Crvena

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

vrste-vina-crveno

Crveno i belo vino se dobijaju na gotovo identičan način.

Crveno vino predstavlja tip vina dobijenog od tamnih sorti grožđa. Stvarna boja vina varira u rasponu od intenzivno ljubičaste, tipične za mlada vina, preko crvene za zrela vina i braonkasto-crvene za starija.

Proces proizvodnje crvenog vina započinje fermentacijom grožđa, tokom koje mehurići oslobođenog ugljen dioksida izbacuju kožice ploda na površinu posude za vrenje (danas uglavnom čeličnih tankova) u kojoj se vrši fermentacija. Kožice je potrebno vratiti nazad iz dva razloga: jedan je boja i ukus, a drugi činjenica da ukoliko bi im se dozvolilo da se osuše na površini, postale bi pogodan medijum za razvoj mikroorganizama, pa i rizik za kontaminaciju smeše.

Idealna temperatura za fermentaciju crnog vina je 29-30° C.

Na kraju procesa fermentacije ćelije kvasca su mrtve. One postepeno padaju na dno i formiraju sediment.

Kvalitetno vino se prečišćava, tako da se sediment ukloni. To se radi dekantovanjem vina tako da talog ostane na dnu inicijalne posude. Po završenoj fermentaciji, pristupa se presovanju. Koriste se specijalne prese, za finija vina koristi se manji pritisak i obrnuto. Prvo vino koje se samo ocedi čuva se odvojeno od onog dobijenog pod pritiskom.

Najpoznatije vrste crvenih vina

Kaberne Sovinjon (fr. Cabernet Sauvignon) — Ovo je najpopularnije grožđe na svetu kad je proizvodnja crvenog vina u pitanju. Ima mala plavo-crna zrna sa debelom kožom, kasno olista i kasno sazreva.

Merlot ili Merlo (fr. Merlot) — Od ovog grožđa se pravi najskuplje crveno vino na svetu — Chateau Petrus. Sorta je originalno identifikovana u Bordou, ima velika zrna sa tankom kožom, a ukus ima tragove borovnice i mente.

Nebiolo (ital. Nebbiolo) — Daje vrlo kompleksna crvena vina, uspeva na krečnjačkom zemljištu, na većim visinama, najviše u severozapadnoj Italiji. Vrlo tamne boje, kasno sazreva. Nebbia na italijanskom znači magla.

Pino noar (fr. Pinot noir) — Od ovog grožđa se pravi čuveni burgundac. Uspeva na krečnjačkom zemljištu istočne Francuske. Ovo je „sveti gral“ proizvođača u mnogim zemljama. Ima tanku kožu crne boje i guste, guste grozdove. Pored Francuske, gaji se i u Australiji, na Novom Zelandu, u Južnoj Africi, Italiji, Rumuniji, SAD...

Sira ili Širaz (fr. Syrah ili Shiraz) — Drevno crno grožđe sa Srednjeg istoka. Gaji se na granitu, krečnjaku i pesku, a najzastupljenije je u dolini Rone (Francuska), u Kaliforniji i Australiji. Plavo-crne boje, ima mala zrna i debelu kožu. Relativno rano sazreva. Daje visoke prinose, pa proizvođači, ako žele viši kvalitet, moraju da ga kontrolišu i smanjuju.

Sanđoveze (ital. Sangiovese) — Ovo grožđe se gaji po celoj Italiji, kao i u Argentini i Kaliforniji. Raste na krečnjaku, ali i na glini, sporo i kasno sazreva, podložno je oksidaciji. Najbolja vrsta je sanđoveze pikolo.

Novi božole (fr. Beaujolais nouveau) — veoma mlado francusko vino koje se pije već šest nedelja nakon berbe. Nastalo je od sorte vinove loze božole.

Petit Sirah

Nema smeha sa malim širazom

OVO mastiljavo grožđe daje krupna taninska vina koja neizbrisivo ostavljaju trag na zubima i usnama pa nisu idealna za after-cocktail time kad se treba široko i otvoreno smejati.  „Dete“ Syraha i Peloursina (danas su ovo sve sinonimi) je poznato i kao Durif.

Prepoznatljive činjenice

Mnogo se meša sa Zinfandelom i dugo je bilo jedna od vodećih blend sorti iako je i samostalno zanimljivo sa prizvukom na crni biber, crno voće ili kožu i osobinom da mogu i čitavu deceniju da upijaju tajne bureta što nije tako čest slučaj.

Opširnije...

Carmenere

Čileanski dragulj

KAD je početkom XIX veka Cermenere prevezen iz Bordoa u Južnu Ameriku, neko je presekao sve evropske korene (iako se nešto malo ovog grožđa i danas može lupom pronaći u Francuskoj) i ovom grožđu i vinu od njega utro put ka pijedestalu „čileanskog dragulja“. Potencijalno velikih vinskih mogućnosti ovo grožđe ima specijalan maler - stanje koje se može razviti nakon cvetanja zbog koga će ostati uskraćeno za atribute koji ga inače krase.

Prepoznatljive činjenice

Dugi iz godina, čileanski vinari su bili ubeđeni da imaju posla sa Merlotom i shodno tome stvarali proizvod šljivastog ukusa i „Kab/Souvernetske“ strukture (neki veruje da je čak „klon“ sa Kabom) koga samo malo biberaste i začinske arome deli od drugih čileanskih vina.

Sve u svemu:

Uspeva u:

Čile

Lični opis:

šljiva, začini, crno voće, malo mistike i rustike

Opširnije...

Zinfandel (Crljenak)

Hrvatsko poreklo američkog „narodnog“ vina

PORED bele varijante Zinfandel ima i onu pink, koja nas ovde najviše interesuje. Dugo godina se mislilo da je ova sorta grožđa nastala iz italijanske sorte Primitivo (da je s njom čak genetički blizanac) ali su najnovija  ispitivanja u Kaliforniji rešila misteriju: reč je o klonu originalnog hrvatskog „crljenka“ (koji je iz davnina stigao iz Albanije ili čak antičke Grčke). Danas Primitivo i Zinfandel imaju ista prava, tačnije od 2002. godine su postali sinonimi, ali Primitivo sve više gubi trku (ko bi da bude primitivan u doba zahuktale evolucije). Obzirom da je od dolaska 1820. godine u USA oberučke prihvaćen jer je izuzetno pogodovao tamošnjem prosečnom potrošaču, ali i zbog stepena alkohola bio i „majka Mara“ tokom prohibicije, nazivaju ga i američko ili kalifornijsko, pa i narodno vino. Činjenicom da se idealno slaže uz roštiljade, savršen je da regrutuje nove snage u društvo vinopija.

Prepoznatljive činjenice

Reč je o laganom, slatkastom ali ipak složenom napitku sa malinasto-kupinastim ukusom i dosta jakim taninima i visokim procentom alkohola.

Opširnije...

Tempranillo

Rano, rano je za ljubav...

Od grožđa koje vlada Španijom i koga zbog kratkog vremena zrenja i još prečeg branja od milja nazivaju „malo rano moje“ (tempranillo), dobija se sočni mladi napitak.

Prepoznatljive činjenice

Jagodičastog mirisa i ukusa koji barikiranjem zaogrće plašt vanile, ali ne u pravcu sladoleda već sladića ili čak duvanskog dima po čemu malo podseća na Sangiovese. Baš iz tog razloga većina ovih vina koja ne spadaju u ona najteža, odleži par godina pre serviranja čime dobiju kožni otisak na nepcu i postaju izvanredan partner gurmanlucima i gastronomskim specijalitetima. Naručite ga uz hranu, nećete pogrešiti.

Opširnije...

Pinotage

Zvezda Afrike

U SVETU mazohista Pinotage je na vrlo visokom pijedestalu. Ovaj miks Pinot Noira i Cinsaulta (alžirska vrsta grožđa koje u Francuskoj, a pogotovo u Maroku ima više nego Cabernet Souvignona pošto je idealno za blendiranje) bi se prema poreklu komotno mogao zvati i „zvezda Afrike“, iako ga radije nazivaju „bush wine“. Smućkao ga je profesor Perolt daleke 1925. godine u Južnoj Africi gde i dan danas postoji klub obožavalaca i čuvara imena i dela ovog vinca.

Zašto pominjemo mazohizam? Jednostavno ovo grožđe/vino je isto toliko teško uzgojiti, koliko od njega nešto suvislo i napraviti. Ali, ako uspete, nikad kraja radovanju. Na listi ekstrema gotovo da mu nema ravnog jer se prodaje u varijantama od obične „brljotine“ do ozbiljnog takmaca naboljim vinima. Zbog svojeglavosti, često je bilo nagrađivano ali i kažnjavano, pa je tako 1959. godine osvojilo apsolutnu titulu na prestižnom južnoafričkom takmičenju da bi već dve sezone kasnije potpuno palo u zaborav. Može se reći da je danas jedna od najzahvalnijih sorti pošto ga vinari proizvode u svim mogućim varijantama, kao mlado i voćkasto nalik na božole, bogato i ozbiljno poput Cotes du Rhone ili Zinfandela, ili elegantno piće iz Bordeaux kolekcije. Postoje čak i Porto, te „šampanjozne“ verzije crvenog Pinotage. Sve u svemu, to je prilično jedinstveno vino, a svaki novi podrum nakon vađenja čepa nudi potpuno novu avanturu.

Prepoznatljive činjenice

Osnovni problem čini se da je u aromi spaljene gume koja odnegde ističe. Ako je „ubijete“ razviće se svi oni fini šljivasti tonovi što znaju da skrenu put trešanja, kupine pa čak i na obližnju banana palmu. Skinite ga sa grane, turite u hrastovu bačvu i za nepunih šest meseci izviće se prve arome dima i raznih začina (ako budete imali sreće).

Opširnije...

Nebbiolo

Kralj Piedmonta

Iako ga ima širom sveta, ovo originalno severnoitalijansko vino neki i dalje nazivaju „kralj Piedmonta“. Verovatno zbog neverovatne sposobnosti da očara u svakoj fazi rasta, razvoja i sazrevanja. Hirovito i plahovito, sa velikim varijetetima u zavisnosti od mesta uzgoja, najpoznatiji Nebbiolo stiže iz „laboratorija“ Barolo i Barbaresco kojima se sve više pridružuju regije Ghemme i Gattinara.

Prepoznatljive činjenice

Uslovno govoreći, Nebbiolo se prepoznaje po aromama ruže i katrana, ili tartufa i sladića, ali neki vinari prave Nebbiolo d'Alba koji se isključivo pije kao mlado vince koje je neka vrsta previewa kako će Barolo/Barbaresco izgledati kad omatore (sazru). Potpuno atipično je i odležavanje pojedinih primeraka ove sorte: u početku je to vino puno tanina i dosta kiselo, da bi protokom vremena blažilo, zadobijalo sve više satenskih atributa, pa sve do ukusa ružinih peteljki, da bi se na kraju izbalansiralo u paleti nežnih cvetnih aroma ili čak divljih trešanja.

Opširnije...

Mourverde

Vino za maštovite čudake

I OVDE Španci imaju svoj naziv -  Monestrell, valjda zbog toga što je poreklo ovog vina špansko, ali ga danas ima daleko više u Francuskoj, Australiji i Americi. Jako obojeno, sa dosta tanina i kiselina, odlično je za „blendiranje“ (mešanje sa drugim sortama) po čemu je najviše zastupljeno u regionu južne Rone, pa je tokom godina gotovo potpuno zaboravljeno kao samostalna sorta. Danas ga tako flaširaju još jedino u nekim delovima Kalifornije i Španije i tvrdimo - reč je o delikatnom proizvodu.

Prepoznatljive činjenice

Uz malo mašte u svakom gutljaju osetićete neobične nastranosti grožđa od koga je nastalo, čudesnu ljubav prema suncu, ali i divljim naletima ledenih vetrova. Taj unutrašnji „duševni haos“ rezultira aromama lekovitog bilja, začina, kože, a kad vince dobro odstoji pojavljuju se u nozdrvama motivi gamea, mesa pa čak i - mokrog krzna! Ovo vino, definitivno, nije za svačiji ukus.

Opširnije...

Malbec

Dudovo vino

Reč je o pomalo oporom napitku iz jugozapadne Francuske (Bordo) koga su zbog pomenutih svojstava Francuzi u malim količinama dodavali svojim finim vinima da bi pojačali boju i tanine. Istina, u kolevci, regionu Cahors gde ga nazivaju „crno vince Kahora“ ili jednostavno cot, malbek je tamni i ukusni napitak punog tela koji samo dobija odstojavanjem. Ali, svoj pravi, malinasto-kupinasti, pomalo čokoladni identitet dobio je tek kad su ga u ruke preuzeli argentiski gaučo-vinari i bukvalno ga usvojili, kao svoje.

Prepoznatljive činjenice

Iako svilena buba radi na dudu, vino sa ukusom dudinja nije nimalo svileno, više je satenske strukture. Malbek (malberi - dud eng.) je u izvornom obliku bio kožno-katranski artefakt sa blagim primesama duvana koga ni obavezni, blaženi dodatak merloa nije mogao podići iz duboko depresivnih stanja.

Opširnije...

Grenache

Ljuti biber

OBZIROM na vatrenu ljubav prema suncu koja je sadržana u svakoj kapi ovog uzbudljivog prozračnog vina, ne čudi da se u Španiji Grenache uzdiže na pijedestal savršenstva i od milja naziva  Garnacha. Od zrna idealnog za proizvodnju rosea, umesto da celivaju čistu „ružicu“ vinari ga koriste za neke od najboljih svetskih kupaža. U poslednje vreme je veoma popularan u Kaliforniji, a u posebnim regionima ga prave kao delikatesno desertno (Banyuls) ili veoma upečatljivo suvo vino.

Prepoznatljive činjenice

Prvenstveno zbog niskog nivoa voćnih kiselina i tanina, a potom visokog postotka šećera tipično mediteranski šmek opčinio je čak i papske vinare (Châteauneuf-du-Pape), a „začinske“ i ponekad veoma masivne arome malina, belog bibera, timijana, ruzmarina pa čak i kože učinile su se idealnim australijskim „miksadžijama“ koje Grenache koriste da "uozbilje" svoje lake pustinjske sorte dodajući im njegovu bogatu alkoholnu dozu.

Opširnije...

Gamay

Svi vole mlado!

Proizvodi se od istoimene sorte grožđa (originalni francuski naziv je Gamay Noir à Jus Blanc, što bi u prevodu značilo "crni game s belim sokom"). Vino je prijatnog ukusa, puno je i veoma pitko. Inače, game se najviše uzgaja u Francuskoj, i to u oblasti Božole (Beaujolais), gde se od njega pravi istoimeno najpoznatije mlado vino. Božole nije trajno ali je kvalitetno vino i proizvodi se od celih zrna grožđa. Kako je propisano i zakonom, tačno u ponoć trećeg četvrtka u novembru svake godine novi "božole" se zvanično pušta u prodaju i počinje trka kako bi se vino što pre isporučilo širom sveta.

Prepoznatljive činjenice

Ovo je vino često služilo za pošalicu, pa u opisu poznavaoci idu dotle da tvrde kako ima aromu žvakaće gume, banane i slično. Istina nije daleko od šale, a ni ukus žvakaće gume ne mora biti mana, jednostavno, zbog načina obrade kojim se očuvava vrhunska sočnost ovog grožđa inače bogatog taninima, oni se gube, pa ostaje veoma široka lepeza ukusa koji često podsećaju na jagode i maline, ali i bananu.

Opširnije...

Cabernet Franc

Kruna u zrelosti

DALEKI rođak Cabernet Souvignona. Daleko je poznatiji po svojim kupažama, u Australiji ga mešaju sa Cabernet Sauvignonom ili Mabecom da dobiju „originalna“ Bordo vina, a u Bordou sa Merlotom. U svakom slučaju, s vremenom postaje sve tamniji, ionaki snažni tanini dobijaju na konkretnosti a nivo kiselosti se zadržava. Uz Mađarsku i Čile, Cabernet Franc se dosta uzgajao i u bivšoj Jugoslaviji.

Prepoznatljive činjenice

Franc odaje kupinasto-malinaste arome ako ga pijete u Bordou i hladnijim regionima doline Loare, dok  u severoistočnoj Italiji nežno podseća na lekovito bilje ili čak strugotinu od olovke.

Opširnije...

Barbera

Umetnost pretvaranja

BARBERA nastaje iz „kameleonskog grožđa“, nazvanog tako zbog izuzetnih mogućnosti transformacije tokom vrenja. Menja ukus ukoliko odležava u malim novim hrastovim burićima iz jednostavnog pitkog vinca u bogato začinjeno vino sa jasnim notama trešnje i šljive i lakim dodirima vanile. Najčešće se koristilo za mešanje sa drugim sortama kojima bi dodavalo urođenu svežinu i donekle omešavalo druga teška vina.

Prepoznatljive činjenice

To je srednje do jako kiselo vino sa dosta tanina (u Argentini ga prave sa smanjenom dozom kiseline čemu doprinosi osunčano okruženje Anda), lepe obojenosti, voćnih i cvetnih aroma. Može biti suvo, slatkasto, i iskričavo.

Opširnije...

Sangiovese

Kalifornijski hit

SANGIOVESE je vino koje je na mapu toskanskih regija Brunelo di Montalčino i Kjanti utisnulo neizbrisiv pečat osobenosti. Baš kao što freske renesansnih majstora vekovima dobijaju potpuno nove vrednosti, tako i ovo vince protokom vremena suštinski menja strukturu i izgled, pa se Sangiovese šepuri od iskričavih, poletnih, mladalačkih lakih nota, čije kiseline prosto teraju pljuvačne žlezde na rad, do teških, punih taninskih draperija prošaranih ozbiljnom hrastovinom. U XXI veku, Sangiovese je sve popularnije vino u Kaliforniji.

Prepoznatljive činjenice

U zavisnosti od mesta uzgajanja grožđa i načina spravljanja, te dužine odležavanja u buradima, ova najčešće voćna vina (trešnje, višnje, ljubičice, pa do šljive) mogu zaogrnuti veo teške arome kože, što svakako  nije nedostatak.

Opširnije...

Syrah/Shiraz

Strast u ljubičastom

JEDNO od retkih vina čije se obe varijante imena gotovo podjednako koriste (i razumeju). Originalni snažni Syrah iz severnog dela doline Rone (Rhone) sa svojim „apotekarskim“ i cvetnim, ali i herbalnim aromama dosta se razlikuje od australijskog Shiraza što „vuče“ na malo prezrele jagode. Ovo vino je toliko punog ukusa, da ga nije potrebno „krstiti“ drugim sortama iako „kenguri“ vole miks sa kaberneo, a Francuzi sa Grenacheom.

Prepoznatljive činjenice

Tamna, gotovo ljubičasta puna vina jakih tanina, bogatog ukusa i arome koja najčešće podseća na bobičasto voće, alevu papriku, teške začine, dimljeno meso, katran, a neki se kunu da prepoznaju i miris nagorele gume!

 

Opširnije...

Pinot Noir

Mazohističko vino

Može se reći da je reč o lozi samo za "prave borce" jer je toliko osetljiva na klimatske tegobe i vrstu zemljišta, da je vinogradari često nazivaju "ćorava posla" ili "mazohističko vino" pošto nije osetljivo samo u obliku grozda već ima hiljadu stvari koje mogu poći naopako tokom samog procesa pretvaranja voća u umetnost. Ako je Cabernet Sauvignon dobro, stabilno, pouzdano vino koje se pravi bez mnogo muke a dostiže odličan kvalitet, Pinot je "zahtevno, problematično, zagonento i izazovno dete, ali može biti jedno od najbolje dece uopšte".

Prepoznatljive činjenice

Pinot Noir u nekim varijantama može da "povuče" na razne strane, na miris kože (kad dobro ostari u boci), ali i višanja, na pepermint, bilje pa čak i coca-colu, ali je jedinstven po tome što najbolje ide - sam sa sobom! Nema potrebe za "blendiranjem" (mešanje sa drugim vrstama grožđa). Pinot crni (ima i beli) korak je dalje od merloa - nešto svetliji, sa više alkohola i taninima baš negde između merloa i kaberbea i izrazitim voćnim aromama koje vuku na crveno bobičasto voće i sa potencijalom da pri barikiranju znatno pojača tanine.

Opširnije...

Merlot

Druga violina

VINARI vole da porede merlo sa krupnom madame čiju oblu figuru svi obožavaju, a posebno njenu sposobnost da svoju težinu odlično nosi bez obzira na godine. I dodaju da ona nije samo obična pin-up gerla iz Bordoa, već mnogo više od tog i da je baš zbog takve svoje prirode odlična (i jedina prava) drugarica CS (Cabernet Sauvignon), dami "otrovnog jezika" (zbog jakih tanina koji umeju da prže po jeziku, a kojih je Merlot pošteđen)!

Iako se teško primala, ova loza je bila kao stvorena za ljubav na prvi pogled. Sa višim stepenom alkohola i mekšim taninima, moglo bi se slikovito reći kako je merlo "suptilni ali bespogovorni trener koji na kosti kabernea nabacuje same korisne mišiće i prijatnim treningom dovodi bogati torzo do savršenstva". Zato i ne čudi da je verovatno jedno od najskupljih vina na svetu Chateau Petrus, u suštini čisti merlo (5% Cabernet Franc).

Prepoznatljive činjenice

Kremasto šljivast, pa čak i nalik voćnom kolaču, kad odraste na nešto hladnijem vinogorju sazreli Merlot ume da podseti na Cabernet Sauvignon sa onim paprikastim primesama što će se pravilnim čuvanjem i pravovremenim konzumiranjem zaokružiti u čokoladne, borovničaste, kupinaste i crno-ribizlaste začinske užitke.

Opširnije...

Cabernet Sauvignon

Najmasovnije vino na svetu

KABERNE je verovatno najmasovnije vino na svetu, ima ga u svakom većem vinogradu a gaji se od ledenih prostora Kanade, pa do bliskoistočnih paklenih dolina. Postoji podatak da čak osam miliona izvoz-uvoznika i mešetara trguju kaberneom širom sveta, od Kine pa naovamo. Svoju mega popularnost ovo vino duguje širokom spektru aroma i ukusa, bogatstvu tanina ali možda ponajviše neophodnošću da odleži i sposobnošću da decenijama zri. Cabernet Sauvignon je "zaslužan" za izreku da "vino sa godinama postaje sve bolje".

Ali, upravo jačina tanina često je glavna "mana" nestrpljivim konzumentima zbog čega Merlot sve više osvaja "laku čitalačku publiku" koja će, ako se povodi za ukusom i džepom, najradije kupiti najjeftiniji kaberne, onaj pitki ali bez voćnog ukusa. Ipak, Cabernet Sauvignon je bez pogovora vino sa najvećim stepenom digniteta u ovoj pitkoj priči.

Istorijski posmatrano, nastao je u Bordou i bio njegova perjanica, gde su ovu sortu grožđa najčešće mešali sa Merlotom i Cabernet Francom (kao što ga u Španiji rado "krste" sa Tempranillom, u Italiji sa Nebbiolom, Barolom ili Barberom), sve do čuvenog pariskog nadmetanja u blind testingu 1973. godine, kada je Stag's Leap Wine Cellars' 1973 Stags Leap District Cabernet Sauvignon "razbio" predstavnike Bordoa Château Mouton Rothschild, Château Montrose, Château Haut-Brion i Château Léoville-Las Cases na njihovom terenu. Epidemija filoksere 80-ih godina nanela je veliku štetu kalifornijskim vinogradima, ali danas je ova "trka" negde fifti-fifti (Ameri su za korak napred). Pored Kalifornije, kabernea ima u Vašingtonskom okrugu i Oregonu.

Bolji izvori "kaba" u Kaliforniji: Chalk Hill jedna od najvećih vinarija u području, vino sa osvrtom na borovnice, crne ribizle ali i začinske trave (flaša preko 60 $); Beringer, Sonoma - ukusi manje voćni, a više tvrdi i sočni, nalik na duvan i jake začine (oko 25$); Clos Du Val i Mount Veeder Winery iz Napa doline, čokoladni ukusi koji podsećaju i na suve šljive (30 - 50$);

Prepoznatljive činjenice

NARAVNO, tu je i osobina da mu hrastovina izuzetno prija, pa tako razlikujemo Cabernet Sauvignon koji se kreće iz niskih nota lekovitog i aromatičnog bilja, preko masnikavih i ljutkastih međutonova koji zrenjem prerastaju u sitne suve grožđice izrazitog ukusa čak nalik na cassis (liker od crne ribizle). U Kaliforniji ovo vino dostiže visine i notu eukaliptusa, a barikirano u svom sekundarnom segmentu otkriva primese sandalovine, duvana, kafe, vanile, kedra, pa čak i pojedine ljutkaste arome.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama