Marko Stojaković: Srpska vina nemaju pečat podneblja

Marko Stojaković: Srpska vina nemaju pečat podneblja

Glavni enolog makedonskog vinskog giganta Tikveš, Marko Stojaković jedan je od najzaslužnijih za uspehe ove vinarije poslednjih godina. Rođen je u Pančevu 1983. godine, prva dva razreda pohađao je u Srbiji, da bi se zatim s porodicom iselio u Francusku u jeku krvavog raspada Jugoslavije, 1993. godine.

- U zemlji je vladao haos, krenula je nenormalna inflacija, nije se znalo šta donosi sutrašnji dan i moj otac je jednostavno rešio da napusti zemlju i ode u Francusku, gde bi svojoj porodici pokušao da obezbedi bolju budućnost, kaže Marko na početku razgovora kojeg vodimo u pogonu u Kavadarcima, odakle je ove godine izlašlo blizu 12 miliona litara vina s oznakom Tikveš, a od čega će više od četiri miliona biti prodato u Srbiji!

Da li je Srbija vaš najveći pojedinačni kupac?
- To je, posle Makedonije, naše najveće tržište. Mislim da nekih 40 procenata ukupne proizvodnje Tikveša završi u Srbiji.

Znači više nego sve države bivše Jugoslavije zajedno!
- Otprilike, mada najveći porast imamo u Bosni i Hercegovini, gde ćemo godinu završiti s više od milion prodatih buteljki.

tikves-marko-stojakovic

Ko vam je najveći konkurent u regionu?
- Ako gledamo gigante u regionu, jedino Tikveš ima tu neku jasnu viziju da želi da bude prvi, ne samo u Makedoniji, već u regionu. U Makedoniji smo isuviše jaki, praktično dominiramo tržištem s nekih 65-75 procenata udela u ukupnoj prodaji, tako da je bilo kojoj drugoj vinariji teško tu da uđe.  A i većina velikih vinarija iz regiona je propala. Navip je propao, Vršački vinogradi kao da ne postoje, Rubin znamo kako funkcioniše, ima tih par etiketa što im ide, kupuju rinfuzno vino ovde kod nas, svi oni. Čoka ima svoju vinariju u Ohridu...

U Srbiji generalno prave tehnološki zdrava vina, ali u njima nema ekspresije teroara ili podnebljaA kako u smislu konkurencije gledate na crnogorske Plantaže?
- U Bosni smo im otkinuli veliki deo kolača, poprilično potisnuli na tom tržištu. U Makedoniji su prisutni, ali su to smešne količine.

Ko drži veći deo srpskog tržišnog kolača, vi ili Plantaže?
- Mislim da smo negde izjednačeni, ali svakako držimo primat u belim vinima i rozeu.

Da li je Smederevka i dalje vaše najprodavanije vino?
- Da.

tikves marko stojakovic 05

Šta možete da kažete o aktuelnoj srpskoj vinskoj sceni?
- Srpska vina pratim od 2009. godine kada sam prvi put bio na Salonu vina u Beogradu. Tada sam zapamtio da je kod većine vinara za štandovim izazvalo šok kada sam pitao gde da pljunem vino koje isprobavam! Njima je to bilo neshvatljivo, po principu: „Hajde dečko popij to, šta ima da ispljuneš!“ Jedan se čak i naljutio, pa mi je okrenuo leđa i nije hteo da mi sipa još neko njegovo vino da probam. A, šta bih rekao za srpska vina danas? Definitvno ogroman napredak u kvalitetu, baš kao i u Makedoniji.  Međutim, razlika je u tome što je Srbija ta koja je uložila u opremu, koja ima moderne vinarije, dok je Mekodnija ta koja ima grožđe. Nedavno sam probao 15 srpskih etiketa od kojih je čak 12 bilo ili delimično ili u celini od grožđa iz Makedonije! Što znači da Srbiji za dalji napredak nedostaju vinogradi.

U Srbiji za dalji napredak nedostaju vinogradiU Srbiji je sve više onih koji misle da su srpska vina među najboljima u regionu. Slažete li se s tim?
- Problem je što se u Srbiji generalno prave tehnološki zdrava vina, ali u njima nema ekspresije teroara. Ne nose pečat podneblja, već imate ekspresiju sorte i stila koji je trenutno moderan. To znači lep šardone, svež, dobro balansirane kiseline, lepo miriše, nema tu previše da se traži neka mana, da ide levo ili desno. Takvih školskih vina je dosta u Srbiji, i to je dobro, ali nema, osim tog prokupca o kome se sada mnogo priča, vina za koja bi čovek rekao: „Ovo je tipično za Srbiju, ili za taj deo Srbije!“ Kad bi trebalo nekom strancu da preporučim srpska vina koja bi definisala srpsko podneblje, teško bi mi bilo da izdvojim šta je to reprezentativno za Srbiju, koje je to vino koje Srbija pravi drugačije i koje ga odvaja od drugih regiona!

Ipak, pretpostavljam da postoje neka koju su vam draža od ostalih?
- Naravno, recimo ona s etiketom Belo Brdo, to mi je simpatična vinarija, volim njihov sovinjon i šardone...

U kom smislu simpatična?
- Sam lik tog Aleksandra Zeremskog, koji vodi vinariju i pravi vina, neko ko sam ide u vinograd, sve sam radi. Volim u vinariji da vidim posvećenog vinara, ne biznismena!

tikves marko stojakovic 06

Koga bi još mogli da izdvojite?
- Volim Ivanovićev prokupac, znam da se tamo čuju kritike da li je čist, nije čist, ali volim karakter čoveka i način na koji on pravi vino. Veoma poštujem i Božu Aleksandrovića, mislim da ima jako, jako dobra vina, pogotovo bela. Sviđa mi se i Temet, da kažemo, tu negde... Mislim da i Vinarija Zvonko Bogdan ima interesantnu vinsku priču i dobra vina, iako mi ta Subotica i okolina realno nisu baš najjasniji. Mislim, tamo može i vinogradi, i krompir, i repa, i šta ja znam... To mi ne ide zajedno baš najbolje, međutim oni su investirali u ozbiljnu opremu i imaju stvarno solidne sovinjone, ozbiljna priča. Skidam kapu.

Voleo bih da čujem čiji stil rada od aktuelnih kolega enologa iz Srbije vam najviše odgovara.
- Jedan od njih je svakako Mladen Dragojlović, neko s kim imam lepu komunikaciju. On radi dobar posao, ima svoj stil, ima taj neki potpis koji ga izdvaja. To je za vino bitno, bez obzira da li vam se taj stil sviđa ili ne. Svaki dobar enolog mora da ima i svoj prepoznatljiv profil vina.

Vranac

Da li postoji neka bitna razlika između makedonskog, crnogorskog i hercegovačkog vranca?
- Mislim da nema, to je ista sorta. Postoje varijacije u zavisnosti od vinograda, od sastava zemljišta, ali one postoje i u Makedoniji. Nije isti vranac u litarskoj Kratošiji i u vinu Barovo ili Bela voda, a oba se razlikuju od onog koji ide u T’ga za jug, pa onog koji ide u Aleksandriu, pa u Special Selection... Sve su to različiti profili vranca. Naravno, vranac je sorta koja može mnogo da rađa, bez problema i 25 tona po hektaru ako ima dovoljno đubriva i vode, i vi treba da znate da ga smirite, da znate u kom trenutku da smanjite prinos, bitna je i visina listne mase, zatim proces prerade, transport grođža...

Koja sorta je vaš favorit?
- Mislim da je to sada vranac. Prvo ga nisam voleo, nisam ga poznavao, veoma teška sorta za kvalitetna vina. Jako je teško od njega dobiti fine svilenkaste tanine zato što je kao divlji konj, robustan i težak da se smiri. U manjim tankovima, gde imate bolji način ekstrakcije, dobijete dobro vino, ali ako treba da ga preradite u ovim velikim od 80 tona... To je nekih pet hektara vinograda! Međutim, kada sam uspeo to da savladam i u tako velikim količinama, mogu sada da kažem da vranac jeste moja omiljena sorta, da je potcenjena sorta i da vredi baš kao i neki merlo ili kaberne jer može jako lepo da odležava. Nedavno sam  probao ovde neke vrance koje je Tikveš pravio 70-ih godina, kada još nisu znali za malolaktiku. Vina imaju neke mane, ali su to ozbiljna vina, čak možete da pogrešite i pomislite da je u pitanju neki pino. Prosto da ne verujete kakav profil aromatike imaju, pa svežinu.

 Kada ste i gde prvi put došli u dodir s vinim?
- Tek posle gimnazije, u Francuskoj, kada je trebalo da vidim šta ću dalje. Otac i ja smo razmišljali da otvorimo „vajn šop“ i prodajemo vino. Ali brzo sam shvatio da mi je za tako nešto potrebno određeno znanje.

Da li je postojao razlog zašto je otac krenuo u priču s vinima?
- Iako se niko u porodici nije bavio time pre toga, vino smo kod kuće pili samo za slave i rođendane, tipična srpska vinska porodica, smatrali smo da nam Francuska pruža idealne mogućnosti i uslove obrazovanja što se tiče vina i gastronomije, pa sam se ja odlučio za vina, a brat za gastronomiju.

I tada ste se prvi put zainteresovali za vina...
- Da, tražio sam da završim neki kurs o vinima tu blizu Pariza, kako bi što pre otvorili prodavnicu i otišao u Šampanj, najbližu regiju. Tamo sam za godinu dana završio nešto tipa više škole i upoznao neke interesantne ljude, profesore, zahvaljujući kojima sam zavoleo tu vinsku priču.

tikves marko stojakovic 14

Ali i dalje samo s namerom da budete trgovac vinima?
- Da, međutim onda mi je neko od profesora savetovao da bi bilo dobro da pored Šampanje, poznate po belim vinima, upoznam i neku crvenu vinsku regiju. Tako sam otišao u Bordo. E, tamo sam se već poprilično zainteresovao za proizvodnju vina, pa sam odlučio da završim Agronomski fakultet na odseku za vinogradarstvo, posle čega je logičan sledeći korak bio da se obučim za enologa. Sve u svemu, 2005. godine sam završio školovanje u Monpeljeu sa zvanjem enologa i inženjera vinogradarstva.

Svako može da napravi kvalitetno vino u malim serijama, pet hiljada, deset hiljada litara. Ali veliko umeće je napraviti pristojno vino u serijama od milion litaraI gde ste prvi put dobili priliku da pokažete to što ste naučili?
- Bilo je prilike i tokom školovanja, znate nije to bilo tipično školovanje, ono kada sediš u klupi i učiš od profesora koji nikada nije napravio vino, nego čista praksa. Morate prvo da vidite berbu, znači vi radite berbu i posle toga idete na nastavu da teoretski prođete kroz to šta se tu dešava u različitim procesima nastanka vina. Prva iskustva sam najviše sticao u Bordou, u Château Palmer, gde sam upoznao njihove crvene sorte merlo, pti verdo, kaberne, tu sam učio sve o izboru barika, kako se radi, koliko i zašto... Bio je to moj prvi ozbiljan kontakt u vinskom svetu. A onda sam, po završetku školovanja dospeo kao asistent vajnmejkera 2007. godine u Châteauneuf-du-Pape, gde sam upoznao Filipa Kambija, njihovog konsultanta. On je svake godine uzimao nekog pomoćnika za berbu, jer nije stizao svuda, tako da sam i ja postao njegov učenik 2008. godine. Sećam se da smo tada pratili rad čak 80 vinarija! Tad sam najviše naučio šta su to vrhunska vina, šta znači 100 poena od Roberta Parkera... Znate, među vinarijama čiji smo rad pratili bilo je barem tri-četiri koje su svake godine dobijale od njega makisimalan broj poena za neko svoje vino, a onih vinarija koje su dobijale između 95 i 99 poena bilo je sigurno dvadeset!

tikves marko stojakovic 10

Kako ste dospeli u Tikveš?
- Bio sam 2009. godine u Châteauneuf-du-Pape, odgovoran, ili glavni enolog, kako da kažem, za nekih 100 hektara vinograda, kada je Filip dobio ponudu od Tikveša u vezi angažmana. Nije on imao pojma ni gde je Makedonija, ali je znao da sam ja iz Srbije i tražio je da ga malo uputim u celu tu vinsku priču Balkana. Objasnio sam mu šta znači Tikveš kao brend, da je jaka firma sa srednjim kvalitetom vina i ogromnim kolilčinama i on me je posle izvesnog vremena pitao da li bi zajedno ušli u taj projekat. A ja se tek oženio, žena trudna, ali sam rekao sebi: „Sad ili nikad!“ I tako sam došao u Skoplje u januaru 2010. godine. Bio je još stari aerodrom, mali i neugledan, nisam znao jezik... Nije mi bilo svejedno posle 17 godina provedenih u Francuskoj.

Da li ste pretpostavljali da će to potrajati ovoliko dugo?
- Ne zaista, mislio sam da će to biti godinu-dve dobrog iskustva i ništa više.

Šta Parker očekuje od vina

Možete li da nam pojasnite šta je to što Parker traži od vina da bi mu dao 100 poena?
- Pre svega veoma je bitno to kakva je bila berba. On traži kompletnu sliku iz vinograda i ako berba nije bila vrhunska nikada vinu neće dati 100 poena. Šta je stotka za njega? Kad ocenjuje vina traži kompleksnost i punoću u njemu, što i inače kod sudija na takmičenjima donosi najviše bodova. Nije toliko bitna aromatika, naravno, treba da bude čista, voćna i sve to, međutim ta neka punoća kad stavite vino u usta da se to širi, da vam napuni usta volumenski i da dugo dugo traje, to je ta neka karakteristika koju Parker najviše traži.

A što se tiče stila vina?
- To su vina duže maceracije, znači vina koja možete 3-4 nedelje da čuvate na komini, da radite maksimalnu ekstrakciju. Voli južna, ekstraktna vina, voćna...

Kako su izgledali prvi dani na novom poslu?
- Bio je to ozbiljan izazov, imao sam 27 godina i dobio izuzetnu šansu u tako velikoj vinariji. Nije bilo lako, bilo je u vinariji starijih ljudi koji su mislili da znaju bolje, bilo je povuci potegni u pojedinim situacijama. Međutim imao sam podršku borda i malo po malo doveo stvari pod kontrolu. Tu sam zahvalan gospodinu Janevskom (Svetozar Janevski, predsednik Upravnog odbora vinarije, op V.Č.) jer je imao poverenja u mladog enologa da mu poveri izuzetno zahtevan i odgovoran posao. Ovo mi je sada sedma berba u Tikvešu.

tikves marko stojakovic 01

Kakvi su bili prvi utisci o vinima koja ste zatekli?
- Probao sam sva vina i brzo procenio da ćemo s opremom koju imaju lako podići kvalitet, samo je trebalo malo da ulože u tim, da se bolje edukuju. Naš prvi projekat bila je Bela voda 2010. Zatekli smo po dolasku neku raniju kupažu iz tog vinograda za koju smo procenili da je bila najbolja, ali nije bila do kraja odrađena kako treba u vinogradu. Zato je realno prva prava serija Barovo i Bela voda išla iz berbe 2010. Od tada imamo kontinuitet, preskočili smo samo 2014. godinu jer nije bio dobar kvalitet grožđa.

Bela voda 2010 odmah je završila kod Parkera na stolu i to s rekordnih 94 poena za ovo vinsko podneblje.
- Bio je to veliki uspeh koji se nastavio sledeće godine s vinom Barovo i ponovo s Belom vodom 2011. Međutim, konkurencija nas ja zatrpala sumnjama u javnosti da je ocena plaćena, da to ne vredi toliko poena, da je to samo zato što imamo Filipa koji se poznaje s Parkerom...

Volim u vinariji da vidim posvećenog vinara, ne biznismenaKambijeov ugled je verovatno pomogao...
- Naravno da pomaže ako imate Filipa Kambija koji će svojim autoritetom da predstavi neko vino. U ovom konkretnom slučaju njegov udeo je bio u tome što je Bela voda 2010 došla pred Parkera da može da je oceni, ali nikakav novac nije bio uključen. Sve je bilo krajnje jednostavno, Parker jednom godišnje dolazi u Châteauneuf-du-Pape da proba nova vina i Filip je tamo bio prisutan kao konsultatnt vinarije. Kada je Parker završio s vinima zbog kojih je došao, Filip je stavio pred njega Belu vodu 2010 i zamolio ga da proba njegovo novo vino. Parker je probao i ocenio vino kako ga je ocenio. E sad, da li se to nekome sviđa ili ne to je druga priča, ali to je jedina istina kako smo stigli do Parkera.

Kako vi gledate na svoj doprinos u tom i ostalim visoko nagrađivanim vinima Tikveša?
- Kada govorimo o mom udelu u vinima Bela voda i Barovo, Filip je naš glavni konsultant, a ja sam u stalnoj komunikaciji s njim. Vina pravimo zajedno onako kako se dogovorimo, vodimo vinograde kako se dogovorimo, međutim ja sam ovde non-stop, vodim kontrolu da li je stvarno urađeno onako kako je dogovoreno i moje su odluke ovde, na licu mesta. Mi se sve unapred dogovorimo, ali često na licu mesta morate da pravite usklađivanja. I  onda sam ja taj koji je tu na terenu.

tikves marko stojakovic 09

Znači li to da su ta vina vaša koliko i Kambijeva?
- Sigurno, ali to je pre svega Tikvešovo vino, jer pored Filipa i mene tu ima i ceo tim ljudi.

Koliko za Tikveš znače međunarodna priznanja?
- Ovde se sve meri, pa i nagrade. Od vina koja šaljemo na ocenjivanje čak 73 odsto osvaja neku nagradu! Naravno, nije sve zlato, ali je to ogroman uspeh. U svetu se smatra uspehom kad imate vinariju koja uspe da joj se 30 odsto vina vrati s ocenjivanja sa nekom nagradom, dok u Tikvešu od četiri poslata vina tri dobiju nagradu!

Na koje ste vino najponosniji u Tikvešu?
- Moje je mišljenje da svako može da napravi kvalitetno vino u malim serijama, pet hiljada, deset hiljada litara. Ali veliko umeće je napraviti pristojno vino u serijama od milion litara! S te strane moje je veliko zadovoljstvo što naša Smederevka danas ne liči na onu koja je bila nekad, nema oksidacije, nema gorčine, nema viška sumpora. To je zato što za sva vina danas, bila to vrhunska Bela voda ili Smedervka preradu radimo na isti način, koristimo istu opremu, pazi se na svaki pretok kako bi sačuvali svežinu.

Očekivao sam da ćete izdvojiti neko drugo vino...
- Različiti su izazovi u ovom poslu na koje možete da budete ponosni. Recimo, kada gledamo rezultate prodaje, možda sam najponosniji na litarski roze. Kada sam došao ovde mislim da se prodavao oko 650 hiljada litara, a sada smo na 1,7 miliona! Naravno, pomogao je tome i trend rozea u Srbiji i regionu i konkurencija koja je u Srbiji „spavala“...

tikves marko stojakovic 07

Koliko etiketa ima Tikveš danas?
- Ako se na varam 63.

Nije li to previše?
- To diktira tržište. Budući da smo skoro pa monopol, u Makedoniji se od nas stalno očekuje nešto novo. Ljudi imaju poverenje u brend i kad kupuju vino, kupuju Tikveš, ali neće stalno da piju isto, već hoće da probaju i nešto novo. Zato moramo stalno da unosimo nova vina u ponudu, kao što smo sada izbacili vionjer i liniju Oak Edition.

Moram ipak da se vratim na pitanje o vinima na koje ste najponosniji. Kako to da niste spomenuli neku od terroir etiketa koje su vam donele najveća priznanja u svetu?
- Kao što sam rekao, postoje različiti razlozi zašto ste na neko vino ponosni. Naravno da sam veoma ponosan i na liniju terroir i kada bi gledao koje je naše vino najviše odjeknulo u svetu, onda je to svakako Bela voda. Inače, ako pričamo o teroar vinima Tikveša, moj favorit bi pre bilo Barovo jer se u njemu bolje oseća ovo makedonsko podneblje, ima izraženiji karakter, individualnost!

tikves marko stojakovic 13

Kažete da u Makedoniji praktično držite monopol u prodaji, ali bih voleo da čujem koga na domaćem terenu smatrate za najvećeg konkurenta u pogledu kvaliteta vina?
- Ima vinarija koje imaju svoj stil. Recimo Cahetau Kamnik je ozbiljna butik vinarija s ozbiljnim vinima. Volim kada vinarija ima svoj identitet. Voliš li ga ili ne, to je drugo pitanje, ali mora da ga ima da bih je ja zavoleo. Oni prave jaka, ekstraktna vina, puno barika, to je njihov stil, oni to teraju i meni je to super. Tako da je za mene Kamnik jedna jako lepa priča. Druga vinarija koja bi nam bila konkurent po pitanju kvaliteta u premijum segmentu definitivno je Bovin. To je jedna od prvih vinarija koja je devedesetih godina prošlog veka napravila ovde nešto novo i koja i danas ima verne potrošače. Mana koju nalazim u njihovim vinima je što imaju dosta zaostalog šećera, ali ljudi na Balkanu generalno vole da vino ima malo šećera i Bovin igra na tu kartu. Imaju neka lepa crvena vina, recimo Dissan, za koji grožđe ide iz vinograda kog delimo s njima na istoj lokaciji. Ima verovatno još nekih malih vinarija s malim brojem etiketa, ali one uglavnom nemaju konstantan kvalitet svake godine.

Pitanje za kraj, da li eventualno razmišljate i da li bi ste voleli da radite i za neku vinariju u Srbiji?
- Moja priča u Tikvešu još nije završena. Radim s ljudima sa kojima se dobro razumem i u koje imam poverenja. Mi smo kao jedna familija. Imam još izazova i elana za rad i nove pobede. Gradim enološki tim koji će biti najbolji na ovim prostorima. U  toku je jedan ciklus gde istražujemo nova podneblja koja želimo da pokažemo potrošačima. Što se tiče Srbije, za sada ne razmišljam o tome.

Foto: Slobodan Vidović

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama