Kume, izgore ti glava!
- Tekst Mirjana Đurđević
- Objavljeno u Blog
-
Branko i ja sve u životu radimo s repa. Dok treba da uživamo u zlatnom zalasku radnog veka mi sadimo vinograd. Dok sadimo vinograd mi završavamo roman o munšajnerima. Dok se pomaljaju prvi lastarčići, mi krštavamo nepostojeću vinariju, pokušavamo da joj nadenemo ime.
Ali smo zato analitični:
- Prezimena vlasnika. Barem osamdeset posto srpskih vinarija nose prezime vlasnika, najčešće na ić. Da prostite drage velike, srednje i male kolege, što se mene tiče bolje vam je da se uopšte ne zovete – sve sam pobrkala. Verovatno je profesionalna deformacija u pitanju, kroz glavu mi svakog semestra prođe novih par stotina prezimena i tako tridesetak godina, recycle bin dvaput godišnje je pitanje opstanka. Tako da vinarije pamtim po imenima njihovih vina koja volim, mada i ona mogu biti predmet zbrke, ali to je priča za neki sledeći nastavak.
Osnovni razlog za ovakvo krštavanje vinarija je, pretpostavljam, negovanje tradicije. Bilo da se radi o tradiciji staroj stotine godina (tako bar obično piše) ili o tradiciji u nastajanju. San o zagrobnom životu, grbu i imperiji koju će razvijati potomci, sa naglaskom na san. I o ovoj opciji smo razmišljali, doduše kratko, budući da naslednike u vinograd uspevamo da uteramo samo putem šargarepe, štap su prerasli, teško da će iko od njih nastaviti naš put. Uostalom, imamo dva prezimena i kako onda...
- Skraćenice. Takođe omiljene među ovdašnjim poslovnim ljudima, mahom nemaštovite, tako da zbunjeni potrošač ne zna da li je pošao da kupi auto, izvodi ženu u piceriju, ili nabavlja toner za štampač, ni W od vina. Od te smo ideje odmah odustali, prvi ne bismo uspeli da zapamtimo kako se zovemo.
- Nazivi na engleskom. Ne računamo baš na izvoz, bespotrebno za diskusiju, ali je i neozbiljan pregled vinarskog imenika bio urnebesan. Projektanti, monteri, autoprevoznici, uvoznici, izvoznici, prodavci rezervnih delova, savetnici... svi na engleskom, u prevodu – Ameriko spasavaj se!
- Nazivi na latinskom. Red botanike, red istorije, a bogme i poneka kratka mudrost, taman tolika da stane na etiketu. Carpe diem za nešto korisnije od objašnjavanja da li ti je vino vojskovođa, bog, istina ili grožđe. Uostalom, u prethodnom nastavku smo već otkrili da smo mi keltskog porekla, keltski ne znamo, pri tom sa tim razbojnicima ne želimo ništa da imamo, tako da idemo dalje u istraživanje.
- Vinarsko-vinogradarski termini. Možda bismo se na elaboraciji i duže zadržali da ja istog časa nisam ispalila Muljača doo i sve je otišlo dođavola.
- Romantika. Prisutni su dvorci, đinđuve, biljur, vajati, orasi, duše, zabrani, dangube, beskraji... Čak i more, a nije Panonsko. Više nije bilo ni smešno.
Nekoliko iscrpljujućih meseci kasnije Branko presuđuje ono što je i meni već na vrh jezika:
- Preostaje nam jedino da se držimo Patke!
Za neupućene, Patka je u našem slučaju geografski pojam, a ne ono što ste prvo pomislili jer imate pokvarenu maštu. Upravo ta pokvarena mašta donela nam je nove probleme: Kakva patka, a da na ispadne... ono što bi pouzdano ispalo. Divlja, opasna, žuta, debela, masna, domaća, kaljava… Sve ređe smo se smejali, sve češće očajavali. Pokušali smo čak i da ukrademo neku ideju iz velikog sveta, gde postoje vinarije Komandant patka, Patkin kljun, Patka koja zviždi, Barska patka, Patka trkačica... razne su patke. To što zvuči manje prostački ne znači da zvuči manje glupo.
Dve godine nam je bilo potrebno da pronađemo rešenje. Daleko od toga da smo se sve vreme bavili samokrštavanjem, ali svako malo se zapodene diskusija. Sve do trivijalnog rešenja. Jednostavno, promenili smo patki pol. Postala je patak. I šta sad s tim patkom? Vinarija, podrum, pimnica, konoba, vinska kuća, salaš, restoran, prodavnica, porodična manufaktura... Preturam ispočetka spisak vinarija i kolutam očima.
- A da budemo „Patak“, radnja za kompjuterske aktivnosti i knjigovodstvene usluge? – verovali ili ne, ima i takvih vinara, baš tim rečima.
- Bolje da registrujemo manastir „Patak“! – to meni Branko čita preko ramena.
Podrum ne može. Mali nam podrum, uostalom ko još drži patke u podrumu? Vinarija zvuči pretenciozno u trenutku dok još nismo odlučili koji će deo kuće njoj biti namenjen. Po restoranima i salašima možemo da budemo samo gosti. Prodavnica ni slučajno. Nikad kraja mukama. Do prošlog leta, avgust, zelena rezidba. Pauza za doručak.
- I dobro, gde sad sedimo? – pita najednom Branko preko zalogaja.
Krivim glavu da pročitam oznaku na stubu.
- Dvadeset peti red. Još dvanaest, završićemo sutra.
- Ama ne pitam te to, nego gde sediš?
- Na zemlji, kad nisi poneo ciradu.
- G-d-e s-e-d-i-š b-r-e? – da ga nije zveknula sunčanica, mislim se, ili manji šlog. – Sediš u Patkovom vinogradu, gusko jedna!
Guska se momentalno složila, ne zato što je ideja bila genijalna, već zato što guske povremeno vole da stave tačku na beskonačne rasprave o patkama.
Ono doo sačekali smo do početka 2017. „Patkov vinograd“ doo, pečat, potpis, račun, sve. Posle tri dana zvoni telefon:
- Halo, ovde poresko, je l to „Ratkov vinograd“? Gospodine Ratko, treba da podnesete zahtev...
