Gradimir Vukašinović: Vinari nisu zainteresovani za brendiranje srpskih vina

Gradimir Vukašinović: Vinari nisu zainteresovani za brendiranje srpskih vina

Uspon vinske Srbije najegzaktnije se sagledava kroz tržište vina. A tu situaciju malo ko poznaje bolje od Gradimira Vukašinovića, suvlasnika firme Supernova koja jedina pokriva sve segmente prodaje vina u Srbiji.

Dugogodišnji partner i kupac vina većine srpskih vinarija, ali i uvoznik mnogih vina iz najpoznatijih svetskih regiona, Supernova ima pored vlastite vinoteke i jednu od najvećih onlajn prodavnica u regionu gde se posebna pažnja poklanja promociji i prodaji vina iz malih porodičnih vinarija.

U ekskluzivnom razgovoru za Vino.rs Vukašinović prvi put iznosi mnoštvo nedovoljno poznatih podataka koji daju preciznu sliku aktuelnog stanja srpske vinske scene.

Da li imate podatke o prodaji vina u Srbiji poslednjih godina?
- Koliko znam u prethodnih pet godina prodaja vina u Srbiji ima blagi trend rasta i kretala se u rasponu od 57 do 59 miliona litara godišnje. Izuzetak je 2020. godina kada je zbog pandemije COVID-19 bila desetak posto manja.

Gradimir Vukašinović 1

Kako ta cifra deluje kada se uporedi s ostatkom Evrope?
- To znači da svaki stanovnik Srbije u proseku godišnje popije oko 8-8,5 litara vina, što je i dalje dosta ispod proseka EU koji iznosi 17-18 litara. Dobra stvar je što  imamo sve više turista koji doprinose potrošnji vina, a loša je ta što je u Srbiji sve manje stanovnika, pa se time smanjuje potrošnja.

Da li se uočavaju nekakvi trendovi u smislu koja i kakva se vina više kupuju kod nas?
- Najveći rast ima sve ono što se zove tamjanika, naročito srpska tamjanika. Namerno kažem srpska jer se pod tamjanikom, čiji je duhovni zavičaj u Župi, prodaju danas i razna vina od muskatnih sorti ili sasvim mladih zasada s područja gde se tamjanika nikada pre nije gajila. Tako sada imamo i tamjanike iz BiH, sa severa Vojvodine, iz Šumadije, dosta tamjanika dolazi iz Severne Makedonije... Sve u svemu tamjanika je apsolutni hit u poslednje dve godine i trenutno najveći vinski brend Srbije.

Koliko se tog vina proda u Srbiji?
- Moja je procena da „tamjanikaši“ prodaju više od dva miliona litara tog vina godišnje, a prodalo bi se i više kada bi je bilo više.

Šta je razlog naglog uspona popularnosti tamjanike?
- Mislim da je pre svega u pitanju smena generacija potrošača vina. Aromatična vina su za mlađe naraštaje oduvek bila najprihvatljivija, ali i generalno su tamjanike cenovno povoljnije od svojih internacionalnih „kolega“ šardonea i sovinjon blana. Popularnosti tih vina doprinelo je i to što su ugostitelji stranim gostima počeli pre svega da preporučuju tamjaniku kao domaće autohtono vino. Slična priča, mada ne u tolikoj meri, dešava se sada i sa prokupcem.

Gradimir Vukašinović 15

To i jeste u skladu sa svetskim trendovima da se pije pre svega lokalno vino...
- Tako je. Sve više vinarija, čak i one najpoznatije koje su ime izgradile na internacionalnim sortama, sada imaju u svom asortimanu prokupac.

Pretpostavljam da se porast popularnosti tamjanike dogodio na uštrb nekih drugih belih vina?
- Sva ostala bela vina na tržištu osećaju „najezdu“ tamjanike, možda najviše sovinjon blan i italijanski rizling, odnosno grašac.

> U skorijoj budućnosti ne verujem u značajniji prodor grašca u restorane.

Zašto grašac, ako imamo u vidu da je i ta sorta ovdašnja, regionalna...
- Tu je problem što je italijanski rizling dugo bio sinonim za jeftina niskokvalitetna vina. Da bi se to nekako promenilo u svesti publike sada se forsira naziv grašac. I to je dobro, ali u skorijoj budućnosti ne verujem u značajniji prodor grašca u restorane. U svakom slučaju treba mnogo da se radi na tome, od podizanja kvaliteta i stvaranja brenda, do dizajna flaše i etiketa.

Pored porasta popularnosti domaćih sorti, da li se može govoriti i o nekim drugim kretanjima na tržištu vina u Srbiji?
- Stidljivo raste i segment prodaje vrhunskih vina, kako domaćih, tako i regionalnih i svetskih vinarija. To takođe govori o razvoju tržišta. Još jedan pokazatelj toga je rast prodaje šampanjaca i penušavih vina. Sada već imamo dosta vinarija koje prave penušava vina raznih stilova od raznih sorti grožđa. Konačno, raste i prodaja rozea, posebno onih elegantnih, voćnih i svetlijih nijansi roze boje.

Gradimir Vukašinović 4

Da li nešto gubi na popularnosti?
- Pada prodaja robusnih, teških vina poput vranca, koji definitivno izlazi iz mode. Jednostavno, mlađi ljudi traže laganija voćna vina koja mogu da piju u svim prilikama. Traže se vina sa manje alkohola, koja nisu naporna.

Znači li to da su bela vina traženija od crvenih?
- Problem kod crvenih vina nije samo pitanje stila već i to što su generalno skuplja u odnosu na bela ili roze. Danas teško možete da nađete kvalitetno crveno vino ispod 1.000 rsd.

> Iz registrovanih vinograda možemo da namirimo tek trećinu godišnje potrošnje i dok to ne prevaziđemo Srbija ne može da postane ozbiljna vinska država.

Kada smo kod cene, kako izgleda prodaja vina u Srbiji u različitim cenovnim kategorijama?
- Vina do 500 dinara čine 33% ukupne prodaje, ona između 500 i 2.000 dinara čine 43%, a iznad te cene 23%. Dakle, cena je bitna ali ne i presudna. Značajnu ulogu ima marketing.

Koliki je udeo prodaje srpskih vina u odnosu na uvozna?
- Pre nego što konkretno odgovorim na ovo pitanje, moram da ukažem na neke činjenice kako bi se odnos prodaje vina u Srbiji pravilno shvatio. A to je pre svega koliko Srbija može da napravi vina. Prema podacima koje imam proizvodnja vina kod nas, u zavisnosti od vremenskih uslova, varira između 29 i 30 miliona litara. Sva druga količina vina potrebna da se podmiri tržište dolazi iz uvoza i iznosi od 25 do 27 miliona litara, najviše iz Severne Makedonije 62%, zatim Crne Gore 22%, Italije 4%, Mađarske 3%, Francuske 2%, Španije 1%, Hrvatske 1%, BiH 1%... Dakle, Srbija jednostavno nema dovoljno grožđa da proizvede količine vina koje su potrebne tržištu! Mi iz registrovanih vinograda u Srbiji možemo da namirimo tek trećinu godišnje potrošnje i to je suština svega. Dok to ne prevaziđemo Srbija ne može da postane ozbiljna vinska država.

Gradimir Vukašinović 9

A kada se tome doda i izvoz, jer sve što se napravi u srpskim vinarijama ne završi i na domaćem tržištu...
- Naravno, Srbija izvozi između 13 i 15 miliona litara vina, uglavnom u Rusiju, BiH, Češku, Crnu Goru… Kada se i to uzme u obzir dolazimo do zaključka da registrovani proizvođači vina u Srbiji na domaćem tržištu prodaju u najboljem slučaju oko 15 miliona litara. Razlika do 57 ili 59 miliona, koliko se ovde popije, znači mora da dođe iz inostranstva i sa crnog tržišta, iz neprijavljenih količina grožđa, sviđalo se to nekom ili ne!

Koliko vinograda ima u Srbiji?
- Oko 23.000 hektara, ali je frapantan podatak, barem za mene, da je od toga svega 30% registrovano za primarnu proizvodnju, dok su ostalo vinogradi sa konzumnim grožđem ili vinogradi odakle dolaze velike količine neprijavljenog grožđa, a samim tim i vina. Koliko je to izračunajte sami.

> Ovdašnjim velikim vinarijama bitno je da prodaju sve vino, a male ionako niko ništa ne pita.

Da li bi država trebalo da zabrani uvoz grožđa i vina u rinfuzi?
- To je veoma osetljivo pitanje. Čak 28% posto vina koje se proizvede u srpskim vinarijama, a to je više od osam miliona litara, nastalo je ili od uvezenog grožđa ili uvezenog rinfuznog vina kojeg vinari dodaju svojem vinu! Zato većina domaćih vina i ne može da ima geografsko poreklo. Ali, ukoliko želimo da razvijamo turizam, da povećavamo potrošnju i prodaju vina, ne smemo u ovom trenutku da se odreknemo uvoza. Kao članica CEFTA mi imamo mehanizme da otežamo taj uvoz taksama, analizama i sličnim stvarima, ali nam to sada ne bi bilo u interesu jer ne bi imali dovoljno vina za tržište i čitava vinska priča bi krenula nizbrdo.

Šta je rešenje?
- Tek kada budemo imali više našeg grožđa možemo sukcesivno početi da smanjujemo uvoz iz Severne Makedonije, odakle dolaze najveće količine grožđa. Znači, podizanje novih zasada, pravilan izbor sorti, ulaganje u mehanizaciju. I struktura vinograda nam je katastrofa. Kod nas se autohtone sorte grožđa nalaze na svega 8% površina zasada i definitivno bi trebalo da rapidno povećamo te zasade prokupcem, tamajnikom, moravom, probusom, silom, smederevkom... Takođe, organska proizvodnja gotovo da i ne postoji, nekih pet-šest vinarija, neka je i deset, ali su sve to male količine vina. Veoma je važno i da se što više sivog tržišta, odakle dolaze ogromne količine neprijavljenog vina, što pre prebaci u legalne tokove.

Gradimir Vukašinović 10

Da li se Srbija prepoznaje u svetu kao vinska destinacija?
- Srbija trenutno nije vinska destinacija. Beograd je na dobrom putu, možda Novi Sad, ali za to je potrebno još dosta truda i ulaganja svih ušesnika iz vinskog sveta. Naravno, potrebno je stvoriti brend Srpska vina i Srbija vinska destinacija, a to bez pomoći države nije moguće. Domaći vinari su prilično nezainteresovani za brendiranje srpskih vina, tu su
sujete velike, svaki dan slušam iste priče tipa: „Moje vino je najbolje“! Još uvek stavljaju brend svoje vinarije ili svog vina na prvo mesto po značaju. Njih ne dotiče posebno činjenica da je Srbija trenutno na vinskim mapama označena kao „Rest of the World“. Ovdašnjim velikim vinarijama bitno je da prodaju sve vino, a male ionako niko ništa ne pita. Ne shvataju da kada bi svi zajedno podigli prodaju za dva litra po čoveku godišnje da bi dugoročno svima bilo bolje. Podizanje svesti kod vinara podjednako je važno kao i podizanje svesti kod publike!

> Podizanje svesti kod vinara podjednako je važno kao i podizanje svesti kod publike!

Na kojem je nivou ta svest kod vinara?
- Daću vam konkretan primer i to samo poslednja dva kojima sam bio svedok. Na Grand Tastingu u Beogradu koji je okupio mnoštvo najvećih i najpoznatijih vinara iz regiona bila su tek dva-tri vlasnika srpskih vinarija. To meni pokazuje u kojoj meri im je stalo da se Srbija predstavi u najboljem izdanju među regionalnom vinskom elitom. Odmah posle toga veliki sajam u Veroni Vinitaly i štand vojvođanskih vinarija na kojem se dva vinara uopšte nisu ni pojavila iako je sve finansirano iz budžeta. Da ne govorim o tome da posle pet popodne nije bilo nikoga za štandom! Svi ostali vlasnici vinarija iz Severne Makedonije, Hrvatske, Slovenije, BiH su itekako bili prisutni i predstavljali pre svega svoju zemlju, a onda naravno i svoja vina i vinarije.

Kako vidite razvoj vinskog turizma u Srbiji?
- Generalno, sve više vinarija ima u ponudi degustacije i obilazak vinarija, neke imaju svoj restoran. Ali, da bi Srbija doista postala vinska destinacija potrebno je da se u vinogorjima naprave vinski hoteli, resorti i vrhunski restorani s impozantnom ponudom lokalnih vina gde bi vrhunski kuvari uparivali hranu sa vinima. Potrebno je takođe gostima omogućiti da obiđu i neki manastir, izvor, lokalnog proizvođača sira, pršute, ajvara, farmu koza… Mogućnosti su velike, samo treba destinaciju staviti ispred pojedinačnog vinskog brenda!

Grumen

Gradimir Vukašinović jedan je od aktera u podizanju vinarije Grumen, čiji se vinogradi nalaze na Fruškoj gori.

Gradimir Vukašinović 13

 

Kakvi su planovi za Grumen?
- Grumen je nastao iz ljubavi prema vinu, četiri musketara su se udružila da na obroncima Fruške gore naprave svoj mali kutak u kojem bi zajedno sa porodicom i prijateljima provodili vreme u prirodi, uživajući u vinima koja nastaju iz grumena
zemlje. Prošle godine smo podigli još tri hektara vinograda s autohtonim sortama probus i morava. Plan nam je da u narednih par godina tu sagradimo malu vinariju sa restoranom i desetak apartmana kako bi gostima mogli što bolje da približimo bogatstvo hrane i vina s Fruške gore.

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi