Tanja Đuričić: Nova filozofija Erdevika

Očekuje se uskoro premijera prvog oranž vina iz Erdevika. Kažite nam nešto o tome?
- Za nas je to bio eksperiment, da vidimo da li možemo da radimo i na ovaj način. U pitanju je sortni pino griđo, berba 2021 iz organskog vinograda i ima ga 1.500 litara. Nastalo je na osnovu zajedničke ideje u trenutku kada je doneta odluka da se u vinogradu radi organski pristup zaštiti. Automatski smo se opredelili da se deo vina proizvede na organski način sa minimalnom intervencijom. Urađena je spontana fermentacija na sopstvenim kvascima, maceracija je trajala tri dana, a vinobran dodat u minimalnim količinama, tek toliko da vino zaštiti. Fermentisalo je i odležavalo 13 meseci u korišćenim buradima od slavonskog i francuskog hrasta od 500 litara i flaširano prošle godine.

Kada možemo vino da očekujemo?
- Još nije doneta odluka.

Kako ste zadovoljni rezultatom?
- Iskreno govoreći bila sam iznenađena jer je to bio prvi pokušaj da napravim vino ovakvog tipa. U početku sam bila skeptična ali na kraju prilično zadovoljna. Zanimljivo je probati, proizvoditi ovakva vina, ali samo u malim količinama.

Šta je još od sorti u tom organskom vinogradu u Erdeviku?
- U pitanju je vinograd na potezu Gvozdenjak, naša grand cru lokacija na otprilike 16 hektara. U njemu su za sada beli i sivi burgundac organski.

Planirate da povećavate organske zasade?
- To je definitivno put kojim smo krenuli i verovatno će u jednom trenutku i u Krčedinu da se pređe na organski uzgoj, ali polako. Sa prekomernom upotrebom veštačkih đubriva i herbicida došlo je do ozbiljnog narušenja eko sistema. Sada moramo malo unazad, vratiti ravnotežu, biti odgovorani. Uskoro će nam sve biti „održivo“, čak i restoran. Lokalne namirnice, sve manje-više zdravo, polako se navikavamo na tu filozofiju.

Grašac je uz malo „gurke“ uspešno ušao u fokus domaće vinske javnosti, a vi ste odmah ponudili Geronimo, jedan od najupečatljivijih?
- Kod grašca mi ništa nije strano. To je sorta s kojom radim od početka u najrazličitim uslovima, sa najrazličitim tehnologijama različitih vinograda. Geronimo takođe dolazi sa poteza Gvozdenjak, pa iako su klonovi meni nepoznati, nešto zatečeno, bila sam zadovoljna onim što smo dobili na kraju. To je bila prva berba i prvo vino u Erdeviku od grašca, videćemo kakav kvalitet grožđa ćemo dobijati ubuduće i da li ćemo ostati na ovom stilu vina.

Šta publika može da očekuje od popularnih belih vina Omnibus Lector i Lex Catedra iz berbe 2022?
- Uslovi su bili teški ali smo šardone i sovinjon blan obrali pre kiše i mogu reći da su procenat šećera, kiseline i ph bili odlični.

Razmatrate li mogućnost proizvodnje penušavih i desertnih vina?
- Jedne godine smo uradili slatko vino od širaza, vrlo malu seriju, sa 150 gr/l šećera. Bilo je interesantno i popili smo ga u okviru naše Vinske kuće. Dogodilo se da je takva bila godina i da smo mogli da ga napravimo, ali s obzirom na to da je jesen često vlažna na Fruškoj gori, uglavnom nije moguće sačuvati grožđe za desertno vino. Na drugoj strani, spremamo naš prvi penušavac koji trenutno odležava na talogu. U njemu beli pino čini 75% blenda dok su ostatak šardone i sivi burgundac i verujem da će se 2023. godine pojaviti prve količine na tržištu.

U Erdeviku radite uglavnom crvene kupaže jedino je širaz Stifler’s Mom sortno vino. Hoćete li raditi još neko vino od jedne sorte?
- Monosortno vino ima smisla napraviti ako se vidi da neko vino u bariku odskače. Sada mi je ovo omiljeno crveno vino. Moj prvi susret s ovom sortom je bio 2015. kad sam počela da radim za Erdevik. To je bila izuzetno hladna i kišovita jesen koja nije bila pogodna ni za jednu crnu sortu, a pogotovo širaz koji ima tanku pokožicu i vrlo brzo ga napadne botritis. Te godine je grožđe bilo zaista loše i jako sam se plašila kako ću i šta ću raditi s tom sortom. Međutim, berba 2016 bila je kudikamo bolja i ako izuzmemo ovu ekstremnu 2022. godinu s ekstremno toplim letom, sušom, a onda puno kiše, generalno su godine sve toplije i pogodnije za proizvodnju crnog grožđa. Sada je moguće postići i fenolnu zrelost na Fruškoj gori, ali su procenti šećera izuzetno visoki pa vina imaju po 15 i 16 % alkohola.

U kom pravcu usmeravate svoja vina u Erdeviku?
- Vina treba da budu autentična i sortna, a ona proizvedena i odležala u drvetu treba da su i što strukturnija i kompleksnija. Globalno idemo na smanjenje uticaja drveta, a volela bih i da su alkoholi nešto niži u crvenim vinima.

Radite li korekcije u vinu?
- Ne. Trudimo se da vino bude odraz momenta berbe što je sve ozbiljniji proces.  |

Foto: Slobodan Vidović