Nikola Mladenović Matalj: Vino je finesa

matalj krermen 8

Na ovogodišnjem Velikom testu najboljih vina Srbije naziv najboljeg vina Srbije poneo je kabrene Kremen Kamen 2011 negotinske vinarije Matalj, koju s mnogo entuzijazma vodi vlasnik Nikola Mladenović.

Ako se zna da je na istom ocenjivanju ovoj vinariji pripalo i zlato za šardone Terasa 2012, te bronza za već renomirani kaberne Kremen 2011, onda dolazimo do toga da je Vinarija Matalj najbolje ocenjena od svih srpskih vinarija ove godine!

 Vi ste Nikola Mladenović, otkuda to Matalj?
- Matalj je porodični nadimak koji je dobio moj deda, a mi ga nasledili. Sama reč Matalj je stilizovana na srpskom od slične reči vlaškog porekla, koja se koristi kao izraz poštovanja prema određenoj osobi.

Sigurno da ipak postoji neki razlog zašto se nadimak održao kroz generacije?
- Kao i svuda, nadimak je drugo ime, a ovaj nadimak moje porodice je opšte prihvaćen i odobren od apsolutne većine Negotinaca još u prvoj polovini 20. veka, čime mu je bio zagarantovan opstanak do danas. I ja ga, malo je reći, sa ponosom nosim. 

matalj-intervju-08

Znači, Matalji su iz Negotinske krajine?
- Istorijski gledano, Mladenovići vuku korene sa Kosova, ali se deo njih još u 19. veku nastanio u Krajini. 

Ko se još bavi vinskim biznisom u porodici?
- Vinogradarstvom i vinarstvom se bavio još moj pradeda, da bi nakon njegove smrti tradicija bila prekinuta. Sve dok moja porodica pre nekoliko godina nije prepoznala egzistencijalni  interes, a nakon toga i zadovoljstvo u ovom poslu. Kao nit koja je povezivala generacije bio je moj stric koji se amaterski bavio proizvodnjom vina za kućnu upotrebu, na godišnjem nivou oko 500-600 litara. 

Ne znam šta je ključ uspeha, ali znam da svaki dan imam ideju da brinem o vinima.

Kod vas u kući, ko radi vino, vaša najuža familija?
- Dva radnika i ja.

Kako ste uopšte ušli u taj posao?
- Po završetku tehnološkog fakulteta 2004. godine u Beogradu lutao sam u traženju adekvatnog posla koji bi mi zadovoljio očekivanja. Nekako se sve češće nametala ideja o povratku u Negotin, a sa pokretanjen i razvojem vinskih priča u Srbiji sazrela je i ideja o obnovi tradicije vinogradarstva i vinarstva. Sve je počelo od porodične parcele koja se nalazila pod starim vinogradom, a pripada Rajačkom vinogorju. Najpre je trebalo raskrčiti zapušten vinograd i sve krenuti iz početka. Nedugo potom se ispostavilo da postoji mogućnost kupovine i kompleksiranja zemlje na ovom neverovatno vinogradarski plodnom području sela Tamnič. I tako je nastalo prvih pet hektara vinograda Kremen od kojih je sve počelo.

matalj intervju 07

Koliko priznanje na Velikom testu najboljih vina Srbije znači za vašu vinariju?
- Nagrada mi dosta znači. Pre svega zato što je dobijena od žirija sastavljenog od veoma kvalitetnih degustatora, a potom jer mi daje potvrdu da je Negotinsko vinogorje odlična osnova za rađanje visoko kvalitetnog grožđa, koje je glavni preduslov za pravljenje dobrih vina. Možemo se pohvaliti da smo uz ogroman trud u vinogradima uspeli da dobijemo kvalitetno grožđe, koje smo uz podršku našeg enologa i ogroman rad u podrumu uspeli da  pretvorimo u kvalitetno vino koje je, na našu sreću, prepoznato od strane žirija. Ovaj uspeh je za nas utoliko veći što na tržište ponovo vraćamo etikete negotinskog vina.

Kremen vs Kremen Kamen

U čemu je razlika između već popularnog Kremena i Kremen Kamena, koji je osovojio Vino.rs Grand Prix na Velikom testu najboljih vina Srbije?

- Oba vina potiču iz istog vinograda, s tim što je suštinska razlika u tome što je za vino Kremen Kamen korišćeno grožđe iz izdvojenih, boljih delova vinograda, a postupak prerade se razlikuje kako u vinifikaciji, tako i u odležavanju.

Koliko Kremen Kamen odležava u buretu?
- Petnaest meseci, dok običan Kremen ostaje 11 meseci. Međutim, želeo bih da demistifikujem tu ideju odležavanja vina u hrastovim barik buradima. Naime, pre nekoliko godina bilo je popularno hvaliti se odležavanjem vina u buradima od 225 litara u mnogo dužim vremenskim intervalima. Mislim da dužina negovanja vina zavisi od stila vina koji se želi dobiti u zavisnosti od kvaliteta ulazne sirovine. 

Gde može da se kupi Kremen Kamen?
- Na Veliki test najboljih vina Srbije smo izašli sa radnom verzijom etikete, jer nam se učinilo da je vino spremno za testiranje, iako još nije pušteno na tržište. Prodaja kreće u drugoj polovini decembra. 

 Kada su izašla prva vina iz Matalj vinarije?
-  2008. godine.

Vi ste praktično još vinarija u povoju, a posle svega pet godina već najbolje vino Srbije!

- U pravu ste, naša vinarija je mlada i tek joj predstoji razvoj. Ne znam šta je ključ uspeha, ali znam da svaki dan imam ideju da brinem o vinima.

matalj intervju 04

Sada se sa svih strana čuje podrška lokalnim i autohtonim sortama. Da li se osećate prozvanim kao neko ko je pobedio sa internacionalnom sortom i da li verujete da će se domaći vinari koji imaju uspeha sa internacionalnim sortama okrenuti lokalnim zbog ovog ocenjivanja i uputstava koja stižu u tom smeru. Hoće li se nešto novo zakuvati na vinskoj sceni Srbije?
- Činjenica je da je brend mnogo lakše napraviti na autohtonim sortama i da će se u izvozu vina tražiti autohtona priča, ali mislim da je osnov svega napraviti dobro vino. Ono što smo znali još od ranije jeste da je prokupac dobra sorta za kvalitetna vina, ali treba odati priznanje Gagiju Ivanoviću koji od dobre domaće sorte napravio dobro vino (Prokupac 2011 Ivanović). Takođe, mislim da je moguće na prezasićenom tržištu napraviti vino i uspeh sa internacionalnim sortama. To potvrđuje primer Novog Zelanda, koji se proslavio sovinjon blanom, ili kalifornijske Nape iz koje dolaze vrhunski kaberne i šardone. Lepo je u svom asortimentu imati autohtone sorte, jer to govori o poštovanju sebe i svoje tradicije. Negotin ima čak tri autohtone sorte, od kojih sam ja posadio hektar crne tamnjanike i pripremam sadnju hektara bagrine, ali nipošto ne bih zanemario internacionalne sorte. Mislim da je kaberne sorta od koje možemo mnogo da očekujemo u negotinskom vinogorju, što je pokazalo i ovo ocenjivanje. 

matalj-intervju-06

Stranci nam predlažu da u konačnoj viziji posebno stremimo kupažama internacionalnog sa začinom autohtonosti. Kakvo je vaše mišljenje, planirate li takvo vino da proizvodite? 
- Kako da ne. Kupaže su zanimljive, eksperiment je uvek zanimljiv. Svetskom tržištu morate ponuditi nešto novo. Ako im stopostotni prokupac ima prejake tanine, nudite kodifikovanu kupažu prokupca i kabernea 50:50. Ako to na nepcima pokaže nešto dobro i zanimljivo, ako je marketinški privlačno, tipa IGT kupaža iz Toskane, kao što su sanđoveze sa merloom ili kaberneom, to nosi univerzalni tržišni potencijal. Međutim, mi proizvođači prvo moramo na našem terenu da udarimo temelj, da gazimo srpsko tržište vina. Da sondiramo i fundiramo potrošače da piju prvenstveno domaća vina, svejedno da li kaberne ili prokupac, pa tek onda da računamo na izvoz. Neće ići obrnuto.

Ovde mi je prijalo pa sam kupovao Aleksandrovićev Trijumf gold ili barik i Jankovu rezervu. Od stranih mi se, recimo, dopada Mira 2008, Sierra Salinas.

Koji vam je najveći problem u proizvodnji?
- Želeo bih da isporučim više vina kvaliteta Kremen Kamen tržištu, ali jednostavno nemam toliko vina koliko tržište traži posle ovog uspeha. A vino ovog kvaliteta se nigde ne radi u velikim količinama. Znači, cena bi morala da ode drastično gore, ali to nipošto nije moja filozofija rada. Razmišljam o postepenom povećanju kapaciteta prerade i skladišnog prostora u narednih pet godina, do nekih stotinak hiljada boca. Tu su i
standardni finansijski problemi, gde se svakog dana dovijamo kako znamo i umemo. 

matalj intervju 05

Koja vina pijete kad odete u inostranstvo ili kad ne pijete svoja?
- U inostranstvo nešto ne stižem da idem, a ovde mi je prijalo pa sam kupovao Aleksandrovićev Trijumf gold ili barik i Jankovu rezervu. Od stranih mi se, recimo, dopada Mira 2008, Sierra Salinas.

Da li ova domaća vina uzimate direktno od proizvođača, vaših kolega, menjate se ili kupujete?
- Pa ima i menjanja.

Kakva atmosfera vlada među srpskim vinarima?
- Generalno dobra, to se videlo i na dodeli priznanja sa Velikog testa najboljih vina Srbije. 

Koliko pratite šta radi vaše kolege vinari u Srbiji?
- Razmišljam šta rade moje kolege, pijem njihova vina i definitivno – upoređujem. Nenormalno bi bilo da to ne radim, jer time znam gde se trenutno nalazim. Kod kuće najmanje pijem svoja vina, dosade ti posle izvesnog vremena. Kakvo god da je, pa makar i najbolje!

Značaj ocenjivanja

Koliko ocenjivanja vina mogu da pomognu vinaru?
- Izuzetno je značajno da ovakva i slična ocenjivanja postoje, kako bi vinari učesnici mogli da saznaju što više o kvalitetu svog vina, kao i o položaju svojih vina u odnosu na lokalne, ali i svetske proizvođače i kako bi nadalje mogli da razvijaju svoju strategiju.
Takođe, ovakva ocenjivanja su odličan vinski marketing, ukoliko su kao ovo odrađena stilski i profesionalno, a što treba da prepoznaju i odobre, kako proizvođači tako i tržište. Čuli smo komentare Hrvata koji kažu da oni nemaju takvo nacionalno takmičenje. I znam da uopšte nije jednostavno uspostaviti tako nešto na nacionalnoj osnovi jer podrazumeva balans između organizacije sa troškovima i odbijanja proizvođača da učestvuju ako se ne ispune njihova očekivanja što se tiče ocena. Moj lični motiv da pošaljem tri vina na ovo takmičenje bio je da mi internacionalna komisija nešto kaže o mojim vinima i da saznam koliko otprilike vrede u svetskim okvirima.

Da li ste ikada požalili što ste ušli u vinsku priču i kako sebe vidite za dvadeset ili više godina?
- Osećam strast prema vinu i volim to što radim. Volim da se muvam po podrumu. Vinograd je prelep u proleće, lepo je rezati zimi. U kontaktu si sa prirodom. Uopšte ne osećam dinamiku gradskog sivila, gužvu, ne znam šta to znači… Nema luksuza praznog hoda, vino je kompleksan proizvod, ako nisam u vinogradu ili podrumu, bavim se
tržištem, marketingom. Nadam se da će moje tri ćerke prepoznati kvalitet ovog posla i nastaviti našu viziju uz moju punu podršku. 

Sa dva zlata i jednom bronzom imate najbolji prosek od svih vinarija na Velikom testu koje su poslale dva ili više vina na ocenjivanje. Kako objašnjavate taj uspeh – grožđem, teroarom, srećom, tehnologom?
- Mislim da je sve što ste spomenuli veoma bitno. Sve počinje od dobrog podneblja, a Negotinsko vinogorje to jeste: najviše sunčanih dana, najmanje padavina i duge tople jeseni izdvajaju ovaj region od ostalih. Zatim, dolazi rad u vinogradu, koji mora da prati određenu filozofiju vina koju želimo da dobijemo. Na primer, nije isto uzgajati grožđe za božole i vrhunski kaberne. Takođe, bitno je upoznati svoj vinograd i izvući maksimum iz njega. I na kraju, možete da napravite odličan vinograd, dobijete dobro grožđe, ali za dobro vino je neophodno odrediti stil. Za određivanje stila vina potrebno je da imate najpre znanje, iskustvo i odgovarajući pristup grožđu kao sirovini. Naša vina nastaju u saradnji sa enologom Mladenom Dragojlovićem, koji je uključen u sve faze proizvodnje i čiji je doprinos veoma bitan. Naša saradnja traje već izvesno vreme, za koje smo uspeli da tržištu ponudimo etikete Kremen Kamen, Terasa Chardonnay i Kremen, koje same za sebe dovoljno govore o kvalitetu naše saradnje. Mladen je uneo mnogo svežine u proces proizvodnje vina u Srbiji, izuzetno je perspektivan, ima harizmu i znanje da pokreće stvari i mislim da će se kod njega na poslovnom planu dešavati još mnogo dobrih stvari. Suptilan je, razmišlja o vinu sa stilom. Ume sve da sve spoji i da napravi veliko vino. Uostalom, nije slučajno da je čak sedam njegovih vina osvojilo medalje ove godine na Velikom testu najboljih vina Srbije! Definitivno, moj rad bi dalje išao drugačije da nije naše saradnje. Znate, vinograd na vrhu brda jeste izuzetan, ali treba videti šta posle toga. A tu su finese u pitanju. Vino je finesa, a tu, pored svega što smo ranije naveli, presuđuje na kraju ipak – čovek!

nazad na vrh

Online prodvnica vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama