Miroslav Radojčin: Treba nam duh zajedništva

  • Tekst  Nenad Basarić
  • Objavljeno u Intervju
  • Bookmark and Share

Miroslav-Radojcin-cb-uvodMiroslav Radojčin, predsednik Srpskog udruženja somelijera (SERSA), nedavno se vratio iz Čilea, sa svetskog takmičenja somelijera, gde je SERSA postala punopravni član Svetske asocijacije somelijera. Pitali smo „prvog somelijera“ Srbije o utiscima sa puta i kakvi su dalji planovi SERSE u promociji vinske kulture u Srbiji.

Miroslav Radojčin je rođen 1969. godine u Beogradu, a od 17. godine bavi se ugostiteljstvom. Pošto je promenio posao u nekoliko uglednih beogradskih restorana i tri godine proveo u restoranu beogradskog hotela Hyatt, odlazi da radi na najluksuznijem prekookeanskom brodu Crystal Cruises, prvom koji je dobio šest zvezdica kao plovni hotel na vodi. Tu je proveo 12 godina, jednu kao asistent konobara, dve godine kao konobar, a od 1995. do 2002. kao somelijer. Po povratku u Beograd, kao jedan od osnivača Udruženja somelijera Srbije i Crne Gore, postaje predsednik te organizacije, a po raspadu države predsednik Srpskog udruženja.

Srbija CG u vinariji ErazurizDelegacija Srbije i Crne Gore u vinariji Erazuriz

Za početak, da li ste u Čileu formirali neko posebno mišljenje o njihovim vinima?
- Ono što su Čileanci uradili od zemlje koja se samo 35 godina bavi vinskom industrijom je sjajno. Njihov je cilj da za 10 godina budu među prve tri vinske nacije u svetu i to ne samo po kvantitetu. Ono što smo probali i u šta sam se uverio je da su već sad među prvih šest! To je iskustvo svih nas koji smo se u Čileu zadesili. Od starta su krenuli na viši nivo, da prave imidž. Vinarije su im najmodernije, opremljene po svetskim standardima, sa najboljim tehnolozima, stručnjacima, tehnologijom, a radna snaga izuzetno jeftina! Proizvode isključivo iz sopstvenih vinograda, imaju hiljade i hiljade hektara, a potenciraju sorte koje do pre nekoliko godina nisu tamo ni postojale, poput pinot noira i souvignon blanca.

Koja su vam se vina od onih koje ste tamo probali posebno dopala?
- Vina koja smo „ozbiljno“ probali koštaju uglavnom iznad 6-7 evra, a većina ih staje preko 10. Najbolji utisak na mene su ostavili Ocio iz Cono Sur vinarije (pinot noir), Casas del Bosque (imaju tri souvignon blanca, reserva, grand reserva i special selection) i Don Melchor, Concha y Toro 2006 (cabernet savignon). Probali smo i odličan semijon koji se retko samostalno koristi, obično je u kupaži, a nisam ni znao da ga ima u Čileu, ali eto!

ocio-cono-sur

Šta bi mogli od njihovog iskustva da primenimo kod nas?
- Mene je posebno fascinirao način razmišljanja, jer nas niko nije pozvao da se vratimo u „njihovu vinariju“, već bi jednostavno na rastanku rekli: molim vas, vratite se u Čile! To je onaj duh zajedništva koji treba i kod nas primeniti, a što nama nedostaje.

Nedostaje nam, pretpostavljam, i novac da bi cela ta priča sa vinima u Srbiji prešla na viši nivo.
- To je, na žalost, veliki problem. Ali svi živimo u očekivanju tih nekih boljih vremena, jer Srbija zaista sada ima otvorena vrata da ponudi svetu vrhunske proizvode.

Koliko članova ima SERSA?
- Sa našom kancelarijom u Novom Sadu, koju smo osnovali krajem 2007. godine, brojimo 212 profesionalnih članova. Da budem iskren, postoji baza podataka sa još dosta imena, ali smo ranije radili kraće kurseve, po 40 sati, i sad su ti neki pojedinci još uvek ovde, ali ih nažalost nismo uračunali jer je većina radila „ubrzanu“ obuku kako bi mogli da odu u inostranstvo. To je loša strana u našoj priči što oni najbolji nisu ovde. Jer, posao somelijera je profitabilan i od onih koji odu retko se ko vrati. Da nisam zasnovao porodicu, verujem da se ni ja ne bih vratio.

Moje omiljeno vino

penfold-grungeDa se odmah ogradim: nemam omiljeno vino, omiljenu vinsku kuću ili sortu grožđa. Jednostavno, svakom pristupam onako kakvo to vino jeste. Ali tri vina u kojima sam najviše uživao tokom karijere somelijera su: Penfold Grunge Reserve, mislim da je 1984/5. godina, Tignanello di antinori iz 1987. godine i Château Cheval Blanc, jedna katastrofalna berba, recimo 1987. godina. OK, berba možda i nije bila tako loša, a i nije važno jer je ovo jedna od najboljih svetskih vinarija, ali 1995. godine još nije stiglo da odleži, pa nije dostiglo cenu na tržištu i niko ga nije naručivao. A mi smo imali pun brod ovog vina koje je zahvaljujući talasima bukvalno doživelo erupciju!

Kako ocenjujete poziciju SERSE danas?
Ono što smo uradili po pitanju legitimiteta za ovih sedam godina rada i onoga što je prihvaćeno iz izveštaja koji smo izneli u Čileu mislim da smo jedno od najperspektivnijih udruženja u svetu. Naš program, način rada i broj članova koje smo obučili u ove dve godine od kad smo pristupni članovi, to nijedna druga organizacija nije uradila. Pogotovo što je jedan od tih kandidata, pobednik srpskog takmičenja 2008. i 2010. godine Đurđa Katić, osvojila i specijalnu nagradu na Evropskom šampionatu 2008. u Sofiji za najbolju prodaju vina, a prvi put se takmičila!

Koji su sada ciljevi SERSE?
Za ovu godinu cilj je bio da uđemo u Svetsku asocijaciju somelijera (ASI) i da pokrenemo takmičenje Beo Wine Fair u okviru Sajma turizma, gde smo imali i strane sudije, i to ne bilo koje, nego oni sa najvišim legitimitetom. Ostale su nam kao cilj još dve profesionalne obuke (od četiri koje radimo svake godine). Reč je o „naprednom stepenu“, 18 najboljih somelijea krenulo je prvi put od osnivanja na mnogo širi i veći nivo znanja. Tu se podrazumeva senzoričko ocenjivanje vina (profesionalne sudije) koje je vodio dr. prof. Slobodan Jović, prošireno bar i barsko poslovanje (segment bara ne samo po pitanju teorije, već i pripreme bara, pića u baru, barskih mešavina koktela - petodnevni program), prodaja vina i vinska karta (četvorodnevni program) i trodnevna obuka „poznavanje cigara“, čega takođe nije bilo do sad.

Poznavanje cigara je mešanje „baba & žaba“ u poslu somelijera?
- Nipošto! Somelijer mora biti poznavalac cigara. Postoji i srpsko udruženje Cigar Society gde je predsednik i osnivač čovek koji je jedan od deset najboljih poznavaoca cigara u svetu (Zdravko Brkić), a takođe je u vinskom poslu. Te dve stvari su jako spojive.

Zašto?
- Svako vino ne može da ide uz cigaru i nisu vino i cigara najbolji spoj jer cigare mogu biti dobre i sa pivom ili čajem.

Vino i hrana kao deo obuke?
Svakako, u „naprednoj obuci“ sledi gastronomija tri kuhinje: orijentalne, mediteranske i domaće. Gastronomija Centralne i Južne Amerike se spaja i radi u Grand kazinu, gde se sprema hrana i uklapa uz vina. Cilj do kraja godine je takođe da dovedemo jednog od svetskih šampiona (verovatno Andreas Larson) na kratko predavanje, recimo jednu trodnevnu temu. Iako njegov dolazak nije preskup, to će se dogoditi onda kad budemo imali budžet, a situacija je trenutno dosta loša.

Koga od stručnjaka iz inostranstva nameravate da dovedete u skorije vreme?
- Za narednu godinu smo dogovorili sa predsednikom najjače škole za poznavaoce vina, Masters Sommelier Cours u Londonu, da dođu kod nas u goste. Najvažnije je da ko god bude na čelu naše organizacije, jer meni ističe mandat na jesen, nastavi ovu uzlaznu liniju i naš program bez zastajkivanja. A osnovni cilj je ne zaostajati za onim zemljama koje imaju dobre rezultate.

Za kraj, recite nam kako se postaje somelijer u Srbiji?
Postoje tri nivoa znanja. Za one koji nemaju određeni nivo, ili nisu svesni položaja a jedino znaju da vino vole, imamo tri bazična pitanja: da li je ikada probao, otvorio vino ili bio u vinogradu? Ako je odgovor negativan, povedemo ga sa sobom da sam oceni hoće li ili neće na obuku i koji nivo znanja želi. Ljubiteljima preporučujemo najčešče osnovni kurs poznavanja vina. Recimo, mnoge domaće firme imaju komercijaliste koji su završili upravo taj program. Ukoliko ste zainteresovani, možete se obratiti preko sajta ili predsedniku udruženja ili direktoru obuke.

Sledeći nivo obuke, profesionalni, u koji spada pomenutih 212 članova, prolazi se za pet nedelja i zavisi od doba godine. Radi se 60 nastavnih sati tokom radnih dana u nedelji, s tim što se četvrtkom odlazi u neku vinariju. Program je trenutno nešto izmenjen, umesto pet odlazaka u vinariju ima samo tri, ali se dva radna dana posvećuju „servisu“. Partner za obuku nam je ove godine Grand kazino Beograd a kurs je krenuo 4. maja.

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama