Nebojša Aleksić: Vino je stil života

Nebojša Aleksić: Vino je stil života

Dok tim vinarije Temet predvođen Nebojšom Aleksićem najavljuje svoja vina kao ‚‚flaširanu iskrenost", boravak u ovom prelepom šatou kraj Lozovika mogao bi se okarakterisati kao ‚‚nepodnošljiva lakoća nenametljivosti".

Uz podatak da je vino Tri Morave belo 2017 osvojilo priznanje za Najbolje belo vino Srbije od autohtone ili novostvorene sorte za godinu 2018, te da je šampion u kategorijama Najbolji dizajn i Najbolji marketing, vinarija Temet je bez prevelike pompe početkom godine prigrlila najviše medalja za Srbiju na ocenjivanju Decanter u Londonu, gde je posebno interesovanje pobudila crvena kupaža prokupca i kaberne frana Tri Morave rezerva 2016 osvojivši zlatnu medalju sa 95 poena. Uz činjenicu da je time osvojeno prvo Decanterovo zlato za neku našu autohtonu sortu i da je to prva etiketa s oznakom „rezerva“ iz Aleksićeve vinarije, vino čija se premijera očekuje tek na jesen kao da je predznak snažnih vetrova i zaokreta na kursu ka autohtonim sortama i organskom vinarenju u Temetu.

Temet interview (6)

Deset godina prošlo je od sadnje prvih vinograda. U ovom trenutku, nešto niže uz put diže se još jedno, tek izgrađeno zdanje vinarije na 1.200 kvadrata, a dvadeset novih velikih tankova samo što nisu stupili u funkciju. Sve je spremno da uđu prva vina na preradu, odležavanje, a sa njima i penušavci. Uz tih novih 200.000 litara ukupni instalisani kapacitet će biti 450.000 litara, ali će proizvodnja ostati na 200.000 litara jer ćemo se isključivo baviti podizanjem kvaliteta. Još značajnije, nekih osam hektara vinograda morave, od ukupno 37, od naredne godine poneće sertifikat organskih. Za dodatnu ozbiljnost tu su amfore od 850 litara pristigle iz Italje i betonski tankovi od 3.000 litara, a francuska burad od 500 i 1.000 litara su na putu. U njih će isključivo domaća loza, tamjanika i prokupac. Takođe, uz novo vino Tri Morave belo Rezerva, za koju godinu krenuće i proizvodnja loze od sortnog grožđa, od lastara dobijaće se pelet, od semena ulje, lekovite kreme. Zaokružiće se priča, da bude bez ostatka, a mi priču tek sad počinjemo.

Temet interview (8)

Nebojša, šta se promenilo za ovih prvih deset godina?
- Promenio sam se zapravo ja, ali i sve ostalo. Kroz silne procese, degustacije, kombinacije, odjednom nisam više samo vlasnik. Rodili smo se, počeli da puzimo, ispravili se, krenuli da hodamo, krenuli u školu. Do punoletstva imamo još puno da radimo, jer u vinarstvu možete da kupite sve: najbolju opremu, najbolji objekat. Samo jedno ne možete, a to je vreme. Primećujem da sazrevamo i kao Temet, i kao ljudi zaposleni u njemu. Sazreva i tržište, stvari se menjaju na dobro a mi smo na dobrom pravcu. Raduje me zaokret ka organskom, koji nije tržišta radi, već zato što se ja tako osećam i što sam se promenio, sazreo. Menjamo čak i dizajn, to je kao da smo već upisali srednju školu.

Ko god se ovim poslom bavi iskreno uspeh je garantovan. Ali ako kreneš da pratiš druge, replikuješ, čim kreneš to da radiš, ti si već drugi i nisi pobednik.U kom smislu menjate dizajn?
- Biće još avangardniji. Od početka pratimo ideju da pravimo proizvode i onda za njih tražimo tržište, a ne da vina prilagođavamo tražnji. U svakom poslu treba imati nešto lično, energiju, stil, filozofiju. Potreba za organskim je moja lična, a videćemo kako će tržište odreagovati. Ne postoji dobra i loša ideja, samo treba biti iskren, istrajati, ne žuriti, i pratiti je. To je najvažnije na svetu. Govorim distributerima: ne prodajemo vina po svaku cenu, više me zanima kakav ljudi imaju doživljaj kada piju Temet vino. Gde ih to odvede, u Lozovik, ili možda negde na more, ili se sete nekih prvih ljubavi? Znači, mi flaširamo istinu i kreiramo doživljaj.

Temet interview (5)

Kako bi opisali sebe i svoj rad?
- Bio sam momak s idejom, postao čovek sa vinarijom. Mi u Temetu smo moderni tradicionalisti. Treba biti moderan, pratiti tokove i istovremeno zadržati tradiciju koja nije u nama, nego u zemlji. Nesvesno sam nazvao vinariju Temet(um) što znači ‚‚vino sa karakterom". U težnji da pravimo vina sa karakterom ovog podneblja, video sam sebe kao ideologa koji je započeo sve, a trudimo se da prenesemo energiju i karakter ovog neba i ove zemlje. U međuvremenu sam izradio potpuno jasnu sliku o pravcu kuda treba da idemo. Možda reč vizija zvuči preveliko, ali nas to ne sprečava da zajedno sa našim komšijama konačno konstituišemo Temet i Jagodinsko vinogorje u pravom svetlu.

Doživljaj vinarije, panorame, ljudi, vina, lokalne hrane je sjajan, uz ovo što pričate delujete kao holistički vinar?
- Nije daleko od istine. Vino nije samo proizvod, ono je stil života, i umetnost, i sport. Čak i religija. Ko god se ovim poslom bavi iskreno uspeh je garantovan. Ali ako kreneš da pratiš druge, replikuješ, čim kreneš to da radiš, ti si već drugi i nisi pobednik. Na tragu tog holističkog pristupa, lično bih voleo da ljudi koji piju, ne rade to zbog pijenja vina, već i da imaju neki odnos i prema čaši, boci, etiketi i svim drugim aspektima vinske kulture.

Vaše kolege vinari se žale kako je to gorak hleb.
- Moram priznati da kolege često nenamerno nisu iskrene, nego imaju tu potrebu. Kao što za grožđe postoji teroar, tako postoji i za karakter, a ovaj naš balkansko-srpski nas stalno prikazuje kao žrtve. Sve nam je teško i mi smo jadni! U suštini, za mene problemi ne postoje, postoje samo situacije koje možemo da rešimo ovako ili onako i onda idemo dalje.

Temet interview (4)

Svako ko ima tri hektara vinograda može da napravi plus i da porodica živi od grožđa i bez pravljenja vina. A kad se vino napravi profit je daleko veći, pogotovo kad se uradi kompletan proizvod.Ipak, mnogo je novca uloženo, još ulažete, očekujete da će vam se vratiti uprkos priči da vinarija od milijardera pravi milionera?
- Kažu da jedan čovek koji se bavi vinogradom može sam da obradi 3-4 hektara. U Srbiji su sad moderni garažni vinari koji rade 10 do 15 hiljada boca. Male vinarije do 50, srednje male do 150.000, srednje do 300, srednje velike od 300 do 500 hiljada, a preko toga su već velike. Sa sigurnošću tvrdim da vinogradari sa tri hektara mogu da naprave profit. Ključna pitanja su: Da li na ovaj posao gledati kao investiciju koja treba da oplođuje novac, ili ja ovo volim i hoću da radim jer ima profita. Da li ga može biti više? Može. Jesam li nezadovoljan? Nisam. Ima onih koji kažu da to rade isključivo iz ljubavi i za neke sopstvene potrebe. Ali odgovorno tvrdim: Svako ko ima tri hektara vinograda može da napravi plus i da porodica živi od grožđa i bez pravljenja vina. A kad se vino napravi profit je daleko veći, pogotovo kad se uradi kompletan proizvod. Okej, spor je obrt kapitala, čak su me roditelji pitali kad sam ulazio u ovo: Što sine vino, što ne rakija kad je to mnogo lakše? Ali ja sam rođen u Vranju, dete sam sa kaldrme Bore Stankovića, pa su mi i emocije i energija i snovi mnogo važniji od novca. To me vodi.

Šta vas razlikuje od drugih vinara?
- Svar je i u očekivanjima. Neko kalkuliše ali mislim da svi vinari danas u Srbiji prodaju svoje proizvode. Neko više, neko manje, neko skuplje. Ko se bude bavio detaljima taj će možda napraviti elegantnije, bolje, kompleksnije vino. A da li će ga skuplje prodati, to ćemo da vidimo.

Temet interview (7)
Marko Stančić

O kakvim detaljima govorite?
- Ako uspete da u nekih pet ili 10 procenata napravite nešto drugačije u vinogradu (šta? to je tajna), pa se napravi nešto u vinariji, u dizajnu, u nastupu na tržištu... Onda vas tih 20 % ili 30 % razlike čini drugačijim. Imate recimo satove od 100 do 100.000 eura i svi pokazuju tacno vreme, ali ih detalji svrstavaju u razne cenovne kategorije. Sva vina su različita i onda kad neko kaže ‚‚moje vino je najbolje"! E da nije! Ne ide to baš tako, svi smo mi naravno malo sujetni, mnogi koji ne mogu da prodaju vino kažu: Moje je bolje, ili moje jeftinije, a zašto ti piješ to drugo. Ali to su komentari ljudi koji ne mogu da skapiraju problem da u Srbiji još nema vinske kulture na odgovarajućem nivou. Čekam da svane dan, da kupac kaže: Ovo vino jeste skupo ali je bar dobro. To nažalost gotovo niko neće reći i zato ja stalno govorim: Izađite iz klišea bilo da ste somelijeri, konobari, vinari, konzumenti. Mene zanima neko ko vadi novac iz džepa i plaća vino, ne zanima me da me tapšu po ramenima.

Ulazak u organsku proizvodnju je veliki i rizičan korak?
- Osam hektara morave koju smo posadili je organski vinograd, ali prema slovu zakona posle pet godina mora baš sve biti organsko. I ne ulazimo mi slučajno u organsku proizvodnju, pogodnost je što je u ovom kraju, nažalost, sve zaparloženo. Ništa zatrovano, a put ispod vinarije je zapravo slepi put, ima još samo jedno selo iza Lozovika. Ljudi kad su u blizini kažu svratili bi usput, a ja kažem: Nismo mi za usput, vec se ciljano dolazi. Dođi, vidi, opusti se u magiji pogleda. Ne pokušavamo ozbiljnije da se bavimo vinskim turizmom, a ko dođe, dobrodošao je. Vrata su otvorena od 9:00 do 17:00 časova, ali ne potenciramo prodaju vina na pragu. Ko dođe, može da proba vina, nešto pojede, a mi mu prenesemo energiju filozofije koju imamo. Ovde smo na 300 metara nadmorske visine, jedna od najviših tačaka između Juhora i Crnog vrha, gde vetar stalno duva. S jedne strane je reka Belica, sa druge Jošanica, pa sav mraz i magla odu u dolinu reka. Poslednja krivina puta pred dolazak u vinariju čini razliku, stvara mikrolokalitet jer i zimi, kad je svuda magla, ovde bude sunce. Jagodinsko vinogorje jeste u 15. veku bilo najznačajnije u Srbiji, ali zbog ove mikroklime neprestano insistiram da smo mi u Lozoviku, čije samo ime govori dosta toga o uzgoju loze kroz vekove. Pritom, Jagodina je Pomoravlje, a mi smo zapravo u Šumadiji. I baš nam položaj daje preimućstvo za organsko vinarenje.

Temet interview (10)

Izvozite vina u 15 zemalja, čak i u Severnu Makedoniju, šta je vaš krajnji cilj?
- Izvozimo u Bosnu, Crnu Goru, ima nas i u Zagrebu, u Poljskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj. Pregovori su naravno stalno s Amerikom i Kinom. Nama nije cilj samo da prodamo vino, već da postavimo standarde, a prije svega standarde za autohtone sorte. Da vidimo šta prokupcu najviše prija, da li drvo, kakvo drvo, ili amfora ili beton. Vina iz Srbije su danas cenjena što se vidi na takmičenjima, ali ključ je da počnu da nas poštuju po prokupcu, sili, moravi, neoplanti, tamjanici. Tri Morave belo Rezerva, sortno vino od tamjanike koja je macerirala godinu dana, jedno je od takvih. Kažu mi: Nemoj samo da mi kažeš da ideš u ta prirodna vina! A ja kažem da izraz prirodna vina ne podržavam iako nemam ništa prema ideji, samo za mene ne postoje prirodna i veštačka vina. Govorim o vinu koje mora samo malo da se kanališe, sa što manje korekcije.

Šta je suština vaše vinske vizije?
- Da od autohtonih sorti, napravimo vina koja će se poštovati i koja mogu da sazrevaju. Ako prokupac može da sazreva 10 ili 15 i više godina onda smo pobedili. Zato ćemo ga eksploatisati na sve moguće načine, imamo ga u kombinaciji sa kaberne sovinjonom, ili sa kaberne franom, a vrhunac bi svakako mogao biti sortni prokupac. Naravno, tu je tamjanika...

Temet interview (3)
MIlica Ćućuz

Kao što za grožđe postoji teroar, tako postoji i za karakter, a ovaj naš balkansko-srpski nas stalno prikazuje kao žrtve.Kako posmatrate pitanje autohtonosti tamjanike u Srbiji?
- Za Pino griđo koji nam je bio možda prvo vino na tržištu, polako smo ga prevodili pa sad negde piše na etiketi Burgundac sivi. Piše jedno i drugo, ali od sledeće godine samo Burgundac sivi. Šta su autohtone, a šta sorte koje se tradicionalno uzgajaju? Na ovim područjima tamjaniku svojataju Makedonci, Bugari i mi. Vranac Crnogorci i Makedonci. Postoji pet ili šest muskatnih sorti, frontinjan, otonel, muskat beli i žuti, muskat sitnog zrna. Sve su to vrlo slične, a u isto vreme različite sorte. Mi smo posadili rezultat traganja za starim vinogradima po Šumadiji, pa prema jugu i sve do Župe, pošto nažalost ne postoji klonska selekcija jer se fakulteti i institucije time nisu bavili. Znači, ne zameram ništa onima koji imaju aromatski, mada ne i po kompleksnosti slične muskatne sorte, ali zato ovu našu smatramo autohtonom. Tamjanika, koja je obeležila početak Temeta kroz vino Tri Morave, uvek će biti visoko na pijedestalu, ali smatramo da možda nije dovoljno kompleksna i zato ne očekujemo prevelik rezultat od nje. Mislim da je morava pre ta i da ćemo se njome više baviti . Takođe, Tri Morave rezerva crveno, koja je osvojila zlato na Decanteru, posebno nam je draga kao prvo zlatno vino sa domaćom autohtonom sortom. Naravno, voleli bi da je to sortni prokupac, ali nije, a mi idemo prema tome da se to desi. A kada se desi, onda možemo reči: Ajmo sada dalje! Samo takvim pristupom možemo postići respect u regionu i šire.

Šta vidite kao prepreku na tom putu?
- Smetaju komentari ljudi koji piju prokupac i kažu: „Pio sam ja mnogo bolji kaberne!“ To je kao da upoređujete biftek i ribu, dve stvari koje ne mogu da se porede. Priznajem da ponekad imam nelagodu kad pričam strancima o našem kaberneu i šardoneu koji, koliko god da je bolji od nekih francuskih, svi će reći da, ali probao sam bolje. I zato treba da poštujemo ono što imamo i razvijamo tu priču. Ali sve je to recidiv rakijaških i špricer vremena, još uvek se ovde piju lagana bela i robusna crvena vina. A kad pitam: Koje je najskuplje vino na svetu? To je pino noar, isto tako lagano i obojeno vino kao prokupac. Fali nam da ljudi ovde piju pino noar ili rizling koji je vrhunska sorta, ali valjda će se to promeniti, pa očekujem da prokupac doživi što je recimo doživeo lagani sanđoveze kad su Italijani napravili brunelo i podigli mu ugled.

Temet interview (11)

Posađeno je osam hektara morave, izgrađena nova vinarija za odležavanje crvenih vina. Zbog čega toliko širite kapacitet i šta je novo u samom podrumu?
- Na osnovu istraživanja kao i iskustava kooperanata koje smo imali, postoji velika šansa da morava bude dobra. Ali, mi sad već imamo veću tražnju vina nego što proizvodimo, problem je posebno vidljiv kod Tri Morave belo . Takođe spremamo male serije, razne verzije, rezerve. Svega pet do deset barika kao što je to bila Dobra godina koja će se ponovo pojaviti iz berbe 2017. Imamo jedno novo vino koje će se možda zvati Vertikala, a što je najvažnije trebalo bi da ponudimo prvi sortni organski Prokupac iz berbe 2020. U pripremi je i kasna berba kao i jedan novi penušavac Dobra godina. Imamo i vina sa 16 % alkohola, može to i u Šumadiji, a ne samo u Dalmaciji (smeh). Ali, otom-potom, svakako je cilj pre svih ciljeva, elegantno i vino u balansu.

Zbog čega nema nove berbe vašeg najskupljeg vina Dobra godina?
- Vino je dobilo ime po filmu ‚‚Dobra godina" u kojem Rasel Krou beži iz urbanog Londona na nasleđeno imanje u Provansi. Imali smo ludu sreću da nam prva berba bude 2011. godina, jedna od onih koje će se po dobrom pamtiti u novijoj istoriji vinarstva u Srbiji. Kad smo napravili to robustno vino i shvatili da ima potencijal ostavili smo ga u 10 barika jer nismo znali šta ćemo s njim. Onda sam rešio da ostane posebno i da se zove Dobra godina, a tek kasnije shvatio da se isto vino ne može napraviti nijedne naredne berbe, sve do 2017. godine. Razlika će biti u tome što je ono prvo bilo kupaža kaberne frana i kaberne sovinjona, a ovo novo, koje odležava isključivo u francuskom drvetu i kreće na tržište za dve ili tri godine, blend prokupca i kabernea.

I na kraju, ko je Temet?
- Temet je ideja. Nebojša Aleksić je kreator, neko ko organizuje igru, a vodeći igrači su Marko Stančić, inženjer vinogradarstva koji je završio master za organsku proizvodnju u Italiji, i Milica Ćućuz inženjer tehnologije. Konsultant iz Bordoa Fransoa Havijer Gaborio je već dugo sa nama, ali tu su i traktoristi i podrumari, svi koje učestvuju u proizvodnji ali i brand manageri, ljudi u administraciji. Njih 18 i nama su svi važni. Svi mi zajedno trudimo se da ono što radimo bude ručni rad. Ili ste u ovome, ili niste, i to pravi razliku.

WTF is winemaking?

Priča koju svi ponavljaju kao vrapčići na grani da na čokotu treba odstraniti sve što prelazi kilo roda, ne drži vodu. Vršili smo eksperimente i zaključili da nije samo prinos presudan. Smejao nam se konsultant Fransoa prve godine kad je video da smo skidali rod, reče: Mnogo ste bogati i bahati, a mi imamo male gajbice, dva stola, prebiremo, odbacujemo pola roda. Svi ovde znaju formulu rada u vinogradu i podrumu, ali važno je znati koju operaciju uraditi i uraditi je tačno na vreme. I onda detalji, na kojoj temperaturi ćeš raditi vinifikaciju, koliko ti je fenolno zrelo grožđe, da li ćeš raditi tri demontaže, dva delastaža otvorena ili zatvorena, to je zapravo winemaking i tu se pravi razlika i kvalitet.

foto Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama