Igor Radovanović: Veliki iskorak Dalmacije

- Kad sam pre tri godine došao u kontakt sa švedskim investitorom na projektu za vinariju Testament u Šibeniku, odmah mi je bila želja dovesti ih i u Smokvicu. To nam je evo i uspelo, pa smo od jednog derutnog objekta napravili vinariju kojom se može ponositi čitavo ostrvo. Investicija je u prvih godinu dana premašila 400.000 evra, ali nećemo se na tome zadržati, to je samo početak – kaže Radovanović koji ima funkciju direktora nove vinarije i još kao enolog radi u saradnji s kolegom Nikolom Miroševićem.

Novi život stare vinarije, Black Island Winery

Šta će nova vinarija značiti za vinsku scenu Korčule?
- Pre svega sigurnost proizvođačima grožđa da će imati kome da prodaju rod. To je velika stvar ako se zna da u Smokvici praktično svako domaćinstvo ima nekakav vinograd. Vinarija, inače, nema svoje zasade, znači svo vino je iz otkupa iz lokalnih vinograda. Druga velika stvar je da pošip učvrstimo kao brend Smokvice. Ovo je njegova postojbina, a on naš zaštitni znak. U tom smislu maksimalnu pažnju usmerili smo ka našem prvom vinu Merga Victa koji je autentični pošip Smokvice. Na tržište smo pustili 20.000 boca, a plan je da radimo i nekakve skuplje i nekakve jeftinije varijante ovog pošipa. Takođe, počinjemo od ove godine i proizvodnju plavca malog i rozea od plavca i plavke, a najverovatnije ćemo napraviti i manju količinu vina od sorte grk.

Kakva je danas vinska slika Dalmacije?
- Napravljeni su veliki iskoraci, recimo grk je do pre desetak godina bio totalno nepoznat izvan Korčule, a danas je jedna od najznačajnijih sorti u Dalmaciji. Takođe pošip, koji je tradicionalno bio isključivo vezan za Korčulu, sada je must have kod gotovo svih vinara Dalmacije. Primetna je i povećana proizvodnja penušavih vina i rozea, kojih praktično do pre nekoliko godina nije ni bilo, a pojavljuju se i prve etikete dalmatinskih oranž vina, kakva je recimo Amfora Milina 2015, možda i najprijatnije iznenađenje čitave regionalne oranž scene u poslednjih godinu dana!

Koliko su dalmatinska vina uspela da se nametnu izvan Dalmacije?
- Ne baš mnogo, tu negde do Zadra na sever i to je to... Ali, velika je stvar već to što smo se izborili za poziciju na domaćem terenu, gde su daleko veću prohodnost imala vina iz Istre i Slavonije. U restoranima duž Dalmacije mogli ste do nedavno da nađete više malvazija i graševina, nego lokalnih vina.

Zašto je to tako?
- Dalmatinski vinari su malo tromi, neorganizovani što se tiče marketinga i promocije. Mislim da nas je turizam uspavao, odnosno činjenica da praktično svi prodamo sve tokom sezone na pragu vinarije.

Ima li naznaka da će se to promeniti?
- Šta da kažem? Ne znam šta će biti u buduće... Ali znam da se kvalitet dalmatinskih vina dramatično povećao, posebno na Korčuli. Sada ne zaostajemo ni za kojim delom Hrvatske. Znate, Dalmacija je oduvek bila sinonim za teška visoko alkoholna vina, a sada se taj trend promenio, posebno u belim vinima koja su postala modernija, sveža, kristalne boje i lako dopaljivih aroma i ukusa. Pojavilo se i mnoštvo novih vina od malo poznatih i zapostavljenih sorti kao što su cetinka, maraština, debit, zlatarica, bratkovina... Nisu tu više samo pošip i grk. Čak i kod crvenih vina sada pored plavca malog imamo još i babič, tribidrag, plavinu, svrdlovinu, tako da se i tu javlja dosta toga. Jedno je nepromenjeno, Dalmacija i dalje ima najviše autohtonih sorti. To je naše neotuđivo bogatstvo.

Uz sav napredak belih vina, plavac mali je čini se i dalje kod kupaca jači brend od pošipa...
- Zato što ga ima više i zato što je prvi prepoznat u nekadašnjoj državi, mada je pošip bio odmah iza njega. U suštini, oba vina su dobar brend Dalmacije.

Kako stranci reaguju na plavac, a kako na pošip?
- Imali smo nedavno primer gde je naš pošip iz vinarije Nerica postao prvo autohtono vino Hrvatske koje je dobilo zlato na Decanteru 2017 za berbu iz 2016. godine, a ove je na istom ocenjivanju osvojeno i prvo zlato za plavac mali Marjan Vron Bod 2012 sa Hvara. To su veliki uspesi koji pokazuju da obe sorte mogu da steknu svetski renome, samo ih treba prilagoditi potrošačima.

Vino koje treba da vrati slavu pošipa kući, Merga Victa

Generalno, da li su u Dalmaciji danas bolja bela ili crvena vina?
- Trenutno smo bolji u belim vinima. Tu smo napravili veći iskorak. Kod crnih situacija je takva da je ovo podneblje bogom dano za njihovu proizvodnju i ljudi se ne trude mnogo da tu nešto unaprede, ulenjili su se i zato u većini vinarija rade crna vina na dosta tradicionalan način. Znaju da imaju vrhunsko grožđe i šta tu ima da se filozofira.

Voleli bi ste da vidite veći otklon od tradicionalnog?
- I jedno i drugo ima prednosti i nedostatke. Pobornik sam toga da se radi ili skroz tradicionalno ili skroz na moderan način, ne da se ta dva pristupa spajaju.

Kako bi sumirali vaš pristup pravljenju vina?
- Moj stav je da nema dobrog vina bez dobrog vinograda, a tu je ključ u poznavanju vinograda. Ne mogu se tehnologijom i radom u podrumu nadoknaditi propusti u vinogradu.

Konačno, možemo li da čujemo s koja tri vaša vina ste najzadovoljniji do sada?
- Ako izuzmem Pošip 2010 PZ Jedinstvo, koji nikada nije izašao na tržište zbog bankrota vinarije, moji favoriti su Amfora Milina 2015, Pošip Nerica 2016 i ovogodišnja Merga Victa koju sam radio s Nikolom (Miroševićem) u Black Island Winery. Ovo poslednje i zbog toga što označava novi početak za najveću vinariju Smokvice!

Foto: Ivana Čutura