Slavoljub Jeremić: Beograd je fantastičan vinski rejon!

Slavoljub Jeremić: Beograd je fantastičan vinski rejon!

Slavoljub Jeremić, vlasnik vinarije Jeremić jedan je od najiskusnijih vinara u Udruženju proizvođača vina s oznakom geografskog porekla Beograd i svakako među najistrajnijim u nastojanju da glavni grad Srbije dobije sopstveno vinogorje.

Uz novitete u njegovoj vinariji, među kojima je i merlo još u pripremi, potegli smo i nekoliko ozbiljnih pitanja. Kao prvo, mnogi se dele, a vinari sve više udružuju. Da li je to radi druženja ili objektivna neophodnost?

- Iako to sada doživljavamo kao čast, udruženje je nastalo iz jedine mogućnosti dobijanja oznake geografskog porekla, koja je neophodna za kategorizaciju vrhunskog vina, a što je i bio glavni cilj udruživanja. Na početku nas je bilo svega sedam članova, baš u tom nekom zakonskom minimumu za registraciju. Najviše truda i energije oko toga imao je osnivač i predsednik Udruženja Aleksandar Aca Stojaković, domaćin je bio Goran Savić iz Smedereva, a Darko Jakšić je ispred resornog ministarstva verifikovao ideju i dao joj vrlo bitnu legitimnost.

Jeremic 002

Koliko udruženje ima članova?
- Danas je tu 15 vinarija, s tendencijom proširenja na 17-18 do kraja godine. Puno je tu vina raznih sorti, od internacionalnih do autohtonih, imamo i proizvođača s organskom sertifikacijom, vinariju Plavinci iz Grocke.

Šta obuhvata Beogradski vinski rejon?
- Deo Podunavlja od Beograda preko Grocke do Smedereva, predeo preko Avale do Mladenovca i uzvodno pored Save, pa uz Kolubaru do Lazarevca. Kad pogledamo na mapi, to je trougao čiji su kraci Sava i Dunav, a Beograd sa ušćem je u centru. Najbolje vinske regije u svetu locirane su po obodima reka, od Mozela, Rajne, Loare, Rone, Santa Klare, Barosa itd... Nije to slučajno. Imamo blagorodnu obalu najveće evropske reke kojoj nismo pridali dovoljan značaj za vrednosti koje opravdava.

Beogradski vinari

antrf Beogradski vinari

Članovi Udruženja proizvođača vina s oznakom geografskog porekla Beograd su vinarije: Pantić, Srž, Plavinci, Trišić, Zorča, Radojević, Gajić, Tomy, Janko, Emporio, Jeremić, Mons Aureus, Despotika, Carpe Diem i Dimitrijević.

Ne znam kako određene komisije dozvoljavaju uvoz takvih vina pod nazivom „Smederevka”, kada u njima ne postoji ništa što je lepo od smederevke.Može li se govoriti i o nekim specifičnostima vina ovog rejona?
- Čitav se svet deli na vinske regije, a vina po regijama razlikuju. Južnoamerička crvena, snažna vina prepoznajem na kilometar, novozelandska i australijska su, opet, specifična, španska ne možeš da pogrešiš, a u Srbiji je u prethodnih desetak godina naišao talas gde sve to nekako postoji na jedan, drugi, treći, četvrti način… Prosto je neverovatno koliko je kod nas mikrolokaliteta sa potpuno različitim vinima, baš kao da smo na suprotnim krajevima sveta, a ne da nas deli pedesetak kilometara. Konkretno, Smederevsko se vinogorje nalazi na peskovitom tlu, ali se ti slojevi smenjuju na svakih 5-6 santimetara i tako idu stotinak metara u dubinu. To je nekada bila obala Panonskog mora, gde je čitavo vinogorje praktično nastalo. A s obzirom na to da se nalazi na obali Dunava, puno uticaja ima refleksija sunca, svežina, isparavanje, hladnije noći i sve ostalo što je uticaj tako velike vodene mase. Sa druge strane imamo vinarije iz Lazarevca, koje su na potpuno drugačijem tlu, uglavnom kamenitom. Odatle dolazi i stil koji mi se posebno dopada kod crvenih vina, jedan od najboljih kabernea koji sam pio upravo je iz tih krajeva. Mladenovac i Avala su tu negde između, lokalitet je u smislu tla umereniji, ima i peska i crne i kamenite podloge.

Jeremic 001

Radi se o fantastičnom lokalitetu koji bi mnoge države isticale u prvi plan da ga imaju.Što bi dalo konačnu ocenu?
- Postoje u svetu više i manje kvalitetna vina od istih internacionalnih sorti, ali samo je jedan Beogradski rejon koji iz prirodnih uslova daje vinima karakter podneblja. Kakva god da su, naša su i za njihov razvoj se moramo boriti i dalje raditi. Da ne budemo previše skromni, ne radi se o prosečno dobrom podneblju za razvoj loze, radi se o fantastičnom lokalitetu koji bi mnoge države isticale u prvi plan da ga imaju.

Skrnavljenje smederevke

- Pod nazivom „Smederevka” u Srbiji se prodaju vina najniže vrednosti, na granici ispravnosti. Ne znam kako određene komisije dozvoljavaju uvoz takvih vina pod nazivom „Smederevka”, kada u njima ne postoji ništa što je lepo od smederevke. To je čisto skrnavljenje! Zamislite kako bi naše komšije u susednim državama gledale na vino koje bi se zvalo imenom nekog njihovog grada, koji god da je… Uveli bi posebnu cenzuru, kako u proizvodnji, tako i u uvozu!

Sumnjate da će tog isticanja nedostajati u dovoljnoj meri u budućnosti?
- Beograd je najslobodarskiji grad na svetu. Ako sam preterao za svet, za Balkan sigurno nisam. A toliko je vina prisutno iz drugih zemalja na ovdašnjoj sceni da je prosto neverovatno. Puno je stranaca baš tu činjenicu komentarisalo prilikom poseta našoj vinariji. U početku su mislili da mi u Srbiji i nemamo vina, ali kada su se uverili da imamo, i to veoma dobra, jedino objašnjenje koje su imali bilo je da nismo dovoljno posvećeni razvoju domaćih proizvoda i brendova. Paradkoslano, ali mislim da su stranci u velikoj meri i otvorili put povećane potrošnje srpskih vina, jer u restoranima i vinotekama Beograda, kako je i red, konstantno piju samo naša, domaća vina.

Jeremic 006

Merlo beogradskog teroara

- Iako po tradiciji naše podneblje ima bolje uslove za negovanje belih sorti, naša vinarija najbolje rezultate postiže merloom. Pripremili smo čist merlo kao pravi odraz podneblja, izražajno, specifično i nametljivo vino. Očekujem puno od njega i nadam se da će pored Sonate i Kanona biti nosilac vrednosti naše vinarije, ali i Beogradskog vinogorja – iznenadio nas je Slavoljub noseći vino divne crvene boje direktno iz bureta.

Drugo iznenađenje bila je informacija da će ovo izrazito voćno i sveže vino ići u prodaju već ove godine, iako bi realno moglo da odstojii još par pre izlaska u javnost.

Zbog čega tako rano?
- Jednostavno, nemam strpljenja. Trebalo bi da živimo kao kornjače! Kada ćemo da uživamo u dražima koje vino može da priušti, ako treba da odstoji još toliko vremena? To je merlo iz 2015. godine, posebno tretiran, odležava već skoro 18 meseci u novim burićima iz Icon serije, sve je kako treba. Nikome neće smetati ako je vino i mlado i dobro, pa još ako s vremenom postaje još bolje... Onda je to najveći plus za sve strane.  Flaširaćemo ga u maju i pustiti na tržište početkom jeseni pod imenom Merlot Teroire

Šta inostrane ljubitelje vina, barem one koji dolaze kod vas, najviše interesuje?
- Mnogo je upita zašto ne dajemo više na značju sorti smederevka. Velika je vrednost imati takav poklon istorijskog nasleđa, da se sorta grožđa zove po imenu grada. Ali, posle perioda propasti srpskog vinarstva i vinogradarstva devedesetih godina, sve je mnogo teže. Znate, nije to tek tako. Vinograd je objekat koji treba da potraje barem 50-60 godina i greške u neadekvatnim podlogama, klonovima su neprocenjive. Jer, pored materijalnih vrednosti, te greške zahtevaju i onu vrednost koja se ne može kupiti, a to je vreme. Odrediti pravac smederevke je dugotrajan i iscrpljujući proces koji je srazmeran nekom državnom projektu uz podršku najviših stručnih institucija. Ovo što smo dozvolili je žalosno, to niko na svetu ne bi dozvolio.

Jeremic 003

Paradkoslano, ali mislim da su stranci u velikoj meri i otvorili put povećane potrošnje srpskih vina!Imate li plan ili barem ideju kako da se to reši?
- Velika je to muka da od uništenog brenda, bez ikakvog institucijalnog plana i podrške države, uđemo u jedan takav projekat. Sačekaćemo još malo, a onda u se i u svoje kljuse. Zajedno sa još nekoliko kolega iz Smedereva probaćemo da napravimo dugoročniji projekat u kome bi svako eksperimentisao prema svojim idejama i mogućnostima, a kako bi posle nekoliko godina možda našli trajno rešenje i odredili pravac razvoja smederevke, najidealnije prema sopstvenim kapacitetima.

Beograd je vinsko tržište za sebe, možda i veće od ostatka Srbije. Da li je blizina Udruženja tom tržištu prednost?
- Odgovornost je svako veća, jer koristimo naziv prestonice prema kojoj gajimo veliku dozu ljubavi. A da li ćemo imati prednost, u smislu prodaje i potrošnje, pitanje je. Postoji jedna misao, mislim Duška Radovića, koja otprilike kaže: „U Beogradu jedva čekam petak posle podne da svi Beograđani odu kućama“. Vreme će pokazati, velika je frekvencija ljudi, saobraćaja, potrošnja. Beograd je prava metropola i ljudi su tu pravi metropejci, pa je normalna velika prisutnost vina iz čitavog sveta i mislim da Beograđani nikad nisu imali pritisak da favorizuju određena vina i vinarije. Postoji širina izbora i sloboda da se pije ono što se voli. Takođe pojedine vinarije iz našeg Udruženja uveliko izvoze svoja vina u inostranstvo, pa se i time taj eventualni pritisak umanjuje. Za sada planova je puno, sporo se realizuju, ali se stalno nešto dešava. Nadamo se da ćemo ove godine napokon dobiti oznaku geografskog porekla za određena vina i označiti ih izabranim obeležjem.

Jeremic 007

Vašim udruživanjem Beograd je dobio značajnu stvar u smislu brendiranja i razvoja turizma. Da li je to prepoznato od strane turističkih organizacija, pa i države u celini?
U mojim očima vino treba da predstavi lepote određenog podneblja. Automatski, vino s oznakom geografskog porekla i simbolom obeležja predstavlja nekakvu živu razglednicu. Kroz vino se predstavlja lokalitet, a kvalitet vina samim tim određuje i kvalitet lokaliteta. To je posebna doza odgovornosti i tome se mora ozbiljno pristupiti. Za razvoj brenda „Beogradsko vinogorje” do sada nismo imali, ali ni tražili bilo čiju pomoć. Mislim da će to sve doći samo po sebi. Kvalitet vina, naša poslovnost, reprezentativnost, odrediće dimenziju podrške.

Konkurs

Udruženju proizvođača vina s oznakom geografskog porekla Beograd uskoro će objaviti nagradni konkurs za grafičko rešenje simbola koji će objediniti njihova vina.

Šta bi bilo to što bi objedinilo i zadovoljilo sve želje članova Udruženja?
- Ono što nama treba je nešto jednostavno, a istovremeno izražajno i, što je najvažnije, da traje barem sto-dvesta godina! Trajnost bi trebala biti osnovna vrednost projekta. Ni obeležje crnog petla za regiju Kjanti nije nastalo samo po sebi. Neko je verovao, posvetio se tome i uložio energiju, a danas je to obeležje koje prepoznaje ceo svet. Kod izabranog simbola moramo strogo voditi računa da bude originalno, da spoji mnoge vrednosti Beograda. To ne sme da bude šala. Zbog toga je ovo veliki projekat sa velikim odgovornostima. Komisiju za odabir će činiti stručnjaci u toj oblasti, od profesora dizajna do vrhunskih marketing menadžera, a najbolje rešenje bi adekvatno nagradili i sve bi imalo još više smisla i motivacije.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama