Mladen Vujić: Organski vinski advokat

Po zanimanju advokat, Mlađa u šali povodom priznanja kaže da je najstariji mladi vinar u Srbiji, a zapravo je pravi vuk samotnjak iz vinske oaze. Nekoliko godina pre ostalih već je posedovao organski sertifikat za svoj vinograd iznad čuvene kule Todora od Stalaća a da vina zapravo nije ni pravio. Zaljubljenik u vinogradarstvo, grožđe je prodavao drugima koji su za vina upravo od tog grožđa osvajali i ozbiljna međunarodna priznanja. A onda se ipak pre šest godina konačno odlučio da i sam napravi svoje vino, praktično bez ikakvih intevencija u podrumu. Iscedio je grožđe i fermentisani sok spakovao u boce koje su na prečac dobile prestižni status kod ljubitelja vina ne smao u Srbiji već i šire.

Ima dosta vinara sa prezimenom Vujić u Župi, jeste li u srodstvu sa nekim od njih?
- Nisam, ja sam samostalni vinar iz oaze. Na sceni sam se pojavio kao ljubitelj vinogradarstva i vina, nasledio sam dedovinu, kuću i vinograd kod Stalaća na potezu iznad Todorove kule koji se zove Selište ali su ga posle Darko Jakšić i njegov tim prekrstili u vinska oaza jer je vinogradarski zaseban, dok geografski pripada regiji Tri Morave.

Ima li još vinara oko vas?
- Jedini sam sa šest hektara na izvanrednoj poziciji što se tiče klime, zemljišta. Ranije su sve to bili vinogradi pa bi seljaci tokom dana brali grožđe a uveče ga spuštali do pruge jer je Stalać bio železničko čvorište. Ujutro bi kretali vozom za Sloveniju gde bi ih čekali kupci a u povratku bi kupovali stvarčice za kuću, novi traktor ili šta im treba. Raspadom Jugoslavije čitava je ta priča nestala, pa i vinogradi.

Advokat koji se bavi vinogradarstvom dosta daleko od Beograda, kako ste krenuli u to sve?
- Deda se zapravo bavio vinogradarstvom, proizvodnjom vina, čak ga je i prodavao. Nasledio sam podrum i proizvodim vino od 2016. godine baš kako je moj deda radio.

A to je?
- Nema upotrebe sumpora, hemije, enzima, pojačivača, jednostavno nema ničega. Samo priroda, ono što je dato u grožđu koje radimo organski bez dodatka ičega osim prirodnih preparata ili onih dozvoljenih u organskoj proizvodnji. Grožđe dođe u podrum sa svojim kvascima i prirodnim sumporom što je po mojoj proceni dovoljno da se vino očuva od oksidacije ili kvarenja.

Dosta kasno ste se odlučili da budete vinar?
- Iz ljubavi prema vinu posećivao sam Župu, Goriška brda, a kada sam negde 2012. godine u Medani video njihove podrume u jednom sam odjednom počeo da se smejem. Pita me supruga šta mi je a ja kažem: „Ovakav isti kameni imam u Stalaću“. Neko vreme ideja u vizuri je sazrevala jer bilo je u podrumu dosta velikih bačvi i morao sam da odlučim koje su rasušene i nisu za upotrebu pa ih treba izbaciti ili ostaviti za muzej. Da li će ga i kad biti, ne znam, ali krenuo sam da kupujem univerzitetske udžbenike o vinogradarstvu, fakulteti Beograd, Novi Sad, Zagreb, Rijeka. Iz svega pokupio nešto što je meni prijemčivo što mogu da primenjujem u vinogradarstvu i podrumu.

Koliki je vinograd i šta je u njemu?
- To je posebna priča. Nasledio sam oko tri hektara i još tri dokupio. Na ovom području je prokupac bio dominantan, potom drenak ili plovdina i tamjanika, naravno, a kada sam konačno odlučio da se bavim vinogradarstvom sa kalemarom sam dve godine zaredom obilazio teren da vidimo kako sunce ide, odakle pada, šta može da se sadi. Bilo je to 2013. i sledeće godine kada smo uradili rigolovanje krenula je sadnja. Kalemar Saša Ratajac iz Drenove je veliki stručnjak što sam video kad smo na zapadnim položajima, prema Zapadnoj Moravi, odlučivali šta da posadimo. Bela zemlja, talasasta, prošarana crvenom i ja sam zapeo da tu bude prokupac, a on kaže šardone! Pitam ga da li je čuo za pokret „ABC“ u Americi, sve osim šardonea (Anything but Chardonnay). Kaže, ne znam šta ti je to ali je ovde idealno za šardone i da će tu biti potpuno drugačiji zbog mineralnosti i ne znam čega još. Završilo se tako što će mi prodati sve potrebne kalemove kojih je bilo mnogo ako uzmem šardone, ili neće ništa da mi da. I bio je u pravu.

I konačno šta je danas u vinogradu?
- Šardonea 70 ari, tamjanike jedan hektar, smederevke koja tek stiže na rod 60 ari, merloa 70, kaberne sovinjona i kaberne frana 1,20 hektara. Prokupac je posađen na srpski način, na gidže, takozvani „čučavac“, i ima ga 1,98 hektara. Praktično sam povadio sve ranije vinograde osim jednog koji je prema nekim zapisima posađen 1916. godine. To je prokupac rađen na potpuno drugoj podlozi i čuvam ga jer je sitan i rehuljev. Supruga i ja smo, kad smo prva vina pravili 2016. godine od njega uradili jedno bure. Jako nam se dopao pa smo popili celo. Bio je tu još jedan stari vinograd od 20 ari, 10 redova a pet sorti. Pravio sam odatle neke kupaže, recimo smederevka/župljanka ali sam ga sad povadio i zasadio isključivo smederevku.

A kako ste došli na ideju da se bavite organikom?
- To sam video u Sloveniji. Moj prijatelj vinar Aleks Klinec mi objašnjavao tu filozofiju koja se odigrava kod njega u vinogradu, a pošto ovde kod mene u Stalaću bukvalno niko ništa ne radi i ne zagađuje prešao sam na organsku proizvodnju. Obratio sam se setifikacionoj kući Eco Vivendi koja me je ispratila. No, u trenutku kad sam počeo da radim u Srbiji nije bilo preparata za organsku proizvodnju, sredstava za zaštitu. Sve je bilo uz pomoć mišića dok je situacija sad daleko drugačija. Dozvoljeni su neki preparati, uvoze se recimo alge severnih mora i još neke stvari koje su jako dobre. Ali mi organski proizvođači uglavnom pravimo kompost, kuvamo koprivu, rastavić koji daje izvanredan efekat zaštite.

Da li ste imali nečiju pomoć u osvajanju organike?
- Aleks Klinec mi je bio mentor ali sam se savetovao ovde sa ljudima koji su vrhunski vinogradari i vinari iz Kruševca. I rekli su mi: „Odustani od toga, nemoguće je, ne pokušavaj“. Međutim, sada ti ljudi kažu: „Ti si na pravom putu, gađaj to i dalje“.

Prokupac vino nemate iako ga je najviše u vinogradu?
- Zamišljeno je da se radi na stari srpski način kako bi se najbolji kvalitet grožđa dobio. Ali se uvek desi neki maler sa njim i 2022. je prva godina kada sam ga zaista napravio. Veliki grad ga je tri puta 2020. tukao a kako se nalazi na vrh brda kad udari očisti ga skroz. Mnogo sam ga potom na kratko rezao jer me bio strah da ga pustim, da se ne optereti pa da dođe do krtosti. Kao organski proizvođač zbilja želim da gajim lozu da što duže traje, barem 70 ili 80 godina, a ne da što više rodi.

Koliko će biti tog prokupca i kako ga radite?
- Ovog iz 2022. bi trebalo da bude 10.000 boca. Fermentiše 40 dana ali kad razmišljam o tome shvatam da ga radim po sistemu intelektualne dedovine. Reč je i o tome da se prokupac ne bere pre hrišćanskog praznika Pokrov Presvete Bogorodice koji pada upravo 14. oktobra što je i Dan prokupca. U našem kraju postoji manastir Pokrova Svete Bogorodice a do 14. se prokupac ne bere već se slavi da bi sutradan deda kitio i uprezao volove. Idu ispred kola devojke i pevaju a vi krećete u berbu. U to doba slana je već nastupila, a prokupac se malo osušio i idealan je za pravljenje vina. Istina, klima se od tada dosta promenla ali ja ne jurim za količinama već za kvalitetom i držim se svega toga.

Kako danas izgleda vaš podrum?
- Nemam metalne sudove uopšte. Kad grožđe dođe, posle muljanja držim ga duže na pokožici, koliko, to zavisi od kvaliteta grožđa i njegovog zdravlja. Vino macerira u drvetu i u plastičnim kacama u zavisnosti koliko imam spremnih sudova. Računam da je maksimum između 15 i 17 hiljada buteljki.

Koje drvo koristite?
- Savet mentora je bio da tamjaniku i šardone, bela vina radim u što većem i što starijem drvetu. Ta vina odležavaju po 12 do 20 meseci na talogu u buradima od 600 ili 700 litara od akacije a vino izlazi na tržište nefiltrirano i nebistreno. Našao sam bačvara koji obrađuje polovnu burad staru po 20 godina koju tražim i nalazim. Ta su burad obrađivana ručno i on to sve očisti, izgrebe. U početku je bilo teže naći ih ali se sad već raširio glas pa ko hoće da ih izbaci iz podruma zove me. Ponudio mi je tako čovek i starinsku presu od tonu i po. Sjajna stvar. Crvena vina radim metodom podizanja taloga a držim ih u hrastovini. Klasičan barik sam imao samo u početku i to zbog zapremine od 225 litara jer kad imam 1.000 litara vina, u veliko bure stane 600 litara i onda je zgodno imati te male buriće. Nedavno sam našao burad od divlje trešnje i u tome odležava prokupac.

U početku ste samo prodavali grožđe?
- Ideja jeste bila da pravim vina ali prve godine nisam imao sudove pa sam grožđe prodavao drugima. Godine 2016. sam napravio prvu kupažu od svega i svačega, šardone i tamjaniku, po 300 litara od svakog. Sledeće jeseni kreću ozbiljnije količine, prvo tamjanika i šardone, onda rajnski rizling pa smederevka i župljanka. Kaberne sovinjon je rađen 2018. a potom i merlo dok smederevku možemo očekivati 2024. godine.

Vaš novitet Temperance Special Edition merlo, treći na našoj listi najboljih organskih vina Srbije, pojavio se krajem 2021. godine.

- Možda bi bilo bolje da se pojavio pet meseci ranije jer ima grešku na etiketi pozadi gde piše da je „belo vino“ (smeh). Ali nema ga više, a tu berbu imam i u drugoj, posebnoj varijanti. Brao sam ga 2019. i prošle godine kao kasnu berbu iako su mi neki stručnjaci rekli da ne postoji kasna berba za merlo, da se to grožđe ne ostavlja. Međutim, imao sam ga dovoljno i kažem baš ću da probam. Pustio sam ga čitavih mesec dana nakon idealnog trenutka berbe, sve do kraja oktobra kad su ponovo stigli sunčani i lepi dani. Nije bilo bolesti i onda sam u drugom krugu rekao: sada ga berem za rezervu.

Rušite tabue? Imate li još neko vino u viziji?
- Imam ideju o velikim bordoškim vinima. Mislim da bih mogao da napravim jedno takvo vino u kome bi bili kaberne sovinjon i fran, merlo i prokupac. Volim sortna vina mada bi me ovakva kupaža jako zanimala. Ali to je više igra, ja se igram i ako šta propadne, ništa, nema veze. Ne zavisim ni od te godine ni od vina, a inače smatram da je apsolutno tačno ona floskula da ako imaš dobro grožđe, nije važno koje sorte, dobićeš dobro vino. Pa ne znam šta da uradiš…

Samouvereni ste?
- Dobar položaj, zemlja, ekspozicija… Grad Stalać i oaza, to mesto gde počinje Mojsinjska Sveta gora, to je zemlja koja daje dobro grožđe i to grožđe kad ga iscediš daje takvo vino da ne može da se promaši. Sva su moja vina punog tela, imaju možda više alkohola nego što bi možda trebalo da imaju, ali to je sve zato što u njima uvek ima dovoljno šećera.

Nemate vinariju ali razmišljate o njoj. Kako je vidite?
- Idem da razgovaram sa ljudima koji zastupaju neke firme koje bi možda mogle da me podrže u tom cilju. Biram lokaciju da bude pristupačna od Todorove kule do samog vinograda i razmišljam kako da napravim podrum za odležavanje kao što je dedin. Bilo bi najbolje kad bih mogao da ga preselim ali pošto je  kameni to je malo teže. Ideja je da kapacitet bude duplo veći nego sad.

A hoće li tada biti starih bačvi za pronalaženje za taj kapacitet?
 - Ako sad krenem da gradim podrum, završiću ga za 10 godina i taman će ove sadašnje bačve da sazriju do tad (smeh).  |

Foto: Ivana Čutura