Francois-Xavier Gaboriaud: Svi bi da se vrate korenima!

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

temet 29

Supremoderna vinarija Temet nalazi se u samom vrhu novog talasa srpskog vinarstva. Veliki deo zasluga za to ima francuski tehnolog Fransoa-Havije Gabori (Francois-Xavier Gaboriaud) koji u Srbiju dolazi već pet poslednjih godina.

Vinarija TemeT iz Lozovika, pored Jagodine, iznenadila je sve visokim kvalitetom već prvih vina iz svog novog podruma. Bela kupaža Tri Morave, Chardonnay, Pinot Grigio i Rose samo su prvi „poker vinskih asova“ koje će tržište uskoro imati priliku bolje da upozna.

temet-26Temetov trio: Fransoa-Havije Gabori, vlasnik Nebojša Aleksić i Srđan Lukajić

Kako su nastala ova vina i šta se sve još sprema u Temetovom podrumu doznali smo od iskusnog francuskog tehnologa Francoisa Xaviera Gaboriauda, koji je u tandemu s našim mladih stručnjakom Srđanom Lukajićem glavni reditelj ove nove srpske vinske predstave.

U podrumu trenutno dozreva najmanje 10 različitih sorti koje će uskoro završiti u bocama. Među njima je i šardone, za kojeg Francois kaže da mu je želja da bude u stilu francuskog šardonea, da bude „jako i debelo vino“.

temet-10

-  Zadovoljan sam kvalitetom. Po meni, ovo je za sada neuobičajen šardone, suv, bez mnogo voćnosti. Lako se pije uz svako jelo. Napravili smo i jaču verziju u bariku. Kada bi ste taj šardone ponudili u Francuskoj, rekli bi da je urađen u Chablis stilu. Pettite chablis, lak za piće i stvoren za uživanje, ne previše kompleksan, jednostavan ali primeren za svaki dan. Takođe, Pinot Grigio je ispao vrlo lep pokušaj. Vino ima dobru kompleksnost, masno je i lepo zaokruženo... Sve u svemu, veoma smo zadovoljni. Napravljeno je za dugo, dugo odležavanje.

Volite da eksperimentišete?
- Naravno, zato će i ovaj šardone da odelži u bariku 6-7 meseci. Radi se lagana fermentacija zbog što bolje ekstrakcije, odležavanje na kvascu. Plan je da se vadi oko Nove godine i da bude na tržištu u februaru ili martu. Takođe, biće i kupaža šardonea i pino griđa iz barika!

Prokupac

Srđan Lukajić je nekada radio za Mačkov podrum, a u priču iz Temeta je ušao pun entuzijazma.

Koja su Temetrova vina favorit po vašem mišljenju?
- Očekujme da će pinot noire biti najelegantnije vino vinarije. Trenutno su kiseline i tanini prejaki, ali su sortni pokazatelji vrhunski, a slojevitost je već sad čudesna. I prokupac je bio svoja priča u startu, brali smo ga dosta kasnije kako bi imao što više alkohola, što više ekstrakta, pa smo dobili jedan dosta jak prokupac sa 14, 7 % alkohola. Ti su čokoti stari između 50 i 60 godina, a loza je klasičnog, jako niskog uzgojnog oblika. I ovo vino ide na tržište tek narednog proleća.

A šta o prokupcu misli Fransoa?
Good question! Vino je zanimljivo, ne previše jako i snažno. Podseća me malo na merlo, pitko je, lepi su tanini i voćnost, malo je začinjeno. Baš zanimljiva sorta. Prvi put sam pravio prokupac i – zadovoljan sam!

Šta još ima u podrumu?
- Ima merlot koji će odležati do marta 2013. godine, a potom odlazi u blend sa cabernet francom i cabernet sauvignonom. Inače, cabernet franc je verovatno moja omiljena sorta, a naći će se i u kupaži sa pettit verdoom. Radili smo ga totalno u vinifikatoru koji nije za crvena vina, sve je rađeno ručno, od potapanja ljudskom snagom, nogama, pa nadalje.

temet-12

S obzirom na to da vam je cabernet franc omiljena sorta, kakav je ovaj sa obronaka kod Lozovika?

- Lepa je boja, voćnost... Vino je zrelo i, uopšte, lako je bilo napraviti dobro vino od grožđa iz prošlogodišnje berbe 2011. Nema gorčine, podseća me na cabernet franc iz Bordoa, jer puno je finesa i izrazito kompleksno, sa mnogo raznih, bogatih aroma, a odležavanje u boci godinama samo će doprineti opštem utisku kvaliteta i prefinjenosti.

Šta mislite o teroaru u Srbiji?
- Lep je, dosta je brdovito, ima dobar potencijal. Nije previše toplo ni hladno, klima je super, dobar je balans, kvalitet grožđa je takođe dobar, što je izuzetno značajno. Trenutno, svi mi ovde zajedno otkrivamo šta je to što će nam doneti boljitak u proizvodnji ovih vina.

temet-vina-1

Lozovik je gotovo na istoj geografskoj širini kao Bordo. Ima li još nekih sličnosti bitnih za vino?
- Da, veoma su blizu po geografskoj širini, a najveća razlika je u tome što u Bordou ima mnogo kiše. Tamo je puno jakih pljuskova, a ovde ima dosta sunčanih dana, što je bitno za zrenje, kompleksnost aroma. To je pogodovalo kaberne sovinjonu, merlou i posebno kaberne franu.

Recite nam nešto o vašoj porodičnoj vinariji Chateau Boursea.
- Ona se nalazi u Liburnu u Pomerolu, u blitzini Saint-Émilion, i jedna je od najstarijih u tom mestu i polako postajemo sve poznatiji s obzirom na to da pola proizvodnje prodajemo u Francuskoj, a pola širom sveta, od SAD do Kine, najviše u Holandiji. Radim u njoj s bratom i nadamo se da ćemo u narednih pet godina postati jedna od najboljih vinarija u našoj regiji.

Zašto vaših vina nema u Srbiji?
- Srpsko tržište jeste malo, ali danas je svako tržište za vinara značajno. Paleta je paleta, pa... Videćemo.

Radite kao konsultant za vina u nekoliko zemalja. Kako vidite potencijal Srbije u odnosu na region?
- U regionu je Austrija, istorijski posmatrano, najrazvijenija vinska zemlja. Srbija ima takođe dugu tradiciju, ali period socijalizma je dosta unazadovao sve to. Međutim, stvari se sada vidno popravljaju. Ove u Temetu se trudimo da radimo na što više tradicionalan način, što više u francuuskom stilu.

Tradicionalno je moderno?
- Kako da ne. Svi bi sada hteli da se vrate korenima, onome kako se ranije radilo, kad je bilo dobro. Amerika, Čile, Australija, neka oni prave moderna vina, a mi ćemo u Evropi, onako – po starinski!

Koja su vam omiljena vina, kako francuska tako i ova u Temetu?
- Od francuskih volim Château Cheval Blan, a u Temetu mi je omiljen cabernet franc. To je sorta koju volim, vino je vrlo dobro, lepo stari, ima kompleksnost, finese, mnogo aroma.

Mogu li Temetova vina da budu konkuretna na svetskom tržištu jednog dana?
- Apsolutno. Teško je porediti vina, ali kad razvijate vino za tržište, za dobro prisustvo na svim tržištima Evrope, tada Srbija može postati poznata po vinima u bilo kojoj zemlji Evrope bez ikakvih problema.

Jeste li probali još neka srpska vina?
- Vranac, ne sećam se proizvođača, ali je bio jako dobar. Mislim da su mi rekli da je vinarija iz Bosne, iz Trebinja (u pitanju je Vranac Vukoje Reserve, prim autora) Probao sam dosta makedonskih vina veoma dobrog kvaliteta. Imena su mi teška za pamćenje, ali generalno iz Srbije volim bela, a iz Makedonije crvena vina.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama