Nikola Mladenović Matalj: Otkrili smo sebe kroz bagrinu

Mladenović je predsednik Udruženja vinara Negotinske Krajine koje okuplja 21 aktivnog člana, te počinjemo razgovor pitanjem kakva je zapravo njegova uloga u razvoju vinarstva u ovom delu Srbije.

- To što sam na čelu Udruženja moja je bazična uloga. Ali postoji i ona druga kroz upravljanje proizvodnjom Matalj vinarije gde pokušavam da kanališem neke pravce razvoja regije po pitanju vinogradarstva i vinarstva. Ono što stvarno mislim i što je fraza ponovljena bezbroj puta, a to je da sagledamo kako to rade kolege u Istri, da shvatimo kako bez zajedničkog rada nema uspeha.

Konferencija o bagrini jedan je od aspekata okupljanja oko zajedničkog cilja.
- Ako je ono što sam ja uradio pre 10 godina za povratak bagrine bilo začeće, ovaj projekat Darka Jakšića i ono što su uradili ljudi kroz mikrovinifikacije je sada porođaj. I naša uloga nije zanemarljiva, započeli smo neku predklonsku selekciju, posmatramo biljke, uzgajamo, neke od njih su učestvovale  u odrađenim mikrovinifikacijama. Ukratko, moja uloga je da jednostavno pravim što bolja vina u negotinskim uslovima i od domaćih i od lokalnih sorti, da podižem kvalitet vina a istovremeno i Negotin kao vinogorje od izuzetnog potencijala i specijalnog značaja za Srbiju.

Po čemu specijalnog?
- Nekoliko je takvih vinogorja u Srbiji koja poseduju specijalni istorijski značaj. Negotin je jedno od njih. Ali ideja uspeha ne može se bazirati na jednoj, tri ili pet vinarija. Već je ideja da prenesemo ono što smo videli na skupu o bagrini i da na kraju ona postane opšteprihvaćeno vino u svim restoranima Srbije. Kao što je to malvazija postala, i ne samo u Istri. Iako te dve sorte nemaju nikakve veze već samo navodim kao primer. Eto, oni su to znači postigli uz kvalitetan rad, zajedništvo, razmenu informacija.

Kakvih informacija?
- Svakakvih: Kako si ti radio, gde si pogrešio? Ili šta smo to možda mi pogrešili? Jer mi se svi po pitanju bagrine nalazimo u nekom brisanom prostoru. Iako je to samo grožđe, vinova loza koja sva izgleda isto, ali na kraju uopšte nije isto. Evo, mi se tek sad bavimo definicijom sortnih karakteristika bagrine koje zapravo ne znamo koje su. Primer je baš moje vino gde je profesorka iz Italije rekla da tu „verovatno nisu odgovarajuće sortne karakteristike jer je vino drugačije od svih ostalih“! No, to samo znači da karakteristike treba definisati za budućnost.

Ali vaše je vino „upakovano“ baš kako treba, šta je bio problem?
-  Recimo da je napadnost mirisa bila prejaka, a ni ja sam ne znam da li to treba tako da bude.

Pretpostavljamo da će u narednim decenijama pitanje sortnih karakteristika biti rešeno?
- Za sve u životu treba neki okvir i zato bih voleo da jedna decenija bude dovoljna, a to će biti zapravo dve decenije od repronalaska bagrine gde smo mi u stvari otkrili sami sebe kroz tu sortu 2012. godine.

I otkrili sebe istovremeno...
- Zapravo ono što su naši stari jako lepo znali u 19. veku. Tako posmatrano, začinak je sad još u utrobi i čeka da se porodi.

Kako vidite druge sorte koje se vezuju uz pojam Srbija, kao kao što su tamjanika ili grašac?
- Meni je tamjanika OK dok je grašac pred eksplozijom da bude vrhunska priča.

U nekom takvom poređenju koji je potencijal bagrine?
- Veoma dobar, nudi mogućnost da dobijemo potpuno razvijen i upakovan vinski proizvod barem u četiri varijante, od bazičnih bagrina iz inoksa, iz barika, sa dugom maceracijom, eventualno i penušavac.

Još niko nije probao dugu maceraciju, kako znate da je dobra i za tu tehnologiju?
- Zato što ima lepu boju i aromatske materije. Ne znam da li primećujute ali moja bagrina ne podseća ni na jedno poznato vino. Prilikom ozbiljne analize aromatskog kompleksa ona nijednog trenutka nije podsetila na bilo koju sortu, ni na rizling, sovinjon, šardone, traminac… Tu leži potencijal jer ako na tržište izbacite nešto što je totalno drugačije u odnosu na tamjaniku, šardone ili sovinjon, to mu omogućava da nađe svoje mesto na vinskoj karti. Pritom ima bolju strukturu od tamjanike, bolje telo i ne tako napadan miris da odbije neku vrstu hrane.

Ima li novosti u vinogradima?
- Nastavljamo da se bavimo sa tri lokacije vinograda, Kremenjača, Terasa i ovde na Bukovu oko vinarije. Radimo proširivanja, prvenstveno Kremenjače, a Terasu u vidu novog vinograda koji se zove Zamna ili Zemna sa ciljem da se u suštini bavimo razvojem teroarskih vina, vina sa specifične lokacije.

Šta to znači?
- Duboko smo ubeđeni da je to jedini način da potrošačima ponudimo nešto zanimljivo. Drugačije a potpuno iskreno, čime verujem da prenosimo naše podneblje. Pritom u čaši mora biti vrhunski proizvod što je koncept teroarskih vina gde ćemo uskoro predstaviti Zamnu-Zemnu.

Zamna ili Zemna, kako se zaista zove vino koje je već pretpremijerno kao Zamna upravo donelo bronzu sa Decantera?
- Zamna je ime reke koja se u Mihajlovcu, gde je vinograd, uliva u Dunav. A kako je često mutna i crna jer stiže sa Deli Jovana i Miroča, kod nas je zovu i Zemna. Na oba načina, pa i ja tako zovem vino.

Po čemu je Zamna teroar specifičan?
- To je jedino zemljište u celoj Negotinskoj Krajini koje nije uglavnom sedimentno kao relikt Panonskog mora. Na mihajlovačkoj Terasi je zapravo čist rečni nanos Dunava što stvara potpuno drugačiju pedološku mikroklimu, a lepo se vidi na primeru kabernea kod Zamne i Kremen Kamena kao dva potpuno različita na svega 60 kilometara razdaljine.

Čitava mudrost i vinska istina je znači u teroaru?
- Da, ali ga treba prepoznati.

Kad smo kod imena ima li istine u priči da je bagrina dobila ime jer je rasla uz bagrem?
- Ne znam, možda ima. Svi kod bagrine osećaju u aromatici bagremov med, međutim kod te sorte je još zanimljiviji problem sa oplodnjom. Svi pričaju kako ona ima ženski cvet i da joj treba oprašivač, ali to tek treba ispitati, pokazala su nova saznanja. Da li je to zaista funkcionalno ženski cvet, ili da li je polen možda sterilan, što je neka pretpostavka, pa zbog genetske mutacije ne može da opraši tučak? No, i pored tog problema bagrina non-stop rađa kako treba (smeh).

Da li se širite i po pitanju sorti?
- Na Zamni smo posadili kaberne sovinjon i fran. Radimo vino kao kupažu 15% frana a ostalo je kaberne sovinjon. Biće to zapravo igra dva kabernea i da, ime vina jeste Zamna, a pojaviće se na jesen na tržištu. Što se sortimenta tiče ostaje nam da razvijamo našu tradicionalnu kupažu prokupac-kadarka-začinak.

Priča začinak je kažete bremenita?
- Sadićemo još pola hektara začinka, zaključili smo da postoji manjak u kupaži gde ima dosta prokupca. Pritom začinak strahovito menja prokupac na bolje. Daje mu boju, vibrantnost, svežinu, arome. Mnogo nade polažemo u taj Bukovski Cuvee gde razmišljamo da ga ipak nazovemo Bukovsko crveno. „Cuvee“ mi zvuči pomalo pogrešno u smislu autohtonosti, a opet možda nije loše ni imati neku konekciju sa Francuskom? No, ideja je da ljudima predstavimo četiri različita vina sa tri pozicije. Kremen Kamen sa Kremenjače, Bukovski Cuvee sa Bukova, dok su teroar Zamna za Zamnu, a Terasa za osnovnu liniju vina.

Ima li promena u podrumu?
-  Upotreba drveta je čisto enološka stvar. Jedno vreme je lebdelo nečije pitanje da li Bukovski Cuvee treba da ide u barik 225 ili 500 litara i to je sve.

Vinski turizam je poseban odeljak u vinariji Matalj...
- To je ozbiljna stvar. Osećamo da je potražnja za vinskim turizmom velika i tu treba predstaviti naš životni stil kao brigu o prirodi, odnosu prema životnoj sredini, što je deo segmenta. Vinariju smo otvorili 2019. pred dolazak korone i od tada imamo konstantan rast. Vinski turizam izuzetno je bitan za podizanje čitave vinske kulture kraja, kao i za predstavljanje našeg rada.

Ko su gosti koji vam dolaze?
- Pored domaćeg gosta koji nije za zapostavljanje u fokusu su Rumunija i Bugarska. Na tromeđi smo, pokrenuli smo kampanju oglašavanja u Rumuniji. Okvirni cilj je da se promovišemo u pograničnim područjima gde živi veliki broj stanovništva a ponuda je zajednička. I kao što mi treba da odemo u neku novoselsku vinariju, u selo Gmzi, zapravo Gmzovo, tako ovde očekujemo prijatelje i ljubitelje vina i boravka u prirodi, kako iz Vidina, tako iz Turn Severina, Krajove koja je veliki univerzitetski centar sa više od 300.000 stanovnika. I sličnih mesta.

Krećete li se u organskom pravcu proizvodnje?
- Bez ikakve frazeologije već smo u sistemu neke održive poljoprivrede jer se ne bavimo upotrebom herbicida, a fungicide smo smanjili na najmanju moguću meru. Nismo organski, to je nešto što tek treba da dođe, ali idemo u tom smeru. Tu čovek mora biti apsolutno iskren, ili si organski do kraja ili gubitnik. Održivo je za sad dobra reč, herbicidi su ono što najviše truju zemlju koju prskaš direktno a što smo prekinuli pre dve godine. Kod nas možete videti namenski biranu travu, redovi u vinogradu su puni života. Udaljili smo se od bilo kakve monokulturne poljoprivrede tipa žitarica, ali jedno je istina: Nije svaka parcela pogodna za travu.   |

Foto: Slobodan Vidovič