Devet glavnih stilova vina

Devet glavnih stilova vina

Da li ste se ikada zatekli u situaciji da gledate u vinsku kartu, želeći da naručite određenu vrstu vina, ali ne znajući kako da je zatražite? Da biste stekli osnovno znanje potrebno za poručivanje vina, dovoljno je da budete upoznati sa samo devet vinskih stilova.

Tradicionalno, postoje dva puta ka razumevanju vina: po sortama (npr. sovinjon blan ili širaz) i po regionu (npr. Barosa ili Bordo). Ovakav pristup je veoma precizan, ali zahteva dosta učenja. Međutim, moguća je i pojednostavljena metoda klasifikovanjem raznovrsnih sorti grožđa kroz devet vinskih stilova, što čini upoznavanje sa hiljadama vinskih sorti i regiona daleko lakšim. Jer, većina vina potpada upravo pod tih devet glavnih stilova koji uključuju i crvena i bela, roze, penušava i dezertna vina.

Crvena vina punog tela i bogatog ukusa

Crvena vina punog tela

Crvena vina punog tela po pravilu sadrže više tanina, veći procenat alkohola i arome tamnog voća, poput crne ribizle, kupine, borovnice. Budući da ih karakteriše velika količina pigmenata, imaju viši nivo antocijana koji pozitivno utiču na kardiovaskularno zdravlje. Odlikuje ih širok spektar aroma, te se dobro uparuju sa jakom i začinjenom hranom. Uobičajeno je da se služe u velikim čašama, širokog oboda.

Primeri: kaberne sovinjon, širaz, malbek, montepulćiano, nebiolo, tempraniljo, plavac mali, vranac, bordoške kupaže…

Temperatura posluživanja: 17-21 °C

Uparivanje sa hranom: Roštilj, začinjena hrana, dimljeno meso, crveno meso i biftek, jela s pečurkama, kolači sa čokoladom…

Crvena vina srednjeg tela i jakih tekstura

Crvena vina srednjeg tela

Nalazeći se na sredini skale od laganih do punih, crvena vina srednjeg tela veoma su zahvalna kada se radi o uparivanju s hranom. Pod tipične primere ovakvog stila potpadaju sanđoveze i merlo. Vina spravljena od ovih sorti mogu biti raznolikih stilova, usled regionalnih razlika u uzgoju i proizvodnji.

Primeri: blatina, sanđoveze, zinfandel, kratošija, primitivo, marselan, grenaš, merlo, barbera, kaberne fran, teran, vina iz regiona Valpolićela, ronska kupaža…

Temperatura posluživanja: 17-21 °C

Uparivanje sa hranom: Lazanja, pica s pelatom, začinjeno i pečeno meso, supe od povrća, hamburger, dinstano povrće, jaki začini poput cimeta, komorača, kumina, anisa, ruzmarina, pimenta, ljute paprike…

Lagano i sveže crveno vino

Lagano i sveže crveno vino 2

Delikatno s veoma suptilnim aromama, lagana crvena vina su savršena za one koji žele da izbegnu da im alkohol udari u glavu. Usled svoje pristupačne prirode, cenjeno je među iskusnim kolekcionarima, ali i početnicima. Lagana crvena vina se ističu po manjoj količini tanina, finim kiselinama, nešto manje alkohola i notama crvenog voća. Obično se služe u okruglim čašama koje sakupljaju elegantne arome.

Primeri: pino noar, game, prokupac, crna tamjanika   

Temperatura posluživanja: 12-19 °C

Uparivanje sa hranom: Rižoto s pečurkama, pileći kaserole, paste, piletina i ostala pernata živina.

Roze

roze

Roze je vino pravljeno od crvenog grožđa po tehnologiji belih vina i kao takvo prekretnica između belog i crvenog vina sa sklonošću da se ponaša kao belo. Zato se po pravilu rozei služe ohlađeni a oni kvalitetniji su mahom svetlo ružičaste boje, boje lukovine ili lososa i većinom veoma suvi. Ovakav stil se najčešće proizvodi na Mediteranu, jugu Francuske, istočnoj obali Španije i u Italiji, dok je u našim krajevima u dužem periodu bio popularan polusuvi pa i poluslatki roze sa jakim aromama crvenog  jagodičastog voća ili ruže, a najčešće se pravi od sorti hamburg, pino noar, game, prokupac…

Primeri: roze iz Provanse, roze iz doline Rone, klaret ili tamni roze Bordo stila, roze od sorti garnaš, sanđoveze, murvedre…

Temperatura posluživanja: 8 -11 °C

Uparivanje sa hranom: Začinjena jela s pirinčem, pržena piletina, pečena prasetina i pačetina, meksička hrana, libanska, grčka, turska pa i istočnjačka kuhinja, a mogu biti i izuzetna aperitivna pića…

Puno i snažno belo vino

puno i snazno belo vino

Bogata bela vina po pravilu prolaze kroz sličan tretman u vinarijama kao i crvena, kako bi dobila snažne ukuse i arome, zbog čega mogu da liče na crvena. Uobičajeno je za ovakva bela vina da odstoje u hrastovim buradima kako bi dobila klasičnu notu vanile ili kokosa, kao i da prođu kroz proces koji se naziva malolaktika, pri čemu se oštre pretvaraju u blaže, mlečne kiseline, i ublažava se celokupna kiselost vina. Mnoga bela vina punog tela mogu da odstoje i do deset godina, mada većina dostigne svoj vrhunac sa tri do četiri godine starosti.

Primeri: barikirani šardone, semijon, vionje, marsan, rajnski rizling…

Temperatura posluživanja: 9-14 °C

Uparivanje sa hranom: Rakovi i jastog, pasta, pica s belim sirom, piletina s estragonom, meki sirevi, indijski orah, piletina i ostala živina…

Lagana i suva bela vina

Lagana i suva bela vina 2

Poput praska groma na nepcima, bela vina ovog stila su vinski ekvivalent svetlom pivu – cenjena su zbog osvežavajućih svojstava. Izrazi poput suvo, oštro, sveže, iskričavo, resko, često se mogu čuti pri opisivanju vina ovog stila. Najbolje ih je piti dok su mlada, godinu ili dve od berbe, kako bi se iskoristile sveže, voćne arome i prijatne kiseline. Od svih vinskih stilova, lagana i suva bela vina obično imaju najbolji odnos cene i kvaliteta.

Primeri: tamjanika, šardone, soave, zeleni veltlinac, pino griđo, sovinjon blan, verdeho, malvazija, žilavka, vermentino, italijanski rizling ili graševina, smederevka, pošip, grk, rkaciteli…

Temperatura posluživanja: 7-13 °C

Uparivanje sa hranom: Morski plodovi, suši, salate od zelenog povrća, pesto, prženi pomfrit i pržena piletina, piletina i ostala živina…

Aromatična i slatka bela vina

Aromaticna i slatka bela vina

Miomirisi voćnih i cvetnih aroma prosto kuljaju iz čaše kod ovih vina. Često se prave u stilu koji podrazumeva korišćenje rezidualnog šećera iz grožđa. Međutim, kao kod dobre limunade, ova slatkoća se u suštini koristi kako bi se izbalansirala agresivna kiselost ili gorčina u vinu. Šećer je tu zbog ravnoteže, a ne samo radi slatkoće. Kada ne bi zadržavala izvesnu količinu prirodnog, nekonvertovanog šećera, ova vina bi bila isuviše gorka ili kisela za piti. Obično ih prati naziv „harmonično slatka“.

Ono što je bitno uzeti u obzir jeste da slatkoća nije svojstvena odlika grožđa, jer je prisustvo ili izostanak šećera u vinu odluka koja se donosi tokom njegovog spravljanja. Od svake sorte grožđa se može napraviti suvo vino, pa čak i onih koje se obično vezuju za slatke stilove. Rizling je tipičan primer ovoga. Ne može se namirisati slatkoća, već samo arome koje se dovode u vezu sa slatkim ukusima, ali dok se ne uzme gutljaj, ne postoji način da se zna da li je vino slatko ili suvo. Dole navedene sorte grožđa su odlične za uvežbavanje nepca da pravi razliku između slatkoće (ukus) i voćnosti (aroma).

Primeri: šenin blan (suvi i slatki stilovi), gevurctraminer (suvi i slatki stilovi), muskat blan (po pravilu slatko, mada se pravi i u suvom stilu), rizling (suvi i slatki stilovi), tamjanika, grčke i sicilijanske muskatne sorte…

Temperatura posluživanja: 7-14 °C

Uparivanje sa hranom: Indijska i tajlandska kuhinja, jela sa citrusom, plavi sirevi, bešamel sos, kolači, sladoled…

Dezertna vina

Dezertna vina 2

Kako bi se sačuvala prirodna slatkoća dezertnih vina, fermentacija se zaustavlja pre nego što kvasac izjede sav šećer. Kada se ovo radi, po pravilu se dobija vino s nižim nivoom alkohola, ali budući da je za dezertno vino dozvoljeno dodavanje drugih alkohola, odnosno vinskog destilata (grožđani brendi neutralnog ukusa), ova vina na kraju imaju oko 17-20 procenata alkohola. Usled visoke količine alkohola i šećera, dezertna vina su cenjena i osmišljena da se piju u malim količinama iz manjih čaša. Naravno, postoje i druge opcije u kategoriji dezertnih vina, osim onih sa pridodatim alkoholom (kao što su šeri, madera i porto). Tokajac, šenin blan iz doline reke Loara i mnoga druga su vina koja se nazivaju „prirodno slatka“ dezertna vina. Šećer se u njima obično koncentriše usled nekakvog tipa dehidracije, ili pod uticajem plesni, a ne dodavanja alkohola.

Primeri: porto, šeri, madera, vina kasne berbe, tokajci…

Temperatura posluživanja: Varira

Uparivanje sa hranom: Plavi sirevi, karamel, kolači, čokolada, voćne pite…

Šampanjac i penušava vina

penusava

Tajna iza mehurića u šampanjcu krije se u dodatku naročite mešavine šećera i kvasca zvanom liqueur de tirage suvom belom vinu. Liqueur de tirage izaziva sekundarnu fermentaciju unutar boce, što stvara mehuriće. Doduše, ne prave se sva penušava vina na ovakav način. Vina kao što su proseko i lambrusko proizvode se tako što se vrenje odvija u cisterni pod pritiskom, a potom se pune boce. Penušavci lošijeg kvaliteta dobijaju svoju gaziranost postupkom karbonizacije. Penušava vina odlikuju mehurići i visoke kiseline i po boji se protežu od belih preko ružičastih do crvenih. Penušava vina se vekovima dovode u vezu sa proslavama, daje im se uloga pića dobrodošlice, ali se zapravo dobro uparuju sa širokim asortimanom hrane.

Primeri: šampanjac, kava, proseko, sekt, asti, lambrusko…

Temperatura posluživanja: 5-9 °C

Uparivanje sa hranom: Pomfrit, čili, ostrige, salate, riblji takos, slano meze, a mogu biti i izuzetna aperitivna pića…

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama