Oskar Maurer: Kajem se zbog svih kompromisa

Oskar Maurer: Kajem se zbog svih kompromisa

Oskar Maurer je u neku ruku padre padrone prirodnih vina Srbije, odnosno vina proizvedenih uz minimalne intervencije, kako u vinogradu, tako i u podrumu.

Kada je pre desetak godina u Bačkom selu Hajdukovo, nadomak mađarske granice, krenuo da pravi takva vina za tržište Srbije bio je poprilično usamljen na tom putu. Daleko od toga da danas tu vlada gužva, jer to je i dalje put koji više traži idealiste, nego biznismene. U svetu gde se uspeh meri ciframa iz eksel tabela, vina s etiketama Maurer i dalje su čista ezoterija, a s obzirom da su do pre neku godinu uglavnom sva i završavala na inostranim tržištima, dobila su status jedne od bolje čuvanih vinskih tajni Srbije koja se u krugovima entuzijasta prenosila poput ranohrišćanskih predanja.

Oskar Maurer (2)

Čak i kada je 2017. godine Oskar Maurer izabran za ličnost godine u izboru Vino.rs, ne mali broj njegovih kolega vinara nije znao gotovo ništa o njegovim vinima. U međuvrmenu vinarija se preselila iz starog kućnog podruma u obližnju zasebnu zgradu uz koju se sada nalazi i mala degustaciona sala gde možete da probate i podjednako autentičan bački organski fine dining!

Novo je i to da je i srpsko tržište počelo da otkriva Maurer vina koja se trenutno nalaze na vinskim kartama tridesetak poznatih svetskih restorana s Mišlenovim zvezdicama i izvoze u čak 25 zemalja! Uspeh je to kakvim malo ko u regionu može da se pohvali. Da ne spominjemo da je ugledni američki „Forbes“ magazin uvrstio 2018. godine njegovu kadarku među 10 najboljih vina na svetu! A opet, za Maurera to i nije baš neko merilo uspeha...

- Iskreno, za mene je najveći uspeh kada napravim vino kojem se radujem, kada svi mi koji volimo vino kažemo: „Ovo je jako dobro!“ Hoću da su ljudi srećni i zadovoljni mojim vinom, da razumeju šta smo i zašto radili. A to da li smo dobili pehar ili medalju i u kojim se restoranima služe moja vina, to je manje bitno.

Oskar Maurer (27)

Da li se nešto promenilo kod vas od kako su ljudi počeli da hvale vaša vina?
- Sve oko nas se stalno menja, pa i mi. Mada i dalje nisam dovoljno siguran da li idem u dobrom pravcu, mislim na fina podešavanja, po suštinskim pitanjima sam odlučan. A to što vas ljudi hvale ne znači i da idete u dobrom pravcu. Moja vinska priča ima evoluciju, puno eksperimentišem u vinariji i u vinogradu, učim na greškama... Tu se nije ništa promenilo.

To što vas ljudi hvale ne znači i da idete u dobrom pravcu.

Da li ste od početka imali jasnu viziju u kom pravcu će vinarija da se razvija?
- Uvek sam na umu imao samo organsku proizvodnju. Još na početku, 1994. godine sam pravio prirodna vina bez sumpora.

Da li je neko tada radio tako u Srbiji?
- Ne, s izuzetkom malih proizvođača koji su vino pravili za sebe. Pa ni danas mislim da niko od vinarija na našem tržišu ne radi tako u širokom smislu bez sumpora. Radi Bojan Baša, ali njegova vina će se tek dogodine pojaviti na tržištu. Inače, osim nas, kolko znam, ovdašnje vinarije koje proizvode prirodno vino, ponekad čak i bez sumpora, su Sagmeister, Bikicki, Todorović, Vujić i Kostić, ali možda postoje i neki drugi. Mislim i da vinarije Plavnici, Imperator, McC i MV vinarija takođe idu u dobrom pravcu i imaju super vina.

Oskar Maurer 13

Zbog čega ste vi krenuli na takav način da proizvodite vina?
- Zato što sam ubeđen da vino mora biti prirodno. Mene zanima isključivo to što grožđe može da ponudi, ništa od onoga šta može da mu se doda kako bi se, tako da kažem, vino popravilo. Ne želim da utičem na to šta je grožđe te godine donelo u vinogradu, ne želim da vino oblikujem u bilo kom smeru. Ako to radite onda dobijate uniformisana vina.

Da li ste pili takva vina pre nego što ste krenuli i sami da ih pravite?
- Samo takva sam i probao u mladosti. Bila su to vina kakva su se pravila u porodici, bez aditiva, na maksimalno prirodan način.

U Srbiji su sva vina do kraja 19. veka bila vin naturel, odnosno prirodna vina.

Ali ste bili svesni da je takva proizvodnja komercijalno problematična?
- Naravno, ali u početku nisam živeo od vina tako da sam mogao da prihvatim rizik. Međutim, kada smo od 2010. godine počeli da živimo od vinarije počeo sam polako da pravim kompromise. I to mi se nije svidelo. Ja sam panker u duši i ne volim kompromise. Počeo sam zbog tih kompromisa sebe da mrzim!

Kakvi su to bili kompromisi?
- Ništa veliko, ali me je nerviralo. Pokazalo je neku moju nesigurnost. Srce me je vuklo na jednu stranu, a interes opstanka vinarije na drugu. Naime, bilo je jasno da potrošači ne mogu u dovoljnoj meri da razumeju ono šta mi radimo, pa sam zbog toga počeo da stavljam malo više sumpora, da filtriram vina... Sve zbog tržišta. Ali i dalje smo sve radili od organskog grožđa, nismo dodavali kvasce, niti vestačku hranu za kvasce.

Oskar Maurer (20)

Sada tih kompromisa nema?
- Sada pravimo vina na maksimalno prirodan način, bez ikakvih kompromisa. I ako će to značiti da treba da zatvorim vinariju, neka tako i bude.

Vaša su vina prvo prepoznali na inostranom tržištu, dok u Srbiji nešto više poklonika stičete tek poslednjih godina. Koliko je u tome presudna edukacija publike?
- Moja vina jesu prvo odlazila u inostranstvo, ali i tu ima razlike. Negde su ih tražili zato što su napravljena na prirodan način, dok recimo u Mađarskoj, gde sam u početku najviše prodao, ljudi i nisu mnogo obraćali pažnju da li je proizvod organski ili nije. Imam utisak da Mađarima ni danas to nije toliko bitno, baš kao što mnogima nije bitno ni u Srbiji.

Kada bi organski sertifikat podrazumevao strožija pravila u vinogradu i proizvodnji onda bih to možda i tražio.

Na osnovu čega to tvrdite?
- Zato što vidim da mnogi i dalje kupuju konvencionalne proizvode po supermarketima i konzumiraju ih bez mnogo razmišljanja. Kao da je sve to što jedu zdravo! Čak i kada imaju izbor, ljudima je najlakše da parkiraju auto ispred samoposluge, uzmu korpu, napune je i mirni su nedelju dana. Pretpostavljaju da ako je nešto hrana i nalazi se u prodaji da je onda i zdrava za organizam. Ili, ako i nije baš toliko zdrava, barem je jestiva jer ne bi se prodavala. Na isti način razmišljaju i o vinu. Ali mi znamo da postoji različit kvalitet kobasica, sireva, šunki, pa samim tim i vina. Najbolji kvalitet, barem za mene, uvek podrazumeva i to da je proizvod maksimalno prirodan.

Oskar Maurer (73)

Koliko je veliko srpsko tržište prirodnih i organskih vina?
- Sasvim malo. Da bi postalo veće potrebno je da se promeni svest ljudi, da svi istinski žele da sačuvaju prirodu, a ne da to rade zato što drugi to od njih traže.

Koliko se vaših vina proda u Srbiji godišnje?
- Oko 5.000 boca, otprilike 15% proizvodnje koja je prošle godine iznosila 30.000 litara. Ali cilj nam je da u narednih pet godina u Srbiji prodamo pola od onoga što napravimo.

Mnogi vas vide kao nekoga ko je pokrenuo aktuelni talas organske proizvodnje vina u Srbiji...
- Ljudi su se ovde oduvek bavili organskim uzgojem grožđa i proizvodnjom. Bilo je toga svuda po Srbiji, malih proizvođača koji su radili na prirodan način, ali njihovo vino nije odlazilo dalje iz dvorišta, eventualno na neke svadbe, za prijatelje... Moja vina su bila prva takva koja su mogla da se nađu u nekim ovdašnjim vinotekama i restoranima. Ali nema značaj to da li smo prvi, treći ili pedeseti. Nije to takmičenje. Najvažnije je koliko čvrsto ko veruje u to šta radi.

Da li iz ubeđenja ili komercijalnih razloga, tek ideja o organskim vinima u Srbiji ubrzano se širi poslednjih godina...
- To je super i verujem da će u narednih 10 godina biti najmanje 25 vinara s organskom proizvodnjom na tržištu, možda čak i 50.

Koliko ih ima sad?
- Pet-šest, sedam, osam...

Oskar Maurer (40)

Tu dolazimo i do onoga da tek nekoliko vinarija u Srbiji doista i ima organski sertifikat za vinograde, a svega dve i za vina. U čemu je problem? Imate li vi sertifikat?
- Nemam sertifikat. Počeli smo svojevremeno saradnju s jednom firmom oko dobijanja sertifikata, ali sam se predomislio iz razloga što više verujem u svoje ubeđenje. Ne volim da dokazujem kao neki kriminalac da nisam načinio nikakvu štetu prirodi! Vino je stvar poverenja. Zato je za mene bitnije da taj koji radi na prirodan način čvrsto veruje u to što radi.

Baš kao i čovek što nije savršen, ni vino ne treba tome da teži, već da bude ono šta jeste.

Ali, ako ništa drugo, sertifikat pomaže potrošaču da lakše prepozna organski proizvod.
- Regulativa organske proizvodnje danas je u stvari jedan dobar kompromis. U organskoj proizvodnji možeš da koristiš insekticide, neke hemije, ali za ono kako mi radimo ovde u vinariji još nema sertifikat. To je daleko strožije nego sertifikovana organska proizvodnja.

Oskar Maurer (7)

Na primer...
- U organskoj proizvodnji možeš da posadiš razne trave između redova loze s namerom da uništiš nepoželjnu floru i faunu koja je do tada bila prisutna. Znači, kada pokriješ vinograd novim biljkama ugrozio si opstanak onih koje su starosedeoci na tom terenu, baš kao i insekata koji su tu živeli. Na taj način menja se biodiverzitet. To jeste manje štetno nego da se zemlja uništava hemijskim preparatima kakvi su dozvoljeni kod konvencionalne proizvodnje, ali na izvestan način i dalje se ne poštuje priroda. Zato kažem da je organska proizvodnja danas dobar kompromis u odnosu na ostale dozvoljene metode. A meni je, kao što sam rekao, dosta više kompromisa. Kada bi organski sertifikat podrazumevao strožija pravila u vinogradu i proizvodnji onda bih to možda i tražio.

Kako gledate na to što su pojedne velike vinarije u Srbiji krenule u organsku konverziju?
- Radujem se kada čujem da neka veća vinarija želi da krene u tom pravcu. E sad, pitanje je koliko u tome ima iskrene želje da se radi na maksimalno prirodan način. Ne kažem ni da jeste, ni da nije. Ali, kada su vinarije u problemu s prodajom onda često pokušavaju da udahnu neku svežinu u proizvodnju, da urade nešto drugačije. To se zove promena marketinške strategije.

Oskar Maurer (49)

Šta bi bila vaša marketinška strategija?
- Mi nikada ne jurimo neki određeni stil u vinu, niti trend. Ali nije cilj ni biti samo drugačiji, pa čak ni napraviti ne znam kako savršeno vino. Poenta je ponuditi vino koje u sebi ima neku čaroliju, koje nosi tajnu. Da kada se pije tako nešto to bude avantura, a ne savršenstvo. Baš kao i čovek što nije savršen, ni vino ne treba tome da teži, već da bude ono šta jeste, da bude autentično, sadržajno. Uglavnom želim da pravim vina koja imaju priču. Nekoga ta priča interesuje, nekoga ne.

Sam naziv prirodna vina zbunjuje jer stavlja u podređen položaj vinare koji takođe smatraju da su i njihova vina prirodna jer ih tretiraju samo s prirodnim preparatima. Kako vi gledate na to?
- Svako vino je prirodno na neki način. Znate, taj francuski izraz vin naturel koji su nedavno ozvaničili... Pa u Srbiji su sva vina do kraja 19. veka bila vin naturel, odnosno prirodna vina. Drugačija nisu ni postojala! A što se tiče samog izraza „prirodna vina“, preciznije je to definisati kao vina proizvedena na najbolji mogući prirodan način.

Želim da pravim vina koja imaju priču.

Šta to znači?
- Znači da ne koristimo na desetine vrsta hemija, mineralna đubriva, ne filtriramo vino niti ga bistrimo, ne uzimamo s Novog Zelanda aromatizovane kvasce, ne dodajemo enzime i hrane za kvasce... Znate, hrana za kvasce je na bazi azota, baš kao i mineralno đubrivo. Ima tu jako puno stvari. Zašto smo toliko naivni da mislimo kako je vino izuzetak u odnosu na druge prehrambene proizvode? Zašto smo sumnjičavi prema nekoj pašteti u prodavnici da li u njoj uopšte ima mesa, a za vino verujemo da je prirodno i napravljeno od grožđa? I u vinu može svega da ima, milion stvari koje mogu da se dodaju i koje se dodaju, da se ne lažemo. Jer, čim ti preparati postoje u svetu znači neko ih negde koristi. Vadi se kiselina iz vina ili se dodaje, utiče se na ukus, miris, dodaju tanini, boje, povećava alkohol, utiče se na pH vrednosti... Naravno, to je uglavnom slučaj kod jeftinih vina i tu treba obratiti posebnu pažnju.

Oskar Maurer (35)

Da li pijete vina koja nisu striktno deklarisana kao prirodna?
- Ponekad, kada je situacija takva. Da se razumemo, nisam ja protiv takvih vina, daleko od toga da je to loš proizvod, ima tu mnogo odličnih vina, ali to nije moj izbor. S druge strane, pio sam prirodna vina za koja mogu da kažem: „Hvala lepo, ne bih više!“ Sve može da se radi na dobar i loš način. Ali, suština je da sačuvamo prirodu. Nadam se da nismo u tome zakasnili i mislim da će čitav sistem vinogradarstva u Srbiji za 30 godina biti po sistemu organskog.

Kakav odnos prema vama imaju vinari koji ne rade na način kao i vi?
- Ne samo na mene, nego i na sve nas koji radimo ovakva vina, često gledaju kao na neprijatelje, kao da im kvarimo biznis. To nije u redu. Neka svako bira prema onome šta misli da mu je važno. Ako neko veruje u nešto drugo neka tako radi. Ima prostora za sve. Jer, vino kao vino je visoko kvalitetan proizvod i treba da se pije. I konvencionalno napravljena vina imaju mnoge pozitivne uticaje na zdravlje čoveka i njegov duh. Vino u svakom slučaju ima i zaslužuje važno mesto u životu. Između mojih vina i većine tehnoloških, razlike su pre svega filozofske i moralne prirode.

Oskar Maurer (46)

Kako mislite moralne?
- Ono što mi radimo može na ovaj način da se radi još 50.000 godina i nećemo napraviti štetu na planeti. A to kako se prave industrijska vina, za to su potrebne čitave fabrike svakojakih hemijskih sredstava i aditiva. Znamo na koji način mineralna đubriva menjaju pH vrednost zemljišta i kako uništavaju život, na koji način insekticidi i herbicidi, sistemici utiču na prirodnu sredinu. Kada živimo bez buba i ptica u vinogradu onda tu više nema biodiverziteta. Vinograd bez života je mrtva zemlja, a ja ne želim da proizvodim vino iz mrtve zemlje!  |

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Srodni tekstovi

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama