Marko Stojaković: Bela Voda na vinskom tronu Balkana

marko-stojakovik

Robert Parker, najpoznatiji „vinski nos" sveta ocenio je vino Bela Voda crveno 2010 vinarije Tikveš sa 94 poena i tako ga praktično stavio na vrh liste najboljih vina na Balkanu! Glavni enolog Tikveša Marko Stojaković objašnjava tajnu tog uspeha, koji bi trebalo širom da otvorit vrata američkih i svetskih kupaca za vrhunska makedonska vina.

bela-voda-204x300Nepuna 24 časa nakon što se neslužbeno pronela vest da je Robert Parker dodelio visokih 94 poena vinu Bela Voda crveno 2010, makedonske vinarije Tikveš, veb stranica ovog vinskog giganta je zabeležila rekordnu posećenost! Najviše pogodaka dolazilo je sa druge strane Atlantika, ali ni ostatak sveta nije zaostajao.

Rezultat svega toga - Bela Voda crveno 2010 rasprodata je do poslednje flaše!

To je dobar pokazatelj kakav će značaj ovo priznanje imati na plasman ovog vina u svetu, ali i ostalih iz serije Terroir vina sa zaštićenim geografskim poreklom, nastalih od grožđa sa dva lokaliteta, Barovo i Bela Voda, a u okviru novog programa kontrole kvaliteta u vinogradima u sezoni berbe i u procesu proizvodnje. Naime, u Tikvešu sada ozbiljno računaju da će već naredne godine izvesti 100.000 buteljki svojih najkvalitetnijih vina, a već neformalno objavljivanje Parkerove ocene donelo je prve narudžbine iz SAD.

Francuski đak

Marko Stojaković je rođen u Pančevu. U Francusku odlazi 1991. godine gde završava studije agronomije i enologije u Bordou i Monpeljeu, posle čega radi u manjim vinogradima (do 100 hektara) u Bordou i Šatonef du Pap. Tu stiče iskustvo u proizvodnji vrhunskih vina i upoznaje jednog od najboljih svetskih enologa Phillipa Cambiea, te počinje da radi sa njim. Tokom tri godine saradnje naučio je šta je prava profesionalna degustacija vina, kako se vrhunska vina prave, posebno ona koja potom mogu biti iznesena pred Parkera.

Početkom 2010. godine vinarija Tikveš angažovala je Cambiea, pa je to bila prilika da se Stojaković vrati na Balkan i pokaže šta je naučio, ali i dokaže da se u Makedoniji može napraviti vrhunsko svetsko vino koje će na kraju doći tamo gde mu je mesto, pred najizbirljivije vinske svetske stručnjake.

Za Marka Stojakovića, glavnog enologa u Tikvešu, Parkerova ocena nije iznenađenje, budući da su njihova vina poslednjih godina dobila mnoga vredna priznanja u svetu. Na pitanje sa kojim vinima bi se sada moglo uporediti ovih 94 poena, on odgovara:

robert-parker

Robert Parker:
Bela Voda crveno 2010
najbolje vino na Balkanu!

 

- Tu ocenu ne dobijaju ni najbolje francuske vinarije baš svake godine. Jednostavno, Bela Voda je proizvod s kojim možemo da se nadmećemo sa bilo kojom vrhunskom vinarijom u svetu. Vino je vrlo kompleksno, može da odležava jako dugo, a dobijena ocena je garancija kvaliteta. U svetu postoje konzumenti koji piju isključivo vina koja je Parker ocenio sa 92-93 poena, pa naviše! Čak i da se ne razumete u vina, njegova ocena garantuje da imate zlato u čaši i svrstava Belu Vodu u grupu vina koja će biti na vinskim kartama najpoznatijih restorana i hotela Njujorka. A to je najvažnija destinacija za vrhunski ocenjena vina.

Šta je neophodno da vino dobije 94 poena?

- Pod jedan, neophodan je terroire, specijalno podneblje, kombinacija zemlje sa klimom i ljudskim delovanjem. Bela Voda ima relativno staru lozu, nekih 35 godina, ali je u uložen veliki rad da to grožđe dostigne optimalan rod i zrelost kako bi se dobilo i vrhunsko vino. U principu, najvažnija je loza. Parcela se posmatra tokom cele godine: kako da se najbolje postavi, kako da se umanji rod, kolika treba da je listna masa, kada i kako se navodnjava, kada se bere... Greška od svega dva-tri dana pri berbi potpuno izmeni krajnji proizvod! Tek potom sledi vinifikacija. Bez hemije, samo ručni rad, duga maceracija i odležavanje u originalnim kvalitetnim francuskim burićima.

Da li je put ka američkim prodavcima ovim definitivno otvoren?

- Na tržištu ništa nije definitivno! Ali, nismo to ni očekivali. Prvo kreću Bela Voda i Barovo. Cij je da se održe narednih godina u vinskim kartama vrhunskih njujorških i vašingtonskih restorana, a potom ćemo probati i sa drugim vinima iz naše palete. Gledaćemo da izbegnemo sudbinu hrvatskog plavca, koji je svojevremeno dobio 88-89 poena, ali narednih godina nije ponovio uspeh.

Šta vama lično znači ova ocena?

- Velika čast i zadovoljstvo. Veoma sam ponosan što smo uspeli da napravimo najbolje vino Balkana! Iako nisam sumnjao u naš kvalitet, ipak nisam očekivao uspeh u tako kratkom roku, a drago mi je da sam opravdao i očekivanja vinarije, pri čemu smo konačno dokazali da Makedonija ima resurse za proizvodnju vrhunskih svetskih vina. Posebno je zanimljvo što je Parker imao smelosti da proba blend vranac-plavac i da mu da tako visoku ocenu.

Za koja makedonska vina mislite da imaju najviše šansi na inostranim tržištima?

- Ja bih prvenstveno igrao na tamjaniku, rkaciteli i vranac zato što su specifični za naše podneblje i nema ih u svetu. Teško je boriti se sa internacionalnim sortama, jer je poznato da se najbolji šardone pravi u Burgundiji, a najbolji merlo i kaberne sovinjon u Bordou. Znači, Makedonija treba da ponudi vina koja predstavljaju njen vinski identitet, potpuno različit od drugih regiona.

Makedonska vina u SAD

Sudeći prema pisanju američkih glasila, ili poznatog sajta www.swirlmywine.com,vina iz Makedonije se sve bolje kotiraju na tamošnjem tržištu dok se uvoznici prosto takmiče u pozitivnim literarnim zahvatima iz oblasti marketinga. Najčešće se potencira hiljadugodišnja tradicija vinarstva na tim prostorima i koriste brojni citati iz istorijske literature:

... ulicama Mineapolisa možete lutati mesecima pre nego sretnete osobu koja je probala makedonska vina. A reč je o regionu u kojem se vino pravilo još u Neolitu, 4.000 godina pre Hrista. Sudeći po Homeru i njegovoj „Ilijadi“, Maron je Uliksu ponudio deset amfora vina kojim će obeznaniti kiklope. Isto to vino obožavali su Ahajci tokom Trojanskog rata, pa je čak zabeleženo da je i Aristotel gajio dobar vinograd. Zašto onda i mi u Minesoti ne bi probali baš to vino? – pita se vešt prodavac i posebno nudi Bovinova vina ukrašena brojnim epitetima, poput:

Bovin_first-Gold-Meda

„Pre deset godina ovo vino biste platili bez pogovora 40 dolara da vam je neko rekao kako dolazi iz Nape... verovatno nikada nećete zaboraviti ovo vino kad ga jednom probate“ (za Bovin Alexandar, 2008, kupažu merloa, kaberne sovinjona i vranca ovenčanu zlatnom medaljom na London International Wine Chalenge 2010.)

Ili: „Brilijantno zlatne boje, gotovo fluoroscentno! Nikada nisam video vino sa tako jedinstvenom bojom i neonskim sjajem. Ovo vino je „ubica“ iz Starog sveta. Kao da se sva čula Havaja i tropa spajaju sa Orville Redenbacherom (sinonim prve poslastice Amerike, kokica u mikrotalasnoj sa bezbrojnim ukusima, uglavnom puterastim... njam – prim.prev.) Ovaj šardone je toliko fantastičan da teško može uopšte da se podvrgne bilo kom poznatom sistemu ocenjivanja vina” (za Bovin Chardonnay 2008)

Inače, sva Bovin vina prodaju se po cenama od 18,99 dolara za šardone do 21,99 dolara za zlatom ovenčani i sa 93 poena ocenjeni Alexandar.

Marketing ili ne, makedonska vina i vinari očigledno nalaze kupce u Americi.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama