BG-ZG: Ima neka tajna veza

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

ovo-je-Crocktail
Koja vina
se najviše piju u Zagrebu i da li postoji nada za prodor srpskih vinara na hrvatsko „utvrđeno" tržište? Očigledno da turistički radnici imaju više sluha od političara, pa udruženim snagama žure na ponovnom uspostavljanju pokidanih veza. A najlakše je krenuti iz sfere gastronomije, pića i naravno - vina.

 Sredinom juna je u Beogradu gostovao jedan od najboljih i najtrofejnijih zagrebačkih barmena najavljujući bolje dane i veće interesovanje za „osveženje" u „komšijskim" ugostiteljkim kapacitetima.

cocktailU okviru prezentacije projekta ZgKUL (zagrebačko kulturno leto), u Beogradu je predstavljeno puno toga što hrvatska prestonica nudi tokom vrelih letnjih dana. Počevši od muzike, preko brojnih kulturnih dešavanja do IN mesta, a sve to zaliveno koktelima, plavcem i poduprto kanapeima.

„Zagreb je do lane preko leta bio nekako mrtav grad. Sad se to naglo popravlja" - tvrdi Saša Lovrenščak, jedan od najboljih, svakako najtrofejnijih barmena Hrvatske i izvrstan poznavalac prilika na hrvatskoj vinskoj sceni. On je bar-instruktor u čuvenoj zagrebačkoj školi Barology, dugogodišnji saradnik njenog osnivača Marina Nekića, kao i su-izumitelj hrvatskog koktel brenda Crocktail.

„Bavim se barskim poslom, općenito miksologijom, etimologijom pića, proizvodnjom od početka do kraja završnog procesa kad boca stigne u bar i kako da barmeni, sommelieri, ljudi koji se bave ugostiteljskim poslom, da to piće na što kvalitetniji način preporuče, ispromovišu, natoče i naravno - prodaju".

sasa-lovrenscakSaša je rođen u Zadru 1981. godine. Završio je ugostiteljsku školu, pohađao višu hotelsko-turističku, dao majstorski ispit. Danas radi u školi kao profesor ugostiteljskog posluživanja, a voditelj je Cocktail studija Nekić Barology u Zagrebu. Naravno, završio je kurseve za sommeliere:

„Ali tu se smatram skromnim, jer je po mom mišljenju neophodno imati barem četrdesetak godina ukoliko želite da se bavite tim poslom jer se čula kod čoveka razvijaju starenjem i što smo stariji, sve se bolje definišu i na drugačiji način možemo otkrivati i kategorisati ukuse. Nešto što nam je možda danas fino i paše nepcu, može za mesec ili tri da nam potpuno promeni mišljenje."

Sa 15 godina profesionalnog bavljenja „tekućim delatnostima", tvrdi da je proputovao dosta sveta, tvornica, enologa, vinskih podruma, proizvođača i pržionica kafe, globalno - sve što je vezano za ugostiteljstvo. Upravo je zaokružio deceniju vernosti Hemingvej baru koji je franšiza u Hrvatskoj. Lokali se nalaze u Zagrebu, Rijeci, Opatiji, na plaži u Medveji i u Splitu. Nakon što je prošao sve segmente, danas radi na edukaciji ljudi koji dolaze u Hemingvej u potrazi za poslom. Osim edukacije, non-stop je na terenu, obilazi, kontroliše kvalitet i pića i usluge: „Zadovoljan sam da na našem području postoji ovakva franšiza koju je osmislio domaći čovek i ljudi koji ovde rade su zadovoljni i kroz naš bar vide odskočnu dasku za dalje uspehe u radu i životu".

ZgKUL-cocktailDok priprema veoma lak i osvežavajući ZgKUL cocktail pitamo ga šta je „top" vinske potražnje u Hrvatskoj: Istra, Dalmacija, Slavonija, Baranja?

- Iako i Slavonija i Baranja imaju jako dobra i bjela i crvena vina, položaj je takav da se ne mogu upoređivati vina iz ovih krajeva sa onima uz obalu. Istra i Dalmacija jesu u vrhu. Ljudi jednostavno traže ta vina, zbog velikog broja sunčanih dana, kvalitetnije klime, soli što u principu upotpunjuje kvalitet vinove loze, samog grozda. Takođe, kad je kvalitetno vino u pitanju, na domaćoj sceni obavezno se pominje firma Agrokor kao jak i kvalitetan izvor vina, ali se pojavjuju brojni domaći mladi vinari koji još nisu previše prisutni na velikoj sceni na koju je teško probiti se. Postoje i ti primeri domaćih vinara, sad već dosta poznatih u svetu, za koje mogu reći, iz iskustva, da su se u pojedinim segmentima možda čak i pokvarili. Jer sve što ide u veliku količinu i širinu, gubi u kvalitetu. U Hrvatskoj danas ima mnogo dobrih, mladih, novih nepoznatih vinara koji proizvodnju vina gledaju kroz obiteljsku dušu, a ne samo kroz novac„

Šta je to CROCKTAIL?
Zaslužan si za stvaranje Crocktaila?
- Nismo hteli samo stvoriti novo piće i postati poznati po njemu, već proširiti priču. Mi smo hteli nešto po čemu će Hrvatska biti prepoznatljiva, čak je i logotip tog kokela osmišljen da izgleda kao da je oblik republike. Pritom je Crocktail spravljen od sastojaka koji isključivo rastu u Hrvatskoj, višnja maraska je autohtona sorta, pa potom limun, domaće naranče... Hteli smo da stranci koji dolaze ovamo, kao što su čuli za Mohito ili Cuba Libre i po tim koktelima prepoznaju zemlje kao što su Kuba ili Brazil, da po tom koktelu prepoznaju Hrvatsku. A sad već imamo razvijen plan za svaku regiju u Hrvatskoj, da svaka ima autohtono piće i kad čovek surfa internetom, da može preko pića da se upozna i sa regijom, državom, dobije najbržu informaciju šta je u atohtono, domaće i šta ga čeka ako eventualno jednog dana dođe tu u posetu.


Srpski proizvođači se žale da njihova vina nemaju mesto na hrvatskom tržistu. Da li ipak postoji interesovanje kod gostiju za srpskim vinima i vi, kao profesionalci, da li bi ste voleli da ima više prezentacija, degustacija srpskih vina u Zagrebu? - pitam ga.

„Naravno, baš kao što bi naši vinari voleli da toga ima još više u Srbiji. Upravo zato mi je drago da sam došao ovamo sa turističkom zajednicom kako bi pospešili da se što više radi na polju poznavanja vinskih scena i sceni pića općenito. Po pitanju brendova i čokolade, i kafe i vina i mleka, Jugoslavija je imala veliki zamajac napretka i da nije došlo do raspada mislim da bi danas bila među vodećim svetskim silama u proizvodnji sirovina, potrepština i namirnica koje se koriste u ugostiteljstvu. Inače, kod onih hrvatskih gostiju koji dosta putuju po područjima bivše Jugoslavije postoji ta vrsta potražnje za srpskim vinima jer tokom putovanja probaju, svidi im se i traže. Nažalost, ne postoji mogućnost da se ta vina nabave osim kroz vid autobuskih pošiljki, kesica, paketa... pa se nekakva boca kvalitetnog srpskog vina može naći u obiteljskom okružju. Ali u ugostiteljskom objektu jako teško."

Međutim, čini se da nade ipak ima, pogotovo kad profesionalci uviđaju ovu vrstu potrebe. Zato Sašu pitam: da li bi posle posete Beogradu mogao da napravi neki „srktel" (SRcktail)?

„ Što da ne. Pre par dana bilo je svetsko natjecanje jednog od najpoznatijih rumova na Kubi i bili su tu i predstavnici Srbije, dok je moja sestra predstavljala Hrvatsku. Bili su 6-7 dana na Kubi, jedno jako lepo iskustvo kad se već kod nas na Balkanu ne rade takva natjecanja. A mislim da baš bit prijateljstva i neke dugoročne saradnje leži na tim susretima, razmeni iskustava, jer budimo realni - ovog leta će nam na Jadran doći 50 do 100.000 gostiju iz Srbije. Takođe puno ljudi poslovno ili familijarno putuje u Srbiju i bila bi šteta da se više ovakvih događanja ne ostvaruje.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama