi i najmanjim vinarijama omogućio da preventivno deluju, pravim sredstvima u pravo vreme.

plantaze2021 21

Jednostavno rešenje je pronađeno u uzorkovanju spora sa rukavica radnika pri redovnim radovima u vinogradu. Po završetku dana štapićem za uzorkovanje se pređe preko rukavica i on u zaštitnom pakovanju pošalje u laboratoriju na qPCR (Real-time PCR) analizu.

Test qPCR može da identifikuje pepelnicu kod prisustva samo 10 spora u uzorku, a u uzorku od 40 spora može da odredi da li je prisutan soj otporan na neki od fungicida. Rezultat je revolucionaran jer ovaj metod može da otkrije pepelnicu nekoliko dana pre nego što se ona vizuelno manifestuje na čokotu.

Pritom uštede, kao i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu, su značajne. Prska se u manjim dozama i koncentracijama, ređe, i sa sredstvima na koja trenutni soj pepelnice nije stekao otpornost. Takođe, ušteda vremena za identifikaciju bolesti u odnosu na vizuelnu metodu je procenjena na 25%.

Istraživanje upotrebe rukavica za uzorkovanje se nastavlja. Kolega dr Louder, Aleks Uong, radi ogled sa botritisom, a na Univerzitetu Džoržija se eksperimentiše sa plamenjačom.

U poslednje dve godine, pre svega usled COVID pandemije, mnoštvo laboratorija u Srbiji se opremilo qPCR uređajima i ovu metodu bi bilo veoma lako primeniti i kod nas. Još samo da se reši najveći problem, a taj će izgleda biti da se nateraju radnici da nose rukavice.  |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh