Kristina Lukić: U Srbiji nešto novo

Rođena Kruševljanka, Kristina je deo novog talasa mladih negotinskih vinara koji ostavljaju sve značajniji trag na srpskoj vinskoj sceni. Tu grupu spaja ne samo sličan pristup proizvodnji vina, već i to što se nekoliko njih vratilo u Srbiju iz raznih država gde su mogli da ostanu! Reklo bi se – u Srbiji nešto novo!

Rano ste napustili Srbiju?
-  U Italiji sam živela od 1999. godine, završila osnovnu, srednju školu, fakultet u Udinama i Trentu. Stekla sam zvanje i znanje, a onda krenula da upoznam Novi i Stari svet: Kalifornija, Novi Zeland, Španija, Čile... Na kraju sam tri godine provela u Šampanji pre povratka u Negotinsku Krajinu 2021. godine.

Kako je tekla vaša karijera u inostranstvu?
- Krenula sam od laboratorije, preko posla podrumara, asistenta enologa, sve do zvanja glavnog enologa u španskoj regiji La Manča gde se ide na ogroman kvantitet vina. Želela sam to iskustvo u karijeri. Baš kao i ono u manjim i butik vinarijama, bilo da su konvencionalne, organske, biodinamičke. Tako sam se i pronašla u low intervention vinima. Organska proizvodnja uz neke principe biodinamike. Stigla sam u Šampanju i plan je bio da provedem tri meseca pa da se vratim u Srbiju. Ali sam ostala tri godine. Penušavci su bili jedino što mi je ostalo da naučim od vina i  zaista jedno od najlepših iskustava.

Zašto niste ostali u inostranstvu?
- Svi me to prvo pitaju (smeh). Smatram da srpska vinska scena vibrira, da ima mogućnosti da se promoviše jer ljudi traže nešto novo. A Srbiju doživljavaju kao egzotiku. Pored toga, samo sam ovde nešto svoje i mogla da imam. Ni u Francuskoj, ni u Italiji.

Kako to mislite?
- U Šampanji nije lako živeti, vreme je katastrofa. A i želja da se vratim postala je mnogo jaka u meni. Kada sam potom na jednom sajmu biodinamike probala vina Francuske vinarije iz Rogljeva, mnogo su mi se svidela i odjednom sam presekla i odlučila da se vratim u Srbiju.

Koja je bila vaša prva berba u Srbiji?
- U aprilu 2021. sam stigla u vinariju Raj, krenula da sarađujem, pomagala oko berbe. Napravila sam usput nešto svoje, rajnski rizling Barjak koji je dva dana macerirao. Odležava u inoksu, veoma je svež i vrlo mineralan, prosto slankast, ali dobro izbalansirano vino. Takođe sam tada napravila i oranž od traminca, i pet nat od bagrine.

Na koji način pristupate proizvodnji u podrumu?
- Sva vina su rađena na istom principu minimalne intervencije. Trudimo se da kao prvo imamo zdravo grožđe, onda mogu da se rade takva vina. Dodajemo malo vinobrana, ne filtriram ništa, fermentacije su spontane, stabilizacija prirodna, sumpor krajnje limitiran.

Low intervention vina su tek u povoju kod nas, kako ste se odlučili za taj stil?
- Istina je da ta scena tek kreće ali se i razvija, pogotovo u Beogradu. A odgovor je, recimo, iz etičkih razloga. Takođe, kada sam krenula da pijem takva vina više nisam mogla da se vratim na konvencionalna. Ne smatram da su pogrešna, ali sam sebe pronašla u drugačijoj proizvodnji. Kako u vinogradu, tako u podrumu što mi sve izgleda nekako iskrenije.

Koliko imate vinograda?
- Trenutno u zakupu 1,8 hektara. Kupila sam još sedam hektara zemlje u Smedovcu i to treba da se obradi na proleće ali neće moći sve odjednom, veliki je problem sa radnom snagom. Ideja je stići do nekih 10 hektara vinograda, ali polako.

Šta imate od sortimenta?
- Za sada grožđe uzimam od vinarije Raj koja je u organskoj konverziji od 2021. godine. To su uglavnom internacionalne sorte: traminac, rizling, game, merlo. Uz zakupljenih jedan hektar traminca i 30 ari merloa, imam još 50 ari gamea. Kod novih zasada planiram da se fokusiram na autohtone sorte. Sadiću prokupac i začinak, a u planu su i bagrina, smederevka i crna tamjanika. Od internacionalnih zadržaću one koje ovde daju fenomenalne rezultate poput traminca kojeg stvarno volim, a lepo su se pokazali i game i rizling.

Game nema preterano dobru reputaciju u Srbiji, kao da vinari sumnjaju u njegove domete...
- Besmislica! Game je kao prvo mnogo lepa i zahvalna sorta, božole je primer za to. U Burgundiji je postojala doskočica da je game samo lošiji brat cenjenog pino noara, ali od gamea se prave različita, fenomenalna vina. Možete raditi i karbonsku maceraciju i sve to uz sjajan odnos cene i kvaliteta. Evo, u vinariji Raj imaju berbe 2015 i 2017 sa dve potpuno različite tehnologije.

Vaš game ste nazvali Gaamez, šta znači to ime?
- Postojao je u 15. veku francuski knez Filip Ćelavi koji je game iz Burgundije zvao Gaamez i naredio da se ta loza čupa i vadi jer kvari imidž Burgundije poznate po pino noaru koji je navodno mnogo bolji. E ja sam namerno uzela taj naziv a vino je malo laganije. Iz berbe 2022 urađena je karbonska maceracija pa smo dobili nešto tipa božole. Nisam dodavala vinobran u fermentaciji, ima malo životinjskih nota, ali se uklapaju uz lepe arome bombona i sušenog cveća.

Traminac Trač 2022 je vaše novo vino, kažite nam nešto o njemu?
- To je traminac iz vinograda koji sam uzela u zakup. Organska proizvodnja, sumpor, bakar, malo koprive uz jedan dan maceracije i odležavanje u inoksu. Sveža i lagana varijanta. Zato se i zove Trač jer o njemu ne treba mnogo razmišljati. Kiseline nisu preterane, ima tela i 12% alkohola, može da se pije u svakoj prilici.

A dugo macerirani Pramen?
- To je oranž vino od traminca sa dve nedelje maceracije koje posle provede pola godine u korišćenoj akaciji od 500 litara. Ove godine pojaviće se i merlo iz akacije i francuskog hrasta, te blend gamea sa 20% vranca koji odležava u francuskom i srpskom hrastu.

Otkud ideja o korišćenju bagremovog drveta?
- U vinariji Raj koriste akaciju za odležavanje sovinjona Sova. Kad sam pronašla prelepo korišćeno bure od tog vina, rekoh: Što da ne? I dopao mi se rezultat, baš lepa kombinacija.

Kolika vam je godišnja proizvodnja?
- Ove godine sam napravila oko 10.000 boca a plan je da u nekoliko godina dođem do 30.000.

Neki su vas odmah zapamtili i po prvoj penušavoj bagrini koju ste radili kao pet nat. Da li će te ponoviti to vino?
- Bagrina dolazi iz otkupa i planiram da imam jedno takvo vino kao i penušavac od crne tamjanike rađen klasičnom metodom. Priznajem, pravila bih penušavo vino od svega što postoji. Možda i napravim dva takva vina. Penušavac iz 2022. godine ostavila sam da odleži osam do 10 meseci, degožiraću ga pa videti kada će na tržište. Ne želim da dugo bude na talogu, da ne bude previše puterast. Mislim da kod crne tamjanike treba očuvati i iskazati cvetne i voćne note.

Za kraj, da li razmišljate kako ćete se probiti na tržištu, zahtevna je utakmica i za poznate vinare?
- Gde god prodajem vino trudim se da organizujem prezentacije, objasnim ljudima šta piju, zašto je tu talog i koja je njegova uloga. Postoji entuzijazam širom sveta kod mlađih generacija za nešto novo. Kao pečurke posle kiše pojavljuju se mali lokali koji uglavnom promovišu prirodna vina. Verujem da je to budućnost.   |

Foto: Boban Vidović