Ivan Trivanović: Optimistično uz Optimus

Ivan Trivanović: Optimistično uz Optimus

Vinarija Trivanović iz Šida upravo kreće s novim izvozom vina na zapadno tržište. Da li je to svetlo na kraju pandemijskog tunela ili jednokratna injekcija adrenalina za brojne srpske vinare prestrašene novonastalom situacijom, samo su neka od pitanja koja smo postavili Ivanu Trivanoviću, prvom čoveku ove ne tako male vinarije velikih vinograda, tik uz hrvatsku granicu.

Oni koji obilaze vinske manifestacije, ne samo u Srbiji već i regionu, sigurno su zapamtili upečatljivog brku strogog pogleda sa šeširom čak i ako nisu probali vina Trivanović. Mnogo godina bio je Dragan Trivanović Brka zaštitno lice i najbolji prodavac sopstvenog vinskog Brenda. A onda je „štafetu” nekako tiho i neprimetno preuzeo njegov sin Ivan, ekonomista po struci. S njim su na vinsku scenu stupila vina nekog novog kvalitativnog nivoa, pored već naširoko poznatih etiketa pino griđa i širaza. Publika je primetila značajno dobra sortna vina s lepim uplivom kvalitetnog barika, posebno specijalno dobar grašac pod imenom Optimus.

vinarija trivanovic 08

Ivan Trivanović ne spada u vlasnike vinarija koji se pojavljuju na vinskim skupovima, nema ga previše u medijima, a opet prodaja raste i priča vinarije Trivanović značajno se razvija. Tome u prilog govori i izvoz u Nemačku u doba Covida-19, pa smo želeli da čujemo zašto je tihi čovek Ivan preuzeo na sebe punu odgovornost od strogo ćutljivog Brke.

 - Odavno sam ja preuzeo puno toga, ali prosto nisam osoba koja voli da se puno pojavljuje u javnosti. Brka je, ne samo začetnik razvoja naše vinarije, već i brend, jedinstven karakter i stil koji želimo da promovišemo kao porodična vinarija. Šešir, brkovi i stomak, to sve nekako lepše ide uz vino i domaćinski pristup poslovanju. No, on je sad malo stariji, pa ja polako preuzimam operativne poslove i promociju naših vina. Ipak, vitalne stvari ne odlučuje nikad samo jedan, već zajedno donosimo strateške odluke zajedno sa ekspertima sa kojima sarađujemo - objašnjava Ivan.

Ekonomista ste po struci, da li ste gajili neke druge snove umesto bavljenja vinogradima i vinom?
- Kao klinac sam rado učestvovao u berbama i drugim poslovima u vinariji, pa sam naučio određene poslove još kao dete. Studirao sam ekonomiju i imao razne profesionalne želje iz domena finansija i menadžmenta. Brojke mi dobro idu, pa je bilo prirodno da se pridružim razvoju porodične firme nakon završetka studija. Ipak, nisam ni slutio koliko je vinogradarstvo i vinarstvo zahtevno, ali kako sam učio sve više i više, za mene se otvorio novi svet i jako sam zavoleo sve u vezi sa proizvodnjom vina. Svi procesi, od vinograda i uzgoja grožđa, do toga kako se pravi vino, kako i koliko treba da odleži u podrumu, pa do toga da li će se dopasti nekome kada ga otvori za svojom trpezom.

vinarija trivanovic 15

Gotovo nestvarno zvuči vest da izvozite vino u Evropu u ovom trenutku kad se očekuje priliv veoma jeftinih evropskih vina što izaziva uznemirenje domaćih vinara. Kako je došlo do toga?
- Sa kupcem u Nemačkoj smo kontakte i razgovore započeli pre godinu i po dana. Veoma smo ponosi što je baš sada došao taj trenutak da Trivanović vino izvezemo u Nemačku, posebno imajući u vidu situaciju u svetu vezano za Kovid-19. Izvešćemo određene količine svih naših vina, kako bi ispitali koja će biti najzanimljivija njihovom tržištu i koja bi to srpska vina ljudi želeli da piju u Nemačkoj.

Uvoznik očekuje interesovanje u ovoj situaciji?
- Tako je, očekujemo da će naše vino naići na interesovanje imajući u vidu odličan odnos cene i kvaliteta. Dobar primer je Hrvatska koja već godinama uspešno i lepo prodaje vina upravo u Nemačkoj. Nemačka je veliko tržište i postoji publika za vina koja dolaze iz ove regije. Nadamo se da je ovo samo početak.

Da li je kupac pokazao posebno interesovanje za neku etiketu?
- Za početak izvozimo određene količine svih naših vina, ali očekujem da će Pinot Grigio i Shiraz biti najinteresantniji. Kvalitet naših vina je zaista visok, što su profesionalci na sajmovima i takmičenjima već prepoznali. Zbog toga sam prvenstveno zadovoljan, jer ćemo imati priliku da se predstavimo i široj publici u Nemačkoj, a raduje me što će i ljudi iz naše dijaspore biti u prilici da prijateljima poklone flašu srpskog vina.

vinarija trivanovic 27

Kakav je vaš ukus za vino ili sorte?
- Od crvenih vina iz naše vinarije, više mi prija Shiraz od Cabernet-a, ali to je moja lična odrednica i nije vezana za kvalitet.  Cabernet Sauvignon vuče na neke svoje karakteristike, robusnost ili jače kiseline bitne zbog odležavanja i dugotrajnosti. Za Shiraz volim da kažem kako je izrazito voćan  i mineralan, dok kod belih vina zaista ne mogu da se opredelim: barkirani Chardonnay i Sauvignon Blanc su stvarno za lagano uživanje uz neku lepu hranu. Kod vina iz inoxa, između Pinot grigio i grašac Optimusa teško mogu da se odlučim, jer su dva različita vina. Oba su osvežavajuća, ali griđo ima jedan ukus, a Optimus zbog neprevrelog šećera sasvim drugi, koji mu daje notu neočekivanog. No meni se sve to zajedno jako dopada.

A afiniteti van granica vašeg vinograda?
- Od srpskih sorti volim rajnski rizling i moravu. Od stranih, najviše primitivo. Ne mora ni biti specijalan, ali mi prija kao što mi prija moj Shiraz. Svejedno da li je osnovni ili barikirani, zavisi samo od dana, raspoloženja ili prilike.

Zanimljiva je konstatacija: reč je o istoj sorti bilo da se zove kaštelanski crljenak, kratošija, zinfandel, tribidrag ili primitivo, a opet mnogi najviše vole primitivo. O čemu se tu radi?
- Razlika postoji i meni je italijanski najbolji. Jednostavno i osnovni primitivo iz Pulje je odličan i može se naći sa veoma povoljnom cenom kod nas, o ozbiljnijim vinima da i ne govorim. Čini mi se da kvalitet drugih regiona koji proizvode ovu sortu nije srazmeran ceni.

vinarija trivanovic 01

Tako posmatrano, da li su i srpska vina skupa?
- Čini mi se da neka zaista i jesu precenjena. Cena Trivanović vina je zadržana na nivou pristupačnosti. Naše najskuplje boce koštaju nešto manje od 10 evra. Želimo da ljudi mogu da priušte flašu našeg vina bez prevelikog odricanja i da uživaju sa porodicom ili prijateljima. Jednostavno, kupovna moć je niska i mislim da ljudi razmišljaju kako da za isti novac dobiju više. Za ručak se lako popije boca vina, pa zašto onda kupiti skupo vino ako možeš dobiti podjednak kvalitet za pristupačniju cenu.

U vinskoj sferi očekuje se da ova kriza najviše pogodi vinogradare, a vi imate maltene jedan od najvećih vinograda na Fruškoj gori. Kako čujemo, u Francuskoj vinogradar dobija oko 600 evra subvencije za hektar vinograda, a kod nas ne dobija ništa. Tačno?
- To ne odgovara istini. Naime, subvencije za podizanje vinograda postoje, dok za već postojeće zasade iznose 2.000 dinara godišnje po hektaru. Ne znam koliko je ta priča razvijena u drugim zemljama, ali naše ministarstvo i pokrajina su davali subvencije i za opremu. Vi platite opremu unapred, a kad se sledeće godine otvori konkurs, prijavite se za subveniciju. Naravno, postoji mogućnost da vas odbiju.

Tako posmatrano, vredi li danas imati toliko hektara vinograda koliko vi imate?
- Ukoliko ne možete sve da proizvedete i prodate, naravno da se ne isplati. Kad dođe loša godina, jednostavno ste u problemu, kao što kažu u crtaću: „Matematika je jasna, dva puta ništa je ništa"! Mi uz naše, imamo i vinograde koje smo uzeli u zakup od države. Sve je to veliko opterećenje kada se bavite vinogradastvom, ali za sada uspevamo da održavamo pozitivan bilans.

vinarija trivanovic 10

Uz barikiranu premijum liniju, grašac Optimus se kvalitetom najavio kao prelomni trenutak u daljem izrastanju vinarije?
- Optimus je nastavak onoga što smo započeli sa Pinot Grigio i Shiraz, bela i crvena perjanica koje su sa enologom Tanjom Đuričić još više odskočile. Iskreno, ja sam sve vreme želeo da krenemo sa grašcem, da u nekom narednom periodu on bude naš zaštitni znak. Kad kažeš Optimus Trivanović, da ljudi znaju na šta se misli. Nisam znao da grašac ima toliko potencijala a toliko je zapostavljen i obezvređen kod nas. Mogu ja da budem ponosan na kaberne i šardone, ali svakom od tih grožđa nešto nedostaje na našem podneblju. Pravimo dobra vina, ali bi šardoneu prijalo za nijansu više sunca kako bi postigao idealan odnos kiseline i šećera. Za kaberne još i više. Sa druge strane, ljudi kažu da Fruška gora nije podneblje za crvena vina, ali evo uspeva nam zaista odličan širaz.

Za koju je još sortu dobro podneblje?
- Dobro je za pino griđo, a mnogi me pitaju i kad krećem da pravim penušavac. Pravićemo ga tek za neku godinu kad odlučimo da je to pravi korak napred i to od grašca koji ima sve što treba za jedan sremski proseko. Posadićemo verovatno i nove zasade, jer ga neće biti dovoljno.

Italijanski rizling, grašac, graševina. Isto ili razna vina?
- Sve je to klon SK 54. Kombinat Vupik, nekad gigant u našem komšiluku, a ima još većih uz Dunav koji gaje graševinu i sve je taj isti klon. Svi su pili čuvenu graševinu Golubicu što je opet proizvod iz Sremskih Karlovaca.

vinarija trivanovic 14

Hrvati pričaju kako se njihove graševine jako razlikuju u pravcu zapad - istok?
- Pio sam graševine sa druge strane Dunava u Hrvatskoj, većina solidnih i neke jako dobre, pretpostavljam sa puno uloženog truda i znoja. Naravno da se razlikuju, kao i kod nas. U Karlovcima na primer, strana vinograda okrenuta ka Dunavu ima više sunca i daje više alkohola u vinu, isto je i u Banoštoru. Mislim da je grašcu kod vinograda poput našeg raspon 12,0 - 12,5 % alkohola optimalno, za vino koje se piju ove i sledeće godine.

Šta posebno cenite kod svojih vina?
- Mineralnost. U Dizeldorfu sam imao priliku da razgovaram sa  predsednikom jednog belgijskog somelijerskog udruženja, članom Master Sommelier, koji je probao naš Chardonnay Barrique, pa Shiraz i Pinot Grigio. Rekao mi je da takvu mineralnost nigde nije osetio! Čvrsto sam ubeđen da nam je uz voćnost, ta jasna i jaka mineralnost u vinima od školjki i morskog sveta sa obala Panonskog mora. Srećan sam što naša vina prosto klize i ništa vam ne smeta dok ih pijete.

Zašto ste toliko godina čekali da pokrenete premijum liniju?
- Zato što imam visoke kriterijume, čak i kad je kafa ili čaj u pitanju. Visok kriterijum ne znači najbolji brend, već ono što meni lično odgovara, a najbolje je u odnosu cene i kvaliteta. Krenuli smo u taj proces, kada smo bili spremni za to.

vinarija trivanovic 24

Da li Šiđani piju Trivanović vina?
- Šidski kraj je dosta stradao početkom 90-tih sa raspadom zemlje i uspostavljanjem  granice. Kupovna moć stanovništva je mala, a mnoge porodice prave domaća, kućna vina na tradicionalan način. Naša vina se najviše prodaju u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, te turističkim centrima širom zemlje. Poslednjih godina Crna Gora nam je veoma važna, jako dobro ide pino griđo, širaz, kaberne, a sada sve više prodajemo i šardone barik.

Kao ekonomista, vidite li svetla na kraju tunela za vinarstvo u Srbiji kad završi ovogodišnja berba?
- Nadamo se najboljem. Mi smo belih vina imali jako malo, roze od prethodne berbe smo sada punili, ali zato crvenih imamo više. Imamo barik na odležavanju i važno nam je da se ne prodaju pre vremena, kako bi dostigla vrhunac. Konkretno, nismo zatrpani količinama, a što se berbe tiče, pravićemo kao i do sada koliko budemo mislili da nam treba.

Kako vidite Ivana Trivanovića?
- Dosta sam u svemu precizan pa se trudim da ispoštujem ono što se traži, kako bih na kraju dobio dobar rezultat. Priča o vinu jeste porodično nasleđe, ali je vremenom postala i neodvojiv deo mene i mog ličnog identiteta. Nadam se da ću s vremenom dobijati na kvalitetu i intenzitetu, kao i naš barrique.

Foto: Ivana Čutura 

nazad na vrh

Online prodavnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama