Igor Radovanović: Novi hrvatski vinski talas

Budući da je rodom iz Smokvice, kolevke pošipa, detinjstvo je proveo okružen vinogradima i vinarima, pa je nekako bilo logično da krene na tu stranu. Sada, uz nekolicinu generacijski bliskih vinara i enologa iz okolnih mesta nastoji da svoj „Otok vina” uvede u neke modernije vinske tokove.

Nedavno je flaširao i prva vina sa svojom etiketom – Rukatac i Plavac, oba naglašeno moderna, puna svežine, ali i jasnih sortnih odlika koje vino nepogrešivo vezuju za Mediteran.

Prezime Radovanović kod srpskih ljubitelja vina a priori izaziva respekt. Dali postoji neka rodbinska veza sa poznatim srpskim vinarom Mijom Radovanovićem?
- Mislim da nema. Ovde na Korčuli, posebno u Smokvici i Brni, gde živim, ima veoma mnogo Radovanovića.

Da li ste imali prilike da upoznate Miju Radovanovića i njegova vina?
- Ne baš, ali će se to verujem uskoro dogoditi. Naime, moja ekipa i ja, a sve su to vinari i enolozi s Korčule, svake godine uzmemo nekoliko slobodnih dana i krećemo u obilazak vinarija u regionu. Sledeće godine nameravamo da dođemo u Srbiju.

Koje vinarije u Srbiji imate nameru da posetite i kako ste ih odabrali?
- Kriterijum je usmena preporuka kolega, a pored vina podrazumeva se da idemo i tamo gde je najbolji provod! Ipak smo mi grupa relativno mladih momaka. Naravno, odradimo mi i stručni deo… 

Gde?
- Ne znam još, vodič će nam verovatno biti Darko Bogdanović, tehnolog Vinarije Aleksandrović, koga sam upoznao u Tuluzu, gde smo zajedno bili na školi MLF. Još tada mi je nahvalio nova srpska vina i ono što sam imao prilike posle da probam veoma mi se dopalo. Tako da se radujem putovanju u Srbiju.

Koliko poznajete vinsku scenu u regionu?
- Onoliko koliko sam je upoznao na tim našim nazovimo ih studijskim putovanjima. Naime, ista ekipa koja će ići u Srbiju već je obišla Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Albaniju… Sve je to meni veoma zanimljivo, važna su to iskustva za nekoga ko se bavi ovim poslom.

Kako bi ste okarakterisali vinsku scenu Hrvatske i šta na vas kao profesionalca ostavlja najveći utisak?
- U Hrvatskoj ima mnogo odličnih vina i mnoga od njih su ostavila na mene utisak. Svako dobro vino koje probate motiviše vas da napravite nešto novo sledeće godine. Dobra vina su najbolja inspiracija.

Da li postoji neki kolega koji je najviše uticao na vas kao enologa?
- Na moj način rada i uopšteno vinsku filozofiju najveći uticaj je imao Janko Jovanov, enolog iz  P.Z. Pošip Čara. Nije on jedini, ali od njega sam definitivno najviše naučio.

U vinskom svetu je uvek postojala podela na mlade i stare. Koliko je to prisutno na Korčuli?
- Na Korčuli, barem što se mene tiče, nema neke striktne podele na stare i mlade vinare. Osim što mi mlađi imamo malo više kose i malo manje sedih. Šta više, mogu da kažem kako nam starije kolege mnogo pomažu, razmenjuju iskustva sa nama mlađima, što je dobro za korčulansko vinarstvo. 

Korčula je nekada bila poznata po vinima u celoj Jugoslaviji, ali danas su vaša vina, s izuzetkom južne Dalmacije, slabo prisutna čak i u Hrvatskoj, da ne govorimo o prostoru koji je zauzimala nekadašnja država...
- Nažalost, to je sada tako. Nedavno je zatvorena i PZ „Jedinstvo” u Smokvici, koja je proizvodila oko milion litara vrhunskog vina, pa čak i tri miliona litara u nekim „zlatnim godinama”. Pričaju mi stari da nije moglo da se napravi toliko vina kolika je bila potražnja. Samo za Beograd je odlazilo nekoliko kamiona svaki dan! 

Postoji sigurno mnogo razloga zašto se to dogodilo, ali šta bi trebalo napraviti da se vrati barem deo te vinske slave?
- Smer korčulanskog vinarstva bi trebalo da bude taj da se lokalni vinari udruže, da zajedno radimo na brendiranju Korčule kao „Otoka vina”, otoka autohtonih sorti... Iako smo kvalitetom i posebnošću koliko-toliko prepoznati u Hrvatskoj, bez zajedničkog rada svih vinara Korčule biće nam svima sve teže i teže. Moramo krajnjem potrošaču predstaviti sav trud koji iziskuje proizvodnja, prvenstveno belog vina ovde na jugu, u tako malim i rascepkanim parcelama i od tako osetljivih sorti kao što su pošip, grk i rukatac.

Da li ima nešto što vas definiše kao vinara?
- Moj osnovni princip i životna filozofija je da radiš ono što te čini srećnim i zadovoljnim. Mene rad s vinom i rad u vinogradu činim srećnim i to je ono najbitnije. Iako konsalting često iziskuje i neke kompromise, te često morate biti i dobar psiholog, na kraju uvek dobro vino bude ono što vas motiviše i zbog čega prihvatate takve izazove.

Za kraj, kakvi su vam neposredni planovi s vinima koja će nositi vašu etiketu?
- Planovi su, kako već sama etiketa sugerira – igra! Svake godine ću se „igrati” sa nečim novim i pokušati, koliko se objektivno i koliko se kvalitetno bude moglo, da svake godine napravim neko novo vino od starih i pomalo zaboravljenih sorti ili onih već etabliranih, ali na neki drugačiji načijn. Radio bih penušavac od cetinke, slatko vino od rukatca... Ma svašta. Važna je igra!