Chateau bratstva & jedinstva

Ljubav prema Sremu, Đorđe Stojšić Ljubav prema Sremu, Đorđe Stojšić

Chichateau je verovatno najveća mala vinarije Fruške gore. Ni manje garaže, ni većih vina, ali sa tim se naša vinska javnost upoznala ili upoznaje već neke dve godine uživajući u krajnje neobičnim etiketama, vrljavim bocama i zbilja impresivnim rezultatima u boci.

Šišatovački „šato“ je nastao udruživanjem četiri vinska i životna drugara. U radnoj akciji podizanja vina i vinograda učestvovali su i učestvuju Makedonac Bojan Dodevski, Gruzijac Ramazi Inaišvili, Novobeograđanin Vladimir Čupić i, konačno, „domaćin“ garaže Đorđe Stojšić.

- Moj kum Ramazi došao je iz Gruzije dok smo još bili u osnovnoj školi. Bojan je iz Makedonije stigao u Sremsku Mitrovicu kad mu je ćale došao tu kao vojno lice, a Vladimir se poslednji priključio. Prava internacionalna vinska brigada –  upoznaje nas s faktima Đorđe dok otvara vrata garaže u kojoj se vinifikuju i odležavaju vina.

chichateau vinarija by Ivana Cutura 6Jedna drugačija vinska priča

Šišatovac je malo sremsko mesto zabodeno u južne zelene padine Fruške gore, gotovo na zapadnoj granici Srbije. Seocetom od dvestotinak duša dominira manastir praktično u pročelju vinarije. Ili obrnuto?

Kod nas se vinarstvo donekle svodi na demonstriranje sile, nekada je bio cilj da imaš jahtu, danas je jahtu zamenila vinarija.Đorđe jeste krupan momak, no svejedno, garaža ispunjena sudovima i delom ukopana poput laguma u brdo deluje zastrašujuće. Kako četiri ortaka uopšte uspevaju da se ne zaglave između sabijenih inoksa nalik na mračni lavirint nikako da shvatim. I da još pritom odatle izlaze izvrsna vina koja će uskoro preplaviti jednostavan drveni sto u najmanjoj degustacionoj sali u kojoj sam ikada bio. Ne razumem. Možda postoji kao u bajkama neki tajni sastojak u ovom vinu koji čini čuda? U bajkama je to obično ljubav, ne znam...

U narednih sat vremena iz besprekornih Riedel čaša probaćemo već u narodu čuveni roze Pink Punk, vino Fabula Mala u beloj i crvenoj varijanti, šardone i sovinjon sa ili bez drveta i iz raznih berbi, te Bambino Nero. A onda i crvenu perjanicu Fabula Lagum. Džinovske vinske čaše za crveno vino još impresivnije deluju u tom degustacionom sobičku „tri sa tri“ gde mačke predu oko tanjira sa mezetlucima ili lepinji sa mašću i alevom paprikom. Beli zidovi, grčki plava drvenarija, bakin kredenac sa vitrinom, šporet, nabačena preko kreveta možda neka ovčija koža i par stolica, platno su za čarobnu sliku fruškogorskog teroara odrađenu internacionalnim vinskim medijumom.

Ramaz Nesvili chichateau vinarija by Ivana Cutura 27Ortačka avantura, jedan od suvlasnika vinarije je i Gruzijac Ramazi Inaišvili

- Priznajem, Pink Punk roze nas je izbacio u orbitu. Stari pankeri su odjednom uneli novu reč u rečnik – Chichateau. Ma šta to značilo! Mi ovde nemamo nikakvu vinsku tradiciju, niti tužnu priču tipa ja i moj deda skupa nekih 300 godina... Krenuli smo „od sad“ i etikete moraju biti takve, iz realnog vremena. A ovi domaći „vinari, vinoljupci“ su nas vređali svi od reda što smo imali klaker bocu, onu sa klik-klak zatvaračem. No, roze je vino za radničku klasu, šljakere, nije za ultra gospodu. I fazon treba da bude baš taj, da možeš posle babi da pokloniš flašu za sok, rakiju i za paradajz. Garantujem da nijedna od njih nije bačena ni slupana. I ima tih koji tvrde da roze nije perspektiva jer Kinezi neće ni da čuju za njega. Ali lično znam da protiv našeg nemaju ništa protiv. Naprotiv, provalili su u Hongkongu da Pink Punk sjajno ide baš uz njihovu kuhinju – nastavlja Đorđe priču o vinariji.

Još jednom izlazim na vazduh za onaj „drugi“ pogled. Iza velike ulazne metalne kapije nalazi se koso dvorište prema brdu od nekih stotinak kvadrata. Oivičeno sa tri strane nadstrešnicama i garažama. Od opreme, nekoliko poređanih barik burića koji kisnu. Znak da dolazi novo drvo, a ovo će kao ukras u neke kafiće. Ujedno je to i potvrda da se o drvetu mnogo razmišlja. Kao i o svemu ostalom, i to je možda ono što ovu vinariju toliko razlikuje od daleko većih i moćnijih. Eto, u vinogradu od tri hektara samo pet sorti: šardone, sovinjon, merlo, kaberne sovinjon i fran. A gde su sve popularnije autohtone?

- Ne verujem u autohtone sorte. Ko je to nov u svetu napravio priču sa vinom? Novi Zeland, Australija, Amerika, Južna Amerika, Južna Afrika. Šta je tu autohtono? Ništa! A mi smo baš taj novi svet. Evo, isti je vinograd, isto grožđe, a mi od iste kupaže merlo,kaberne fran i kaberne sovinjon samo u raznim berbama imamo tri etikete. Kad nije neka berba za odležavanje, radimo Bambino i prodajemo po 650 dinara. Kad je prosečna, to je Fabula Mala i prodajemo je skuplje, a kad baš mogu da izvučem ozbiljnu varjantu, kao što je bilo 2012. godine, onda je u boci Fabula Lagum koja ide u nove barike, dok ove dve druge pravac u korišćene.

Djordje Stojsic chichateau vinarija by Ivana Cutura 19„U vinarstvu ti moraš da si ludak i fanatik“, Đorđe Stojšić

A Italija sa svojim autohtonim sortama, šaljem telepatsku poruku dok „žvaćem“ savršeno balansirana vina izražene ekstrakcije i autentičnog stila.

- Kad su Italijani 1300. godine sedeli u banci, brojali lovu i išli u katastar, mi smo jurili ovce po Zlatiboru. Ne možemo mi s njima da se poredimo. A supertoskanci su im pritom najprodavanija vina, merlo, kaberne i malo sanđovezea. I kjanti. Bio je ranije odvratan, u njega je išlo belo grožđe. To nije moglo da se pije, tek skoro su promenili kupažu. Kultura vrhunskih vina u Italiji praktično kreće tek 1975. godine sa pojavom supertoskanaca. Ni plavac, koji je svetska sorta, pa ne ide! Bio nam je tu Amerikanac, direktor vinskog giganta Kendall-Jackson, koji kroz fond Teroar imaju 20 vinarija po celom svetu. Došli su da bace pogled na Vršačke vinograde, pa smo ih posle odveli u Erdevik. Zanimalo ga je kako se vina iz regiona prodaju u Americi i svetu, pa je pozvao direktoricu iz vinarije legendarnog Majka Grgića. Žena im je rekla jednostavno: „Ne pokušavajte!“ Plavac nije uspeo ni sa Grgićem u Kaliforniji, čovekom koji je legenda Pariskog ocenjivanja. Sa svom tom pričom o zinfandelu, sa primitivom nisu ništa uradili. Kažu – zaboravite! Pritom, koliko Amera dođe leti u Hrvatsku na more, pa je pilo ta vina, pa ništa... A sad zamisli ideju: „Mi ćemo da probijemo prokupac. Globalno!“ Ko će to, s kojim parama svetu da nametne prokupac? U kupažama još i da, superšumadinac, merlo, kaberne pa opičiš prokupac…

Novi Pink Punk

chichateau vinarija by Ivana Cutura 12Roze koji je otvorio novo srpsko vinsko poglavlje

Probali smo novi Pink Punk. Miris jedva osetan, boja bleda, kiseline jake i zavodljive, ali na nepcu vrhunska i neobična zabava koja dugo traje. Đorđe evidentno zadovoljan:

Provalili su u Hongkongu da Pink Punk sjajno ide baš uz njihovu kuhinju!- Prvi put sam ove godine provalio šta rade oni prevaranti iz Provanse i uradio ono što sam oduvek želeo, da nema voća u u rozeu, a da boja bude baš ovakva. Nos je nežan, na kvasce, malo produženiji roze. Lično ne volim jagodice bobice, seljačke, ono voćno i mineralno sa kajsija završnicom i zato smo namenski brali merlo, kaberne fran i kaberne sovinjon da ne sazri skroz. Volim suvo vino, te neke note: zemlja, koža, znoj. Voćna varijanta komercijalno dobro prolazi ali se jako lako dobija. Niske temperature pri fermentaciji, tačno se zna koji kvasac, ne možeš da omaneš. Stalno se sa rozeima malteretiram, ali sad vidim, blizu sam.

Uz Pink Punk za vizuelni identitet vinarije jako je bitna i deformisana, naherena boca belog ponosa kuće, barikiranog šardonea Chichardonnay. Već dugo se raspreda legenda da je zapravo reč o staklenom škartu boca iz Fabrike stakla Paraćin. Mučim Đorđa teškim mukama dok ne prizna da su to skupe, dizajnerske boce Sen Goben rađene u Francuskoj:

- Jedno rame na boci je niže. Ima cela priča koju ne znam detaljno, da li je boca papska ili plemićka, ni ko se kome klanja, ali tako je. A ja je volim baš zato što je malo defektna, kao što je sve u Sremu malo takvo. I ljudi, i vina, i zemlja, pa je logično da imamo baš tu bocu.

Ljubav prema Sremu oseća se u čitavoj Chichateau priči. Vinarija je prvenstveno začeta u jednoj žutoj kući tu gore, uz brdo, gde je presa bila ručna i izazivala agoniju svetskih razmera pri radu. Kasnije se sišlo u garažu, nabavljena je savremenija oprema, ali početni duh entuzijazma i dalje egzistira.

Kolači od vina

- U Bordou se koriste jako velike količine belanaca od jaja za bistrenje vina, pa su im tako ostajale na hiljade svežih žumanaca. Kako ih ne bi bacali, izmislili su čuveni bordoški žuti kolač, samo od žumanaca...

- U vinariji radimo zajedno, non-stop je radna akcija. Boki (Bojan Dodevski) je uključen baš full time, a mi ostali udarnički kad zatreba, jer to mora četa ljudi da bude pošto je sve ručni rad. Pretakanje, flaširanje, jedan pere flaše, drugi nosi gajbe, sve je poluautomatski rad.

Dok smo se mi ovde klali i ubijali, vino je u svetu odavno postalo ozbiljan biznis!Četrdesetogodišnjak Đorđe Stojšić je svakako neobičan lik. Američki diplomac, uspešan u međunarodnim finansijskim tokovima, bankarstvu, odrekao se mašne i tašne zarad gliba u šišatovačkom vinogradu i godišnje ortačke proizvodnje od petnaestak hiljada litara vina. Kaže da je samouk u vinogradu, a da u priči oko vinskih stilova idu tako putem, vide nešto, malo probaju ovo, malo ono. Malo je i naučio iz knjiga, ali se većinom oslanja na Tanju Đuričić koja već dosta dugo postavlja nove tehnološke standarde u vojvođanskim vinarijama, a u Šišatovcu je od početka. I kao najvažnije ističe da kad nešto treba da se radi u vinogradu, onda se radi do detalja. A u vinsku priču ušao je tokom studija u Americi gde je dospeo iz Mitrovice:

- Od 1995. pa narednih šest godina živim u Vičiti i radim kao konobar da otplatim studije finansija. Restoran u kome sam radio držao je neki Iranac. Jako je voleo francusku vinsku školu, pa su uglavnom dolazili Francuzi, a i meni je danas Bordo i alfa i omega. Bordo, deset praznih mesta, pa sve ostalo. Vremenom prelazim u sve bolje restorane gde su na vinskoj karti stotine etiketa. Moraš da znaš svako, uparivanje sa njima, radiš za bakšiš. U Americi mi je Kalifornija bila dominantna, ali prema mom mišljenju suština u vinu glasi – probaj što više. Sve te priče, voćno, mineralno, kajsija u završnici, nema veze sa životom. Tek kad si probao sve živo na svetu, onda možeš mirne duše da kažeš ovo je dobro, ovo nije.

Tanja Đuričić

Tanja DjuricicDinamična saradnje, tehnolog Tanja Đuričić

- Mlada je, putuje puno, Amerika, Slovenija, Francuska, Italija, zna engleski, što je mnogo bitno. Ali, najvažnije od svega nije sujetna. Znaš kakvi su tehnolozi, jednom kad nešto dobro urade to je ludilo, prosto ne možeš da razgovaraš s njima. A sa Tanjom... Aj probamo ovo, ono, to može, to ne može, stalno se nešto novo dešava. Burići ne valjaju, hajde da tražimo druge. Od mojih 500 ideja ona uvek probere šta je realno a šta ne. Tanja je radila u Navipu u „ono“ vreme tako da zna šta su radni nalozi i ostalo. Poznaje sistematizaciju, nema tu nikakvog „divljaštva“. Tehnolozi jesu super, ali većina nije probala gomilu stvari. Mi se, recimo, svake nedelje nađemo u Ticaşu, svako donese pet-šest boca, realno potrošimo 700-800 evra u vinima. I gledaš, pratiš, a otkud tehnologu hiljadu evra da potroši na vrhunska vina svakog meseca?

Ko će to, s kojim parama svetu da nametne prokupac? U kupažama još i da, superšumadinac, merlo, kaberne pa opičiš prokupac…Po završetku studija Đorđe ulazi u ozbiljne finansijske, pa i političke vode. Praktično u svet iz kog neprestano traži izlaz. I nalazi ga u Šišatovcu, u malom dedinom nasledstvu.

- Imamo stari vinograd gore u brdu, nekih šezdesetak godina mu je i dvadesetak ima ari. I drvena kućica. Posađene davno slankamenka crna, vranac i hamburg. Imao sam ideju, inicirao da napravimo vinariju, jer lepi su tereni, ne može bolje. Ideš po svetu, gledaš razne gluposti ko šta radi, sadi. Dok ovde kod nas zasadiš Ronhil izraste ti Marlboro! Zemlja je ludilo i daleko smo još od toga šta treba i može da bude. U Istri imam dosta drugara. Puno smo se družili, tamo sam se šunjao oko vinograda i najviše mi je pomogao čuveni vinar Klai. U smislu filozofije, rekao mi je: „Kad te uhvate prodavci kvasaca, vinifikatora, burića, nemoj da popuštaš jer to nema kraja. Uništiće te. Vinarstvo je postalo kao mlekarska industrija, dodaš ovo, dodaš ono, sve dodaš, temperatura se podesi i sva su ti vina ista! Nego radi sve prirodno, divlji kvasci, ručno potapanje, nek ti vino malo i pobegne, nek ne bude najbolje, ali nek se zna da je tvoje.“ Iskreno, nije mi on rekao bogznašta, ali u smislu vinske filozofije to jeste pravi put. Kad počneš da praviš haletine to nije garancija da će vino da ti valja. Danas sve možeš da kupiš, samo je pitanje koliko će da te košta i kolika će posle da bude cena na polici. Dok smo se mi ovde klali i ubijali, vino je u svetu odavno postalo ozbiljan biznis! I tako sam ja malo posadio, dosadio ta tri hektara 2007. godine. Fali nam još malo belih sorti, hektar-dva, čisto da jednog dana možemo da snizimo prinos zarad dodatnog kvaliteta. Konkretno, ova naša priča može da pije vodu u okviru ovih 3-4 hektara. Kad radiš divlje kvasce, ako ti kiksne hiljadu litara i nije strašno, preživeću. Ali zamisli da ti se to negde desi sa 20.000 litara! U vinarstvu ti moraš da si ludak i fanatik. Ali kod nas ljudi lako ulože milione u vinariju, a onda promaše pravac. I da ga pitaš šta si ti, možeš li u jednoj rečenici da objasniš o čemu se radi u tvojoj vinariji i tvojim vinima? Teško... Kod nas se vinarstvo donekle svodi na demonstriranje sile, jer nekada je bio cilj da imaš jahtu, danas je jahtu zamenila vinarija. I tu menadžeri ne pomažu jer ako sam ne propratiš događanja od početka do kraja u vinariji i vinogradu, ako pustiš da svako radi svoje, teško ćeš nešto ozbiljno postići. A mnogi su krenuli iz hobija pa su shvatili da moraš da si u svemu tome 300 posto.

Tako priča Đorđe Stojšić koji istovremeno radi i u susednoj vinariji Erdevik, najmanjoj najvećoj vinariji Srbije. Ali to je već neka druga priča.

Foto: Ivana Čutura

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama