Matija Vlahović: Vina iz skrovitog raja

Matija Vlahović: Vina iz skrovitog raja

Svega nekoliko kilometara od Rume nalazi se vinarija Komuna kao jedno od najlepših mesta za ljubitelje vinskog turizma. Za vinski začin, nešto novo i neobično brine se mladi vlasnik, ekonomista Matija Vlahović koji na prvi pogled pre podseća na lidera kakvog svetskog rock benda nego na mušičavog vinara. No čekajte samo dok ga vidite u akciji i probate oranž koji će ovih dana na police.

Tehnički, proizvodni deo vinarije Komuna praktično je tek dovršen na uzvisini pored vinograda dok se pedesetak metara niže u krugu stare vodenice, kraj šumom natkrivenog jezera i pripadajućeg domaćinstva nalazi obnovljeni starinski vinski podrum. Kao srce filozofije i ideja vlasnika.

Komuna Matija 033

Vino iz gornjeg dela ovamo stiže uz pomoć gravitacije, a šampanjske boce poređane na ležišta samo su deo sadržine prave male vinske laboratorije za eksperimente Matije koji je palicu uprave preuzeo pre dve godine. Usledio je period tokom kog se malo na tržištu čulo o proizvodima vinarije što je od samog početka koketirala sa muskatom i neobičnim penušavcem.

A sad je na redu „problematično dete“ (enfant terrible) i linija Komuna Avangarda. Šta je to Komuna, jedna vinarija, više vlasnika, o čemu se radi, pitamo Matiju na terasi male degustacione sale, u stvari tek malo komotnije trpezarije sa šankom?

Komuna Matija 015 B

- Komuna je ove godine proizvela oko 15.000 litara vina, otprilike 10.000 manje od planiranog jer je bila takva godina. Inače dosta radimo sa ljudima koji imaju vinograde a tek kreću sopstvenu vinsku priču. Kapacitete ustupamo mladim enolozima koji bi jednoga dana hteli da otvore svoju vinariju. Takođe imamo kooperante sa vinogradima oko nas pa im od njihovog grožđa radimo vino kakvo žele. To godišnje bude i do 100.000 litara.

A otkud Matija u vinskoj priči?
- Od osnivanja Komune sam uvek tu pomagao, radio sve i svašta, čak bio u sadnji prvih vinograda 2012. godine. Dva hektara muskata i isto toliko rajnskog rizlinga uz tri hektara šardonea starog 10 godina koji smo kupili i samo malo utegli. Tih sedam hektara se zvalo Komuna a sarađivali smo sa dosta vinogradara u okolini pa i danas sarađujem. Živeo sam dugo u Rusiji, u Engleskoj se školovao, godinu dana boravio u Francuskoj u koju sam se zaljubio na prvi pogled. Ali i u francuski hrast u crvenim vinima. Konačno, godina 2022. mi je druga samostalna berba u Komuni.

Komuna Matija 053

Uspešna?
- Bilo koja promena u vinskom poslu traje jako dugo. Samo sam nastavio, nadogradio nešto što smo već radili a tek sad krećem sa nekim mojim idejama i vinima kojima će takođe trebati oko dve godine da izađu na tržište kad očekujem i prvi pravi feedback.

> Mi vinari dosta sarađujemo iza kulisa što se malo zna

Dosta sarađujete sa komšijama, kao prava komuna, jedna mašina za više vinarija?
- Otprilike. Radimo sa sedam ili osam vinarija a na početku nam je uzor bila vinarija sa grčkog ostrva Samos koja prerađuje muskatne sorte od više kooperanata. Svi donesu svoje grožđe pa se u toj vinariji napravi vino pod istim brendom. Znači, oduvek je postojala ideja kooperacije, međutim pošto je to sve kod nas dosta novo, onda su ti oblici saradnje bukvalno svaki drugačiji. Pri čemu pokušavamo da nađemo dobitnu kombinaciju za sve.

Komuna Matija 034

Koja je vaša omiljena sorta, muskat se često pominje?
- Majka voli muskat, otac Nebojša rajnski rizling a ja šardone. Zašto šardone? Ta sorta najviše upije crte winemakera gde kao tehnolog mogu vino da usmerim baš tamo gde želim. Za muskat ili tamjaniku opet postoji tačno određen stil aromatičnog i svežeg vina koje može da ima malo zaostalog šećera i što klijenti gotovo uvek traže. Kao i to da vino iz godine u godinu bude konstantno. To me malo baca u razmišljanje da radimo tamjaniku kao non vintage etiketu što bi ovom trenutku u Srbiji, svakako bila tabu tema.

Ipak muskat (tamjanika) igra važnu ulogu u Komuni?
- Kad smo tek počeli on nam je bio favorit. Aromatični i malo slađi što odgovara početnicima pa smo ga zbog toga možda malo više sami hvalili, više nego neka druga vina. Tu sortu nam je preporučio profesor Nebojša Marković sa Poljoprivrednog fakulteta a ja iskreno mislim da muskatu godina berbe ne znači ništa ukoliko nije reč o poslednjoj, potpuno svežem vinu. Pritom sam ubeđen da u multi vintage varijantama mogu da postignem i svežinu i strukturu koju imaju malo starija vina a da pritom potrošač ima konstantan proizvod. Što je jako bitno za ljude koji tek ulaze u vinsku priču i gde razlika u berbama nije nešto opredeljujeće.

Komuna Matija 062

A očev omiljeni rajnski rizling nemate na tržištu?
-  Ta je sorta dosta podložna bolestima. Probali smo od nje da napravimo penušavac 2015. godine i bili oduševljeni. Zato sad svake godine od rizlinga tradicionalnom metodom proizvodimo penušava vina.

Probali smo kod vas sjajan pet nat i oranž…
- Prošle godine radili smo oranž od šardonea jer je najlakši za manipulaciju ali smo 2022. koristili smederevku. Pet nat koji ste probali bio je od muskata, a onda sam prošle godine krenuo da pravim čak desetak raznih po nekih 30 boca svaki. Sa različitim sortama, kvascima, različitim hranama za kvasce pokušavajući da nađem nešto što mi se dopada i sa čim mogu lepo da radim. Prošle godine smo pomalo eksperimentisali i sa šarmat metodom u Novom Sadu. Mi vinari dosta sarađujemo iza kulisa što se malo zna a moji prijatelji su nam ustupili tank za penušava vina od rizlinga i šardonea pa smo napravili jednu turu penušavca tipa proseko. Iz berbe 2022 radimo prenušavce tradicionalnom metodom, od rizlinga i roze od pino noar organskog grožđa.

Komuna Matija 005 C

Koja je sorta najupečatljivija?
- Probao sam traminac koji je previše fenolan za penušavo vino. Muskat je bio solidan međutim možda previše aromatičan, a sad gledam nešto neutralnije. Imam desetak boca pet nata od evite, pomalo opskurne crvene sorte poznate po tome što ima i crveno meso te smo dobili crveni penušavac, tačnije ružicu. Ali vrlo zdravu, sa jako mnogo antioksidansa.

> Probao sam pojedine vintage Dom Perignon šampanjce ali to je nešto na čemu mi treba još dugo da radimo

Kada će pet nat penušavci biti dostupni?
- Nadam se da ćemo sledeće godine praviti i komercijalno vino tog tipa od 800 boca pa naviše. Sad smo uradili 4.000 boca roze penušavca i 3.000 rizlinga. Svako se vino mora okrenuti dva puta dnevno pa taj neko ko to bude radio napraviće nekih 230.000 okreta. Ali sve mi se više čini da ćemo nastaviti sa šarmat metodom jer se diže potražnja za tom pristupačnijom varijantom. Ove smo godine uradili malo, 600 litara čisto da vidim kako to ide pa ćemo dizati proizvodnju dok će pet nat uvek biti manje serije. Publika je tu drugačija, ta vina malo ko voli ali ih mi volimo i rado ću sam sveža da ih popijem. Inače najviše volim tradicionalno rađeni penušavac kao vrlo kontrolisani proizvod. Može i pet nat da se kontroliše ali cenim element odležavanja vina na kvascima.

Komuna Matija 059

Šta nedostaje srpskim penušavcima da sustignu francuske i koji vam se najviše dopada?
- Aleksandrović Trijumf Pinot Noir je odličan, Kovačević ima podjednako dobar, Bjelica je mislim izbacio sjajan iz berbe 2015. Probao sam pojedine vintage Dom Perignon šampanjce ali to je nešto na čemu mi treba još dugo da radimo. Ono što nedostaje srpskom penušavcu je samo vreme. U Francuskoj je penušavac generalno non vintage vino. Mnogo je lakše napraviti kupažu nekoliko berbi i dobiti šta želiš. Proizvodnja nije mnogo komplikovana, dosta se bazira na iskustvu ali je krucijalno vreme ležanja na kvascima gde je vreme takođe i novac. A to je ono što srpskom vinaru najviše nedostaje pri čemu Dom Perignon ima toliko novca da mu vreme ne predstavlja skoro ništa. U Srbiji se generalno piju dosta mlada vina što je veliki problem jer vino rano izlazi na tržište a samim tim tržište nikako da se spremi za ozbiljna odležala vina. Naši vinari zbog nedostatka sredstava ne mogu dovoljno efikasno da proizvedu vina kao Francuzi pa su naša vina istog kvaliteta čak i skuplja. Doći će ovde trend ispijanja penušavih vina kao što smo mi nekada pili strana vina pa prešli polako na domaća. To će se desiti i sa penušavcima samo je neobično bitno da ponuda bude što šira.

Komuna Matija 025

Nemate grašac a upravo je on hit na Fruškoj gori?
- Nemamo, ali primećujem da probus hvata ozbiljan zalet.  U početku smo imali jako mnogo etiketa, svake godine izbacili nešto novo jer imamo ogledni vinograd sa više od 70 sorti pa možemo malo da se igramo, isprobavamo. Još nisam radio sa grašcem koji meni lično nije omiljena sorta. A bitno je voleti to sa čime radiš, posvetiti mu se u potpunosti.

U čašama je Komuna probus, gust, taman, moćan. Crvena perjanica kuće?
-  Mada sam jako zadovoljan kako se razvija u buretu ne može mi još biti omiljen pošto nisam probao konačnu varijantu. Sviđa mi se kombinacija tamne boje, intenzivnih aroma i francuskog drveta. Veoma podseća na neku bordo kupažu, pri čemu Francuze muči blendiranje više sorti a mi u probusu imamo izgleda sve to odjednom (smeh).

Komuna Matija 012 C

Kada ćete ga zvanično predstaviti?
- Naš probus iz vinograda je mlad, tek posađen, to je dugovečna strategija. Vino Probus 2021 od grožđa kupljenog u Institutu iz Sremskih Karlovaca gde je vinograd star 25 godina nadam da ćemo uskoro flaširati. Nije jednostavno doći do tog grožđa, a mnogi bi želeli. Ja sam imao dve tone rezervisano kad je neko srećom otkazao pa smo prigrabili još toliko. Od četiri tone dobili smo 2.200 litara jer ga praktično nisam ni cedio pošto je vino po sebi oporo pa da ne izvučem još oporosti iz pokožice. To je samotok, sa oko 15% alkohola a fermentacija je išla polako, jako dobro za malolaktiku koju smo takođe odradili. Odležavalo je devet meseci u inoksu nakon čega je prešlo u ganc nov francuski barik na tri meseca a mislim da će odležati još tri i ići na tržište krajem sledeće godine. S novim barikom treba biti oprezan mada vino ima lepe visoke kiseline koje peglaju eventualni viši utisak hrasta. Drvo inače probusu prija jer je pomalo drzak dok ga hrast ne uobliči.

Komuna Matija 016 C

Da li je tačno da probus daje dobro vino tek kad vinograd dostigne desetak godina starosti?
- Deluje mi kao da jeste.

> Ponekad razmišljam da radimo tamjaniku kao non vintage etiketu što bi ovom trenutku u Srbiji, svakako bila tabu tema

Šta trenutno nudite tržištu?
- Muskat, Rose od merloa. Imamo Chardonnay 2020 iz  američkog i slavonskog hrasta, novo je bure, sur lie šest meseci. Meni se posebno sviđa sledeća berba 2021 iz već korišćenog bureta koja će u prodaju do Nove godine. Bilo je nešto rajnskog rizlinga ali više nema, čekamo da izađe berba 2020. Priznajem, nemam recepturu po kojoj radim i za mene je svako vino novo. Gledam da svake godine iz znatiželje nešto malo drugačije uradim, ako je moguće ili postoji potreba, čisto da vidim kako će se vino ponašati. Imamo i Merlot 2019 koji je izašao na tržište a sredinom novembra će oranž od šardonea.

Komuna Matija 050

Taj oranž će prvi na scenu ove godine?
- Da, pod imenom Enfant terrible ili Problematično dete. To je vino koje se posmatra iskosa, odstupa od standardnih šablona pa sam hteo i da etiketa vizuelno bude potpuno drugačija. Veoma sam zadovoljan urađenim i odlučio se potom za oranž od smederevke iz našeg oglednog vinograda. Zapravo u startu nismo znali šta ćemo praviti ali smo imali male tankove od 200 do 500 litara i dosta različitih sorti. Ne znam zašto sam rešio da odredimo dve nedelje maceracije smederevki, valjda smo se glavni podrumar i ja igrali. No kako se vino razvijalo a imali smo barik viška, ušlo je u bure na šest meseci. I to je sada to. Uključićemo i druge sorte u dugomaceriranu priču gde razmišljam da ta vina radimo na prirodan način uz minimum sumpora. Ona koja pokažu kvalitet dobiće svoje etikete u liniji Komuna avangarda.

Da li je ovo najava prelaska na organiku?
- Lagano. Planiramo sadnju tri hektara probusa na parceli gde maltene nikada nije ušao traktor. Tu bi mogli da krenemo sa čistom organikom koja takođe zahteva iskustvo i vreme, posvećenost. Ne može se preći tek tako. Idemo u tom smeru delimično zbog činjenice da se organska vina sve više traže ali i da smo u našem malom ogledom vinogradu koji se radi organski primetili kako dugoročno imamo manje probleme. Sad je to bila pepelnica koje je jako udarila ali nas skoro ništa. Uopšteno, kad je komplikovana godina u njemu sve bude znatno bolje a ako ništa drugo, ova baš loša godina nas je naučila kako treba imati mesta u podrumu da se proizvodnja prilagodi berbi.

Komuna Matija 017 B

Komuna je smeštena u pravom malom prirodnom raju. Etno fazon, jezero, vodenica, blizina grada, minijaturno selo postaće mali zoo. Kako izgleda vaš vinski turizam?
- Iako sam iz Beograda od početka berbe nisam odlazio u grad. Mi smo stalno ovde u vinariji i uvek sam spreman da primim goste, da im pokažem šta žele da vide i čuju. Ideja je da imamo potpuno otvorena vrata čime približavamo svoj proizvod ljudima, stvaramo direktan kontakt i dobijamo odaziv. Mi sve svoje kupce gotovo da poznajemo i zato nismo imali problema sa prodajom čak ni kad je bio pandemijski lokdaun. Nabavili smo dozvole i razvozili vina.

Osim vina šta nudite?
- Sarađujemo sa farmama iz okoline odakle stižu sirevi i suhomesnato što se menja iz nedelje u nedelju kako šta stiže. Brat Marko se bavi tim ugostiteljskim delom. Komšinica koja pronalazi tartufe uvek javi: „Ej Mare imam nešto za tebe“. Inače subotom pripremamo ručak a ostalim danima degustaciju, meze koje ide uz vino. Posetioci se ovde retko zadrže manje od pet-šest sati, neki i prespavaju u kamperima. Redovne goste koji banu često pozovemo da ručaju sa nama. Imali smo par većih događaja pre Exita, dođe neki gostujući kuvar ili didžej, a oni koji samo navrate mogu dobiti da probaju neko naše vino. Priča će se već preneti dalje.

Komuna Matija 002 C

Pominjete mladi tim koji ste oformili?
-  Naš tehnolog je Tanja Drakulić koja nas je nekako nagovorila da posle duge pauze pošaljemo jedno vino na neko takmičenje, konkretno BIWC gde je Chardonnay osvojio zlato. Zbog teške godine bilo je mnogo sezonaca na radu, u nekim od njih sam prepoznao interesovanje i određenu inicijativu te im dao priliku da nastave ovde započeti posao iako nam možda nije potrebno toliko ljudi u vinariji. To su inače mladi ljudi iz grada, bez predznanja, koji nisu do sad imali priliku da vide rad na selu i kako to može da izgleda ako je dobro organizovano i ako ih neko usmeri. Što je jako bitno. Oni bi mogli biti nukleus budućeg soja koji će se baviti vinogradarstvom i vinarstvom u ovom delu Fruške gore.

Komuna kao edukacioni projekat?
- Zapravo niko iz ove ekipe nema problem da pita nešto ukoliko ne zna jer svako ima pravo na grešku. Mi smo svi novi u ovom poslu. Ne samo ovde već generalno u Srbiji, za razliku od Francuske gde momci od 14 godina uglavnom već rade u vinariji. Tako se generacijama prenosi znanje sa kolena na koleno što je nešto što kod nas tek sad kreće da se pojavljuje.   |

Komuna Matija 027 D

Vinograd kao izvor čuda

Eksperimentalni vinograd sa oko 70 sorti podigao je prof. Nebojša Marković koji povremeno navraća sa studentima i radi mikrovinifikacije.

- Imamo mnogo toga, od orahovačkog rizlinga pa do prokupca, kao i nekih opskurnih beloruskih stonih sorti koje je Toma Nikolić dobio od Lukašenka a po povratku poklonio Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Imamo neko grožđe slatko k’o đavo i veoma aromatično a prokupca je par klonova. Probali smo da napravimo crveno vino, videćemo šta će biti. Zasad je relativno tanko ali mi pada na pamet penušavac. I jesam probao ali su kiseline bile niske, verovatno zbog kiša, a možda treba potrefiti pravi trenutak za branje. Probaćemo ponovo jer sve što nam treba i našim vinima je samo - vreme.

Foto: Boban Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi