Mića Uzelac: Srpska kuća svetskih vina

- U svet vina sam ušao 1991. godine kad sam kao asistent direktora nabavne službe Hotela Hyatt morao da naučim ono što je do tada u Srbiji bilo totalno nepoznato – šta je to prvoklasno meso, riba, začini, destilati, vina, šampanjci, čokolade, maslinova ulja… Prvih šest meseci bilo je stvarno teško, posle sam navikao. Imao sam priliku da upoznam dosta ljudi iz drugih hotela koji su dolazili kao task force managemet i koji su bili pravi rezervoari znanja, spremni da podele i objasne sve tajne zanata, pa i o vinu.

Šta su najveće prepreke u biznisu sa vinom?
- Prepreke realno postoje u svakom biznisu a najveće su u glavi, kao i obično, ali kada se opredeliš šta ćeš da radiš treba malo vere, dosta upornosti i nešto vremena. Ostale prepreke su nekako sastavni deo posla i okruženja u kojem radimo. Na Balkanu je, sudeći prema istoriji, uvek malo komplikovanije i zamršenije nego drugde.

Koji je vaš omiljeni stil vina?
- U ovoj fazi „vinske evolucije“ ono što me zaista raduje su bela sveža ili malo odležala vina sa minimalnim uticajem bureta (Sauvignon Blanc ili Riesling) i crvena odležala. U poslednje vreme gotovo opsesivno merlo i pojedine mikrolokacije sanđovezea. Interesantno je posmatrati i porediti kako vam godine menjaju ukus i afinitete u hrani, vinu, knjigama, ljudima... Nekada me je zanimala krtina i volumen, a kasnije shvatiš da su takođe bitni i brizla i rep.

Na ovdašnjoj vinskoj sceni poznati ste i kao značajni promoter vina Marine Cvetić, kako je počela ta saradnja?
- Prvo vino koje sam zvanično uvezao 2005. godine bilo je Tvrdoško crno Vranac iz Podruma Manastira Tvrdoš. Spletom srećnih okolnosti nekako smo uspeli. I Vranac i moja malenkost. Marinu Cvetić sam upoznao te iste 2005. na Sajmu vina u Sava Centru i dogovorili smo saradnju koja kreće 2006. godine kad sam i počeo distribuciju vina Masciarelli, koja evo i danas odlično funkcioniše. Istovremeno mi je sinula ideja da bi bilo dobro napraviti vinoteku gde bih sabrao, za ono vreme, relativno malo srpskih vina koja su bila dobra. Sortna, pedantna, tehnološki ispravna, a koja su obećavala i slutila da domaće vinarstvo ima potencijal... Tako je nastala Srpska kuća vina. Sledi privilegija da uvozim najnagrađivanijeg italijanskog vinara Anđela Gaju, pa redom dolaze u fokus Sassicaia, Ricasoli, Siro Pacenti, Castiglion del Bosco, Petrolo, Marques de Riscal...

Kako gledate na budućnost vinskog tržišta i domaćeg vinarstva?
- Domaća vinska industrija se i pored fantastičnih uspeha u proteklih 10 godina nalazi sada pred nekoliko izazova. Bez namere da ih hronološki slažem, evo nekoliko: cene domaćih vina polako prevazilaze kupovnu moć dobrog dela vinske publike i to otvara vrata uvozu vina jeftinijeg cenovnog razreda iz EU i okruženja; politika maržiranja vina u restoranima će nesumnjivo uticati na potrošnju vina i u ovom segmentu ili će, na primer, usmeriti ljude na pivo; evidentan je nedostatak kvalitenog kadra, kako u sferi tehnologije gde je premalo iskusnih tehnologa na sve veći broj domaćih vinarija, a u sferi prodaje je malo obrazovanih i kvalitetnih komercijalista.

Posadili ste svojevremeno lozu ispred lokala SKV, koja je sorta u pitanju?
- Tipične srpske sorte, tamjanika i prokupac. Mislim da je to jedini vinograd sa sertifikatom i zaštićenim geoporeklom na Novom Beogradu!

Kako?
- Kad sam ga zasadio dobio sam prijavu od komšija te posedujem zapisnik od komunalne policije u kojem stoji datum i mesto sadnje. Na neki način to je zaštićeno poreklo i vinograd ima valjani dokument o postojanju kakav nema nijedan u gradu i šire.

Šta za vas znači hedonizam?
- Hedonizam pored nešto malo poznavanja načina i kulture konzumacije hrane, pića, poslastica i cigara, traži još dve važe stvari – vreme i prijatelje. Vrlo često jedan od ova tri sastojka nedostaje i to onda nije to. Na žalost, vrlo često se ovaj pojam brka sa pojmom šenlučenja, preterivanja i bahaćenja.

Kakav je prosečan, a kakav natprosečan kupac u SKV?
- Sve manje postoje takve podele. Ljudi su svesni svojih potreba i mogućnosti i vrlo dobro znaju šta su u kom trenutku i za koju priliku spremni da plate. Mislim da je za dobre rezultate prodaje potrebno osoblje koje nema predrasude, prepoznaje potrebe kupca to jest gosta, a istovremeno ima somelijersko znanje o vinu.

Šta izdvajate iz vaše ponude posebno, šta bi preporučili kao best buy varijante, a da možda nije dovoljno poznato?
- Bez namere da reklamiram svoj uvozni program ili posebno ističem nekog domaćeg vinara, zaista mislim da je moguće uz minimalan trud i relativno skroman budžet doći do boce kvalitetnog vina. Takođe rekreativnim pregledom sajtova i zadavanjem opcija: cene, sorte, stila ili regiona otvaraju se raskošne opcije poput naziva Trebbiano, Montepulciano, Vermentino, Carricante, Nerello mascalese verdejo… Svega što oni kriju u sebi, i još mnogo drugih dostupnih a privlačnih vina.   |

Foto: Ivana Čutura