Goran Todić: Organska proizvodnja kao budućnost ili neminovnost

Goran Todić: Organska proizvodnja kao budućnost ili neminovnost

Premijum linija crvenih vina topličke vinarije Doja iz Donje Jošanice, iz koje je Breg Prokupac 2017 osvojio zlato, a Breg Cabernet Sauvignon 2017 čak dvostruko zlato ove godine u Nemačkoj na čuvenom nadmetanju Mundus Vini, danas su u vrhu najboljih vina Srbije. S vlasnikom vinarije Goranom Todićem pokušali smo između ostalog da saznamo šta se sve valja iza tih „bregova“ u razgovoru vođenom u prijatnoj atmosferi Todićeve vinoteke i kafea Wine Garden na Novom Beogradu.

Dok probamo novi Cabernet Merlot 2018 Doja slušamo kako je konačno završen asfaltni put do same vinarije, što će dodatno pospešiti i viziju vinskog turizma u Toplici, a raspitujemo se i za započetu konverziju ka organskom vinarstvu gde će iz ovogodišnje berbe nastati prva Doja organska vina.

Doja (20)

- Proizvodnja vina po organskim principima je budućnost ili neminovnost ako želimo da očuvamo prirodne resurse za nas i buduće generacije. Pri tome ne mislim na puku želju za sticanjem markice sa znakom organsko na boci već na postojanje svesti za očuvanje prirodnih resursa – vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta. Iz takvog razmišljanja dolazi i organsko vino.

Koliko je Srbija pogodna za organsko vinarstvo?
- Onoliko koliko su ljudi svesni njenog značaja. Dalje, organska proizvodnja grožđa je lakša ili manje rizična u toplijim rejonima sa manje padavina, mada to sve generalno važi za proizvodnju grožđa. Preventiva je tu od primarnog značaja, a to u stvari znači birati dobre i provetrene položaje i stručno i posvećeno vođenje vinograda. Na kraju krajeva, ako je Bordo u samom vrhu po broju organskih vinarija, u uslovima atlantske klime sa dosta padavina, vlage i magle, jasno je da je Srbija daleko pogodnija za ovakvu proizvodnju. To je sa aspekta prirodnih uslova, drugo pitanje je koliko smo kao tržište otvoreni za organska vina.

Doja (22)

Da li ovde postoji neki izuzetan teroar za koji bi mogli reći da je Grand cru Srbije?
- Ima toga dosta, sigurno.  Posebnost teroara bi trebalo da pokažu vina. I za to je potreban duži niz godina. I dobrih i loših... Jer kvalitet teroara posebno dolazi do izražaja u lošijim godinama, lošijim u pogledu uslova. Inače, u Srbiji bi trebalo da se na bolji način definišu oblasti na osnovu sorti koje će se gajiti. Trenutno svuda ima svega po malo i to nije dobro, ni za kvalitet, a ni za prepoznatljivost rejona. U Burgundiji praktično postoje samo dve sorte, šardone i pino noar, te dve sorte definišu Burgundiju, kao što rizling definiše Rajngau (Rheingau). Kad je u pitanju autohtoni sortiment, Toplica je verovatno jedini rejon gde dominiraju autohtone sorte i po površini i u strukturi sortimenta.

Putovao sam po svetu, probao autohtona vina koja su proslavila pojedine regione i tvrdim da je najveća šansa Srbije prokupac.

Kažete da je neophodno odrediti šta se sadi u kojoj vinskoj oblasti, a istovremeno tamjanika i prokupac se praktično nekontrolisano šire Srbijom iz dana u dan?
- Prokupca bi trebalo da ima mnogo više nego što ga ima danas. Ako se nađe na pogrešnom teroaru to će se pokazati veoma brzo. Prokupac je pozna sorta, traži dug period postupnog sazrevanja, nije prilagodljiva različitim teroarima poput šardonea na primer. Tako da će ta njegova brza reakcija na neodgovarajući teroar biti dovoljan znak vinarima. Znam da je važno pratiti zahteve tržišta ali ne može se jednim teroarom pokriti celo tržište.

Doja (11)

Da li se promenila vizura prokupca? Naime, do nedavno je to bilo lagano vino usporedivo sa stilom pino noara, a danas je već veliki broj drugačijih stilova prokupca?
- Postoji jedna lepeza prokupaca. Ide od pino noara pa se približava maltene kaberne franu. Različiti stilovi, struktura, telo. Za to je zaslužno više faktora, od sadnog materijala, primenjene tehnologije u vinogradu, pogodnosti uslova za njegovo gajenje, enoloških postupaka, pa do dužine odležavanja i vrste bureta u kome se neguje.

...u Srbiji bi trebalo da se na bolji način definišu oblasti na osnovu sorti koje će se gajiti. Trenutno svuda ima svega po malo i to nije dobro...

Dostigli ste u Doji 36 hektara vinograda, šta ste to sadili u poslednje vreme?
- Kaberne sovinjon i merlo, nešto malo kaberne frana, a dogodine sadimo bele sorte na šest hektara. Intenzivno radimo na klonskoj selekciji prokupca. Odradili smo i sanitarnu selekciju, odbacili klonove koji su bili zaraženi. Odabrani čokoti poseduju osobine koje odgovaraju stilu našeg vina i teroaru južne Srbije.

Doja (28)

Šta je važnije za dobro vino, dobro grožđe ili dobra berba?
- To je jedno isto. Dobro grože čini da je berba u toj godini dobra. Očekujemo dobru berbu ove godine i za crvena vina. Septembar je blag, sunčan, noći su hladne i idealni su uslovi za sazrevanje kaberne sovinjona i prokupca.

Ima li još nešto novo što se valja iza „bregova“?
- Eventualno Breg Merlo. Berba 2019 bila je odlična, najbolja do sad.

Možete li da predvidite u kom pravcu ide srpsko tržište?
- Trebalo bi da ide u pravcu autentičnih vina, vina od autohtonih sorti, podizanja novih vinograda, ozbiljne promocije Srbije kao vinske zemlje u svetu. Sve su to ozbiljni zadaci koji se ne rešavaju preko noći. Srpski vinari su dosta uložili u svoj posao, i novca i truda i zato je veoma važno da se okupimo oko zajedničkih interesa jer imamo isti cilj...

Doja (23)

Koje vam je vaše vino najdraže?
- Prokupac, tu nema dileme. Putovao sam po svetu, probao autohtona vina koja su proslavila pojedine regione i tvrdim da je najveća šansa Srbije prokupac.

Zašto?
-  Zato što Srbija ne treba da traži svoj identitet u stranim sortama. Već ga ima u prokupcu.

Kako ste zapravo svojevremno postali trgovac vinima i zašto?
- Početkom veka sam se bavio uvozom i distribucijom alkoholnih pića. Bio sam jedan od najvećih distributera brendova poput Ballantines, Jack Daniel's, Jeger. I kako su mnoge velike svetske firme uz alkoholna pića u  ponudi imale i vina, krenuli smo i sa njihovom prodajom.  Imali smo tada najbolji asortiman vina na srpskom tržištu: Antinori, Mondavi, Gallo, Rothschild, Henkel, Krug, Cloudy Bay...

Doja (10)

I kada ste vratili u rodnu Donju Jošanicu rodila se ideja za vinariju...
-  Ne, ne... Ideja me je vratila u Donju Jošanicu. Sada na neki način živim svoj san.

Srpski vinari su dosta uložili u svoj posao, i novca i truda i zato je veoma važno da se okupimo oko zajedničkih interesa jer imamo isti cilj. 

Kako vam danas izgledaju vaša vina u poređenju s onim poznatim svetskim?
- Generalno, duboko verujem u srpski teroar i posvećenost srpskih vinara poslu.  Mi smo mlada vinarija koja još uvek ispituje i otkriva mogućnosti našeg podneblja, eksperimentiše u podrumu ali i u vinogradima..... Zadovoljni smo onim što smo do sada otkrili kada je u pitanju i klima i zemlja i prokupac u tom ambijentu. Teško je porediti srpska vina sa drugim jer Srbija nije mapirana na vinskoj karti sveta i utakmica nije ravnopravna ali, apsolutno ima vina koja po kvalitetu ne zaostaju za svetski poznatim. Pa to su već pokazale brojne nagrade na takmičenjima.

Doja (8)

Šta je to što može bolje u Doji da se radi na vinima?
- Već sam rekao da smo još uvek na početku dugog puta. Znači, mnogo toga može bolje...

Često u Doju dolaze vaši prijatelji iz Australije i drugih delova sveta, kako vide vaša vina u odnosu na ona koja piju kod kuće?
- Dopada im se prokupac, njegova izražena voćnosti srednje telo. Kažu da je to vino koje osvaja na prvi gutalj i drugačije od onoga što su već pili. Zatim predeli, vinogradi i neverovatna priroda. Mislim da im jači utisak ostavljaju crvena vina od belih, ali razumeju da je po sredi ozbiljna priča. I već se javljaju neki ljudi koji su prepoznali toplički teroar i naredne godine očekujemo bar jednu novu vinariju u neposrednoj blizini koju podiže jedna mladi vinar. Znači, priča ide dalje, a dokle će da stigne zavisi isključivo od nas samih. Sve ostalo nam je priroda dala. |

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama