Gordana Nijemčević i Ivana Ilić: Tajne vinskog materinstva

Gordana Nijemčević i Ivana Ilić: Tajne vinskog materinstva

Vnari na pitanje koje im je vino najdraže najčešće daju odgovor: „Sva su mi vina kao deca, ne mogu ih razdvajati“. Ali, šta kada ovaj oblik materinstva treba uskladiti s onim pravim, kad ste u situaciji da vodite vinariju i podižete porodicu? Pravi odgovor na ovo pitanje iz ženskog ugla teško da može dati samo jedna osoba, pa smo zato dogovorili intervju sa obe predstavnice Vinarije IN, Gordanom Nijemčević i Ivanom Ilić.

U doba korone nije lako ni intervju dogovoriti. HoReCa čas radi, čas ne radi, možda se može razgovarati u bašti ako kiša ne pada, a vino degustirati spuštajući i dižući masku na nos i usta. Teško novinaru i fotografu, a kamoli Ivani i Gordani da promovišu svoja vina kad sajmova i salona nema, prodaja gotovo da stoji u vazduhu, dok je raspoloženje distributera, prodavaca, vlasnika ugostiteljskih objekata na nivou lepih vesti u medijima.

Ali čim je bašta beogradskog Kluba književnika, omiljenog mesta Gordane Goce Nijemčević, otškrinula svoje natkrivene skute, krenuli smo da otkrivamo slojeve problematike priče: Zbog čega je sve više žena prisutno na vodećim mestima u srpskim vinarijama i ima li to više dobrih ili loših strana? Pogotovo kad su dva prezimena u imenu vinarije...

Ilić Nijemčević IN vinarija 04
Mi smo drugačija porodična vinarija, Gordana Nijemčević

Sve je više dama sa dva prezimena u javnosti, pre nego što smo se upoznali mislio sam da je u slučaju Ilić-Nijemčević to u pitanju, a onda sam shvatio da dve dame predstavljaju vinariju svojih očeva. Takođe, prava  je retkost u srpskom vinarstvu da jednu vinariju javno vode dve porodice...
Gordana: Mnogi misle da smo mi jedna porodica, ali smo u suštini prijatelji i kao da smo jedna famijija.
Ivana: Srpski dualizam i porodični posao (smeh).
Gordana: Insistiram da je IN porodična vinarija, mada nešto različita od drugih i po mestu gde se nalazi i kako izgleda. A posebno zbog načina prezentacije koji ne liči ni na jednu drugu vinariju i njihove prezentacije.

Vinari kažu da se vino pravi u vinogradu, a gde se pravi priča o vinariji?
Ivana: Definitivno u vinogradu. Najbolji se utisak stekne među redovima loze. Sve počinje u vinogradu, ali se posebno moramo potruditi i ovde u Beogradu koji je definitivno najbitnije, možda i jedino pravo tržište u Srbiji. Meni je najdraže kada naše vino možemo predstaviti u našoj vinariji, i trudimo se da to bude na visokom nivou. Upravo tu moramo da se pokažemo. Jer, kao što je malvazija najbolja kada se pije na moru, tako i naše vino najviše prija u Sremu, u našem vinogradu.
Gordana: I u našoj degustacionoj sali gde se svi oduševljavaju kad organizujemo posetu i obilazak. Gde ljudi sve dožive na potpuno drugačiji način. Naši vinogradi, naša priča, 200 godina star podrum, priroda... To je sve poseban začin za uživanje.

Ilić Nijemčević IN vinarija 01
Virus je oživeo vinski turizam, Ivana Ilić

Čuli smo da je Klub književnika Gocino omiljeno mesto za kontemplaciju i da Ivana ima decu i porodicu. Kakva je podela uloga u ovom ženskom timu?
Gordana: Malo sam se kasnije od Ivane uključila, intenzivno sam aktivna u poslednje tri godine, pogotovo od kad su 2017. krenuli vinski sajmovi. Kao dilomirani ekonomista svoju ulogu vidim vezano uz marketing ali i Ivana je tu da iznesemo zajedničku priču. Deo prezentacija kojima se bavim, bilo da su to časopisi, vinoteke, promocija od usta do usta kod ljudi koje poznajem u tim nekim krugovima, sve je to počelo i pokazalo se jako dobro. Jesmo mi mala priča ali nekako uspevamo da dopremo do tržišta i verujem da ćemo tek uspeti.
Ivana: Godine 2012. godine smo imali prvu berbu, a prvo vino napravili od onoga što smo imali, naš čuveni muskatni roze od hamburga i našu prvu frankovku koju smo  barikirali i danas čuvamo nekoliko buteljki za specijalne prilike. U prvom momentu nam je bila neophodna etiketa, i to je bio naš prvi zadatak pa smo se Gocin, moj brat i ja angažovali, nakon čega smo se bavili katalogom, sajtom, Instagramom. U saradnji sa poznavaocima dizajna trudili smo se da stvorimo brend. Vinarija IN je kao relativno nova vinarija na svom početku bila vizuelno vrlo dobro pozicionirana, što je i prepoznato kroz vaš izbor najboljih vina i vinarija Srbije 2020 gde smo visoko na lestvici onih od kojih se mnogo očekuje. Konkretno, najviše se  bavim vizuelnim segmentom. Naravno obe i u vinogradu utičemo stavovima i ukusom, znanjem na kraju krajeva, jer pratimo dešavanja, razgovaramo sa ljudima, otkrivamo novitete, praktično se bavimo plasiranjem i prodajom našeg proizvoda koji jeste dobar, ali mora da nađe kupca. Pritom, tržište je veliko, hvala Bogu domaćih vinarija ima dosta.

Ilić Nijemčević IN vinarija 08

Kako utičete u vinogradu?
Ivana: Pretprošle godine počeli smo da probamo vina i tada smo, mislim, napravili pravi korak u konsultaciji s enologom i poznavaocima šta bi trebalo da se plasira, na čemu insistirati, šta staviti u prvi plan. Isto tako pratimo vinograd, hamburg je već star pa ga zanavljamo, bavimo se i time. No, kad je reč o prodaji, znam da različit pristup može samo da doprinese kvalitetu, ali ja ne uspevam da se tome posvetim kao Goca jer ona poseduje taj temperament i ostavlja dobar utisak. Jednostavno, nisam taj tip i mislim da mogu da doprinesem našoj vinariji na svoj način.

Sve više žena u Srbiji vodi vinarije, što je do pre desetak godina bila prava retkost. Uostalom, obe imate braću i bilo bi logično da oni predstavljaju vinariju, pa se pitam da li su žene marketinški smišljeno isturene u prvi plan ili je razlog tome potpuno drugačija energija i emocija od uobičajene muške?
Ivana: Mislim da je ženama konačno dozvoljeno da iskažu svoju energiju.
Gordana: U našem slučaju imamo punu podršku očeva. Šta god da radimo kažu gurajte napred, možete vi to. Lepo smo usaglašene, sve jako lepo ide i verujem da su zadovoljni kako mi to radimo.
Ivana: Možda smo u prvom planu, ali nismo jedine. Verovatno je to kao i kod mnogih drugih žena, ali definitivno donosimo svežu energiju. Verujem da su žene ranije tiho uticale, a sad je taj uticaj postao primetniji. I ranije se govorilo da iza svakog uspešnog muškarca stoji žena, no čini mi se da je to nekako bilo u funkciji šale.
Gordana: Ima i muškaraca koji vole da se slikaju (smeh).

Ilić Nijemčević IN vinarija 15

A da nije jedan od razloga što su žene možda istrajnije od muškaraca, kad se uhvate nečega najčešće dovedu to do kraja?
Ivana: Žene svemu pristupaju emotivnije i svesne su da je za ostvarenje nekih ciljeva potrebno više vremena, pa se tu iskazuje ta veća istrajnost. Ali ni to nije pravilo već zavisi od osobe do osobe.
Gordana: Slažem se sa tim da ima nešto. Kad nešto jako želim to mora da mi se ostvari, kad vidim da nešto dobro ide, postaje mi želja još jača.

Vinari svoja vina porede sa decom, da li je taj materinski instinkt još izraženiji kod žena u vinarstvu?
Ivana: Znam koje naše vino najviše volim, Chardonnay svakako (smeh). Jeste, svako je najbolje, ali znam koje mi je najmilije i koje ću da preporučim, što ne smeta da imam mišljenje i o drugim vinima. I to mišljenje nije tajna, favoriti postoje ali se ne vezujem apsolutno za jednu etiketu.
Gordana: Za mene je Sauvignon Blanc bez premca, ali to mi je pitanje jako zanimljivo i neki put mi se čini da se ono s pravom postavlja i da se s pravom dobije taj odgovor. Jer kad vidiš kako vina nastaju i kad vidiš njihov kvalitet, i kako izgleda borba da svako podjednako dobro plasiraš na tržištu, onda shvatiš da su vinari u pravu kad kažu da vole sva svoja vina podjednako.

Ilić Nijemčević IN vinarija 09

Postoji tvrdnja da se vinari teško udružuju. Da li bi se žene lakše složile?
Gordana: Mislim da bi se žene bolje dogovarale i da se to vidi kroz praksu. Lično sam osetila tu žensku podršku kada sam počela da se bavim ovim poslom, jer žene imaju tu inicijativu: „Daj, idemo zajedno, dođi da te upoznam s ovim i onim“. Kako upoznajem sve više žena koje predstavljaju vinarije, sve sam sigurnija da bi jednog dana mogla da se dogodi i ta situacija da se osnuje neko udruženje žena vinara.
Ivana: Samo kvalitetni dogovori mogu dovesti do dobrog udruženja, a svako ko je kvalitetan naći će svoje mesto. Nama je Srbija dominantno tržište ali smo svojevremeno izvezli neka vina u Češku. Možda bi u tom segmentu udruženje žena vinara moglo da odigra svoju ulogu sa pričom o srpskim vinima u smislu izvoza.

Ilić Nijemčević IN vinarija 06

Ivana, kako uskladite posao u vinariji i bavljenje porodicom i decom?
Ivana: Nije uvek lako ali mi predstavlja zadovoljstvo.
Gordana: Nemam decu, ali imam mladalački život, lifestyle je moja parola i način života. Ipak rad u vinariji mi nekad baš prija, a i kad sam najumornija otići ću tamo gde želim jer znam da će možda da se isplati. Bukvalno svuda razmenjujemo kontakte, povezujem ljude preko priča o vinima i nekada to bude uspešno. No, to uopšte nije sedenje tipa popijemo piće i ispričamo se, nego se sedi i uživa se nadugačko. Ali to je moj način života koji nekad prija, nekad ne. Jednostavno sam shvatila da moraš da živiš taj život, sa tim ljudima, da sediš sa njima i da probaš i ovo i ono. Konačno, sve sam to nekako uklopila i mislim da je dobitna kombinacija.
Ivana: Mislim da smo se obe uklopile u delu koji nam prija, i ostvarivanje postavljenih ciljeva nam je dodatni podsticaj, pa je evetualni zamor uvek pozitivan.

Gordana, da vas ne pitam koliko ste puta provrteli čitavu priču o vinariji i vinima, da li vas to ikada smori?
Gordana: Svaki put je nešto drugačije, različit pristup zavisi od ljudi, šta ko radi, šta koga zanima. Ljudi nas vide kao lepe, sređene devojke, vide kako se slikamo, dajemo intervju, ispijamo vina, svi misle to je sve super, ali nije lako jer se od nas mnogo traži. Moraš da umeš da predstaviš priču, da im približiš to što imaš ispred sebe. Svesna si da imaš kvalitet i uglavnom sve prolazi dobro, ali to zahteva da se energija poklopi. Ponekad više puta moram da idem na neko mesto, razgovaram, sedim. Uklapa se to sa mojim karakterom ali nije uvek moguće sve stići i postići.

Ilić Nijemčević IN vinarija 14

Ivana, da li vas čini nervoznom činjenica da vas vaša mala deca čekaju dok traje degustacija i boravak gostiju u podrumu?
Ivana: Kada smo u vinogradu imamo goste, tome sam posvećena. Sve je dobro organizovano i imam podršku, ali veliki događaji se ne mogu odigrati baš svaki vikend, već se moram dobro pripremiti kako bi u vinariji bila u potrebnoj energiji. Takođe, često odlazim u vinariju sa porodicom, tada mi pomažu moji najbliži pa je energija još bolja kad su deca i najmiliji pored mene. Sve zbilja savršeno funkcioniše.

Gordana, da li se poslovni ljudi drugačije odnose prema tebi zato što si žena, da li su nešto mekši, nežniji u pristupu?
Gordana: Nije uvek tako. Nikad ne znaš kako ćeš da prođeš jer manji si, nisi toliko poznat tim ljudima. U početku je sve super, sve lepo, ali onda počinje: „Ovo ti je ovako, ovo ti je onako...“ Neki put super to prođe, jer došla sam ja i stigla je ta neka moja energija, ha! Ali nekad, koliko god da stoji ta činjenica da sam žensko, da izgledam lepo... No, moj je temperament takav da sam uporna, idem, sedim, pričam, predstavljam ono što je ispred mene u boci ali sa stavom da znam da je kvalitetno. Taj moj stav nekad može da iziritira nekog ko je važan u tom svetu, ali na kraju ipak pokupim simpatije, a meni je najvažnije da se vino proba i da pričamo o njemu. Zato ne odustajem, jednostavno, predstavljam sebe i vinariju i idem do kraja.

Ilić Nijemčević IN vinarija 11

Šta vam najteže pada u bavljenju oko vinarije?
Ivana: Jako je teško biti prihvaćen, ali moramo da se borimo. Čak i kad su vina zaista kvalitetna, teško se daju iskrene šanse novima. Čini mi se ponekad da se vinoljupcima nude samo dobro poznati proizvodi, i da manjka igre sa nekim novim vinima.
Gordana: Koliko god da imaš nešto dobro, ljudi će reći: „Super je, ali dok ne stvoriš dovoljno prepoznatljiv brend borba duže traje nego kod velikih vinarija koje već imaju prolaz na tržište. Što kvalitet ne mora uvek da prati. Meni ta borba sa velikima teško pada i bude mi krivo, jer znam da smo napravili veliki skok u kvalitetu. Bela vina su nam dobra, crvena su se izdvojila i onda vidiš ljude u vinotekama koji kažu: „Znaš, u principu su ti dobra vina ali fali im nešto“. A kad pitam jesu li probali i ostala, kažu: „Popili smo, sve je OK“! Ali ništa od posla. Na drugom mestu kažu: „Šardone vam je odličan, stvarno, ali ovo ostalo... Znate, ne ide to na tržištu“. A taj isti italijanski ili rajnski rizling koji nije hteo ni da proba, bez problema nudi od drugog proizvođača i super mu idu. I ti ćutiš, svestan si da je to politika. I baš zbog toga sam uporna da sva vina pozicioniramo. Treba vremena, ali verujem da će ova godina i pored virusa biti još bolja za nas.

Ilić Nijemčević IN vinarija 05

Može li upravo korona nekako da resetuje srpsku vinsku scenu, svi su imali problema sa prodajom, neki novi vinski „klinci“ imali su priliku da se onlajn pojave i pripreme i malo poremete one već pozicionirane?
Ivana: Pozicionirani su se već dovoljno dobro pozicionirali, radili su na tome godinama i ne sme se desiti da jedna loša sezona utiče na to. Ali, ono što je dobro za nas male jeste da virus definitivno oživljava vinski turizam koji, rekla bih, postaje dominantan. Više se ne ide masovno na izlete po šumama i gorama već po vinarijama. Ljudi vole da dođu u vinograd zato što će se divno provesti, imaće ono što bi možda imali pri dobrom provodu u gradu, ali intimnije.
Gordana: Vinski turizam čini da se dodatno poboljša slika o nama. Ljudi dođu, vide, kažu: „Čekaj, čekaj, vidi kako je ovo lepo. Kako je dobro u vinogradu“! Zato mislim da će ova godina biti još bolja nego prethodna.

Stižu noviteti

Vinarija IN trenutno predstavlja Chardonnay 2019, Sauvignon Blanc 2019. Italijanski Rizling 2019, Rajnski Rizling 2019, Rose Muscat Hamburg 2019, Merlot 2018 i barikirani Cabernet Sauvignon 2015 koji se premijerno pojavio krajem 2019. godine i kojeg praktično zbog korone nije ni bilo prilike da promovišu. U januaru je na tržište krenula Frankovka 2018, novo vino koje je fantastično startovalo u vinotekama.

- Bila je to sjajna godina za izuzetno pitku i gastronomsku frankovku, lozu staru preko 30 godina - kaže Gordana. - Imamo još jedan novitet, Rose Blue, kupažu kabernea i merloa, vino koje smo već radili u jednom trenutku. Te dve sorte ne idu svake godine u kvalitetno sortno vino i onda smo u situaciji da napravimo Blue koji će na tržište pred leto, a možda i nešto ranije.

Foto: Ivana Čutura
nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama