Rodoljub Drašković: Jedno srce za dva grada

Rodoljub Drašković: Jedno srce za dva grada

Vlasnik vinarije Drašković u Vršcu i kompanije Swisslion Rodoljub Drašković može biti bukvalno šta god želi ali je odabrao da bude sasvim neobičan čovek koji će u nasleđe ostaviti projekte gigantskih razmera što dokazuje i dvorac koji kao iz vode svakodnevno raste na bregu kraj Vršca.

Vršačko vinogorje, taj nekadašnji centar vinske kulture jugoistočne Evrope sa jednim od najvećih vinskih podruma (Helvecija) i vinogradima koji su se prostirali na 10.000 hektara, vremenom se sveo na Vršačke vinograde, vinogradarsko-vinski gigant koji je decenijama budio sve nade i strahove stanovnika gradića na krajnjem severoistoku Srbije tik uz granicu sa Rumunijom.

Period privatizacije zapisan je u knjigu brojnih neuspešnih pokušaja, a da ne pređe u kineske ruke spasio ga je nečiji propust na tenderu. jednostavno, u konačnu vrednost nije uračunato vino i čitava jedna berba sa više od 600 hektara vinograda na koliko je ova priča spala tokom godina ne baš sjajne brige raznih rukovodstava, pa je već obavljena aukcija ponovljena.

Rodoljub Draskovic Swislion 15

I dok su se mnogi hvatali za glavu ubeđeni da je to kraj bogate tradicije vinarenja, sa radošću (i podozrenjem) je dočekana vest da su Vršački vinogradi sada u vlasništvu Rodoljuba Draškovića koji je već mnogo toga uradio za ovaj kraj.

Danas, kad je Helvecija izuzetan vinsko-turistički kompleks gotovo spreman da otvori svoje pune kapacitete, kad iz vinarije Drašković kapaciteta 5,6 miliona litara stižu respektabilna premijum vina, kada Banatski rizling stiče novi, široki krug obožavalaca, kada na Vršačkom bregu danonoćno rastu obrisi dvorca kao budućeg kulturno-umetničkog središta čitave regije pa i šire, i kada sve više nevernih Toma sa poverenjem podižu palac nagore kada se pomene prezime Drašković, čini se da treba čuti reči čoveka čiji svaki intervju obično podigne prašinu na prostorima bivše Jugoslavije. Mislili vi o njemu da je monarh ili monah, svejedno…

Koliko dugo ste razmišljali o Vršačkim vinogradima, Helveciji, dvorcu koji gradite, svim tim projektima?
- Usnio sam san i krenuo u realizaciju kojom sam vrlo zadovoljan.

Rodoljub Draskovic Swislion 06

Koji vas je problem najviše namučio?
- Najveći je problem imati prave kadrove koji mogu da te prate.

Na kom je mestu hedonizam u vašem životu?
- Na prvom mestu.

> Za poslednje četiri godine podigli smo onoliko vinograda koliko ih je čitava Jugoistočna Evropa podigla, preko 250 hektara

Šta je to što još niste ostvarili?
- Sigurno je da imam projekata za narednih 10 godina samo treba sačekati pravi momenat da se realizuju. Naime, kako završavam jedne ulazim odmah u druge. Evo, uradili smo Helveciju i vinariju Drašković, gradimo predivan dvorac kao zadužbinu Vršačkom vinogorju, podižemo vinograde. Za poslednje četiri godine podigli smo onoliko vinograda koliko ih je čitava Jugoistočna Evropa podigla, preko 250 hektara.

Rodoljub Draskovic Swislion 14A

Da li ste i u Trebinju dizali vinograde?
- Nisam. Tamo podižem stambeno-poslovni kompleks za 25.000 stanovnika u Gradu sunca. Radovi idu, prve stanare očekujem 1. juna naredne godine.

Trebinje time postaje deo centra sveta?
- Zadovoljan sam koliko sam uradio u Trebinju i za Trebinje. Ono je bilo hercegovačka kasaba dok nisam došao, a sada je to velelepni grad prepun života i turista, poznat nadaleko po svemu što je urađeno. Od Grada sunca, Etno sela, Begove kuće, Kneževih konaka, kongresnih dvorana, hala sportova i zatvorenih bazena. Da ne govorimo o Akva parku, jednom od najlepših nadaleko.

> Trebinje je bilo hercegovačka kasaba dok nisam došao, a sada je to velelepni grad prepun života i turista.

Sličan procvat namenili ste i Vršcu?
- Vršac je mogu reći moja prva ljubav. Ovde sam došao i pokrenuo mnoge stvari što mi je bio izazov 90-ih godina. Doneo sam potpuno novi sistem rada suprotan radu i filozofiji koju su do tada imala privatna i društvena preduzeća. Među prvima smo u Jugoslaviji krenuli sa privatnim biznisom, organizacijom privatnih preduzeća, ostvarili spoj sa Švajcarskom i Zapadnom Evropom. I danas smo tehnološki najjači u Evropi kad je u pitanju organizacija i procesna oprema, bukvalno 32 godine idemo ispred Evrope.

Rodoljub Draskovic Swislion 17

Da li ste 90-ih godina prošlog veka uopšte sanjali da ćete se jednog dana baviti vinom?
 - Početkom 2000. godine sam razmišljao da li da idem na tender da kupim Vršačke vinograde. Međutim meni to preduzeće nije moglo da zapadne što je nekako bilo i normalno jer su u to vreme Vršački vinogradi prelazili iz ruke u ruku. Osiromašeni, gde je sve opljačkano što se opljačkati moglo. I tek 2017. godine kada više ništa nije ostalo osim zemlje, starih vinograda i vinarije, tada sam na tenderu iz stečaja kupio to preduzeće i odmah krenuo da radim. Izgradio novu vinariju,  najmodernije opremljenu za preko pet miliona litara u kojoj podižemo sortiment do najvišeg nivoa kvaliteta proizvodeći i premijum vina uz klasik i komercijalne linije. Posebno sam srećan što smo čuveni Banatski rizling vratili u život, ali daleko boljeg kvaliteta nego što je nekada bio.

> Nadam se da ćemo za par godina izbiti u vrh Evrope, da se na tržištu borimo sa Francuzima, Italijanima, Špancima

Koji bi globalni cilj bio u tom segmentu?
- Uz povoljne informacije koje dobijam sa tržišta i od potrošača nadam se da ćemo za par godina izbiti u vrh Evrope, da se na tržištu borimo i sa Francuzima, Italijanima, Špancima. A na ovim prostorima teško da ćemo imati konkurenciju

Rodoljub Draskovic Swislion 18

Da li ste ikada razmišljali o poslovici kako je baviti se vinom najlakši put da se od milijardera postane milioner, da li vas to plaši?
- (smeh) Tačno je to, vino je ljubav a vinogradi traže robove koji svesno prihvate da budu robovi iz ljubavi prema čokotu.

Trebinje i Vršac, može li jedan čovek da voli dve stvari podjednako u isto vreme?
 - Trebinje i Hercegovina su moja postojbina gde su mi koreni. Kad sam 2006. godine shvatio da tamo sve propada, da je ostalo jedno jedino preduzeće (Industrija alata Trebinje) a koje je tada već bilo na izdisaju, gradski oci su me pozvali da se vratim i pomognem ako mogu. Vratio sam se, obećao, ostvario, podigao industriju, Trebinje na pijedestal svetske turističke scene. Nekadašnji grad kriminala i mafije postao je danas miran grad.

Kako ste to postigli?
- (smeh) Moguće je da su ti momci koji su se ranije bavili kriminalom, bili pametni pa su sami napustili grad kako me ne bi ometali jer su znali da sam uporan. A znali su i moj cilj da od Trebinja napravim mirnu turističku destinaciju gde će dolaziti gosti sa svih meridijana, turisti da uživaju, i pre nego što krenu iz Trebinja već poželeti da se u njega vrate.

Rodoljub Draskovic Swislion 19

Suma sumarum, čini se da ste dva grada spasili?
U Hercegovini sam Knez, naimenovan još pre par godina kad su sve skupštine opština glasale samoinicijativno da mi dodele zvanje Kneza hercegovačkog. Morao sam da prihvatim iako sebe nisam video u funkciji monarha, već monaha. Da radim za narod, za mladost, da vraćam mladost u Hercegovinu, da ljude zapošljavamo. I u tome sam uspeo.

> Zamak koji gradimo će biti mesto okupljanja glumaca, pesnika, književnika, muzičara, slikara, a verujem da će jednoga dana prerasti u pravu vršačku Akademiju umetnosti.

U jednom trenutku većina direktora u vašim preduzećima su bile žene, čak sam u šali želeo da vas pitam: kako se snalazi lav među lavicama?
 - Sve što sam u životu stvorio, stvorio sam sa damama, devojkama. Uzimao bi ih sa biroa rada, osposobljavao, gradio poslovne ličnosti. I danas sam zbilja ponosan na njih. To je sada privredna elita Srbije pri čemu, istina, ima tu i par muškaraca ali uglavnom kolo vode dame, naše poslovne žene.

zamak draskovic vrsac
Plan budućeg zamka na bregu kraj Vršca, stecište umetnosti i legat za budućnost  / Ilustracija: Vinarija Drašković Promo

Šta će od sadržaja pružati zamak koji gradite?
- Kao pobornici kulture, vinske kulture i kulturne tradicije Vršca gradimo zamak koji će biti mesto okupljanja glumaca, pesnika, književnika, muzičara, slikara a naći će se tu i prostori pogodni za predstavljanje vina i vinske istorije Vršca. Na površini oko 4.000 kvadratnih metara biće to mesto sa brojnim sadržajima za publiku, koncertnim i drugim dvoranama uz ideju da mu podarimo dušu kakvu ima Kolarac u Beogradu pa i više. I stoga iskreno verujem da će objekat jednoga dana praktično prerasti u pravu vršačku Akademiju umetnosti.   |

Foto: Slobodan Vidović
nazad na vrh

Srodni tekstovi