Trka kroz čokote od pamtiveka


malo-istorije-1NE MOGU da tvrdim kako je neolitski somelijer uz šniclu od brontosaurusa uparivao Kremenkovo crno, ali da vinotok egzistira na majci Zemlji poslednjih 7000 godina, istorijski je dokazana činjenica. Kao i tvrdnja da je vino jedan od svega nekoliko osnovnih temelja savremene civilizacije.

Zato, neka vas ne čudi što vaš komšija, dosadni biznismen, sve zajedno sa suprugom i starijom kćeri, svakog drugog vikenda od jeseni do ranog leta odlazi u nepoznatom pravcu i vraća se kaljavih guma na moćnom terencu. Jeste, opet su pohodili neko novo vinogorje i ponovo su se vratili gepeka prepunog balona, buteljki, pa čak i minijaturnih burića koje su odmah preselili u nedavno renovirani podrum. I ne sekirajte se što su vas naizgled zapostavili, uskoro će uslediti onaj dugo očekivani poziv na "degustaciju". Verujte, nijedan istinski vinoljubac neće dugo izdržati da u osami troši dragocenu miomirisnu tečnost, već će ubrzo morati da se pohvali draguljima sopstvenog podruma. Tek u društvu, vino rastvara svoja mirisna nedra i nudi one najlepše poljupce koji se teško zaboravljaju.

 

POVRATAK NA MESTO ZLOČINA
povratakNakon smrti Staljina 1956. godine 450 flaša vina odneto je iz Moskve u nepoznatom pravcu. Vrhunska francuska, španska  domaća vinca nađena su 4 decenije kasnije u nekom podrumu u Tbilisiju, u regionu u kome se vino proizvodi poslednjih 7.000 godina

 

Ko vino voli, taj se ne razboli

PRETPOSTAVLJA se da je fermentacija grožđa prvi put slučajno otkrivena negde 8 milenijuma pre nove ere, a da se odmah potom (nakon što su potvrđeni veoma pozitivni efekti iste) prešlo na "namernu" fermentaciju iz više razloga. Naime, neolitski je čovečuljak počeo da pripitomljava životinje, obrađuje zemlju, a onda bi nakon napornog rada svratio u birtiju i onako s nogu... Ne, vino je za čoveka neolita bilo daleko više od puke razbibrige, ono je bilo osnovno sredstvo za preživljavanje. S obzirom da se pleme najčešće duže vreme zadržavalo pored rezervoara pijaće vode, nečistoća bi ubrzo od iste načinila izvor svih mogućih zaraza i na kraju uzrokovala propast naseobine. Ali kad je čovek otkrio da "krštena" voda, ona u kojoj se odigralo voćno vrenje, u kojoj su voćni kvasci doveli do magičnog pretvaranja šećera u alkohol, ne škodi organizmu i naprotiv da izaziva veoma prjatno raspoloženje, a pritom odagnava strah od neprijateljski nastrojenih bića iz komšiluka, na plemenskom savetu doneta je jednoglasna odluka: od sad će se umesto vode isključivo piti vino. Bilo je to genijalno rešenje, koje je, ne znam zašto u proteklim milenijumima povučeno iz upotrebe, najverovatnije na asistenciju firmi koje proizvode prečišćavaće i filtere za vodu.Time tvrdimo: vino je bilo prvi poznati dezinficijens na svetu!

Tvrdimo: vino je bilo prvi poznati dezinficijens na svetu!

 

abidos

Zagrobno vince Skorpiona Prvog "jako žednog" u Abidosu. Jedna od 700 amfora sa "etiketom" na delu "čepa"

 

Koliko su ga ozbiljno shvatali, pokazuju otkrića grobova starijih od 4.000 godina u kojima se pored tela nalaze mnogobrojni kalemi loze spremljeni u specijalne srebrne posude kako bi se novi vinogradi posadili "s onu stranu". Možda nam sve to ukazuje da, dok oko nas besne raznorazni ratovi, zagađenje dostiže lagano vrhunac, a onaj odsudni rat, rat za vodu tek predstoji, da je pravi trenutak da ozbiljno stavimo prst na čelo i umesto zagledanja u etiketu o vinu počnemo da razmišljamo kao neophodnosti jer sa svojih 15-ak procenata alkohola, ono štiti od dizenterije, pa i kolere.

amenhotep

Branje, prevoz i pakovanje vina u amfore pre 3.500 godina u podrumu faraona Amenhotepa

 

Tokom istorije, iz predostrožnosti su ga ljudi mešali sa vodom, najčešće u odnosu 2:1 što je otprilike spasonosna mešavina koja je postala uobičajni način konzumiranja vina. Kako bi obezbedili pravilan unos tečnosti (da konzumiranje čistog vina ili vode ne bi uzelo maha) pojedini vlastodršci su čak zakonski formulisali čitavu stvar. Tako je antički vlastodržac Zaleucus (650 g. PNE) zapretio smrću svakome ko pije nerazvodnjeno vino izuzev ukoliko mu lekar nije isto prepisao radi zdravlja. Drako (doneo drakonske zakone) je krađu grožđa kažnjavao smrću, a čak i u srednjem veku, godine loše berbe su dovođene u vezu sa pojavom kuge i drugih smrtonosnih bolesti koje su pretile da zatuku civilizaciju u usponu. Uostalom, o čemu mi pričamo! Pa jedno od prvih, a time i najznačajnijih Isusovih čuda u Bibliji je ono o promeni vode u vino i to baš na svadbi, na mestu na kome se uspostavlja sveta zajednica, a mudri Noje je čokote loze poneo na svoju barku s tim da mu sađenje vinograda bude primarna dužnost čim se Zavetna poplava bar malo povuče.

Da ne bi isplao da je vino isključivo u korenu hrišćanske civilizacije i da se kao proverene vinopije stoga trudimo da ovo dragoceno piće prikažemo u što lepšem pa i neophodnijem svetlu (vino se i danas tokom katoličke mise meša sa vodom kao simbol istorijskih tekoVINA), pomenuću činjenicu da se u Kuranu (koji je striktno protiv korišćenja alkohola) u opisima rajskih vrtova pominje vino i to upravo na mestu gde se uočavaju voda i njeno onečišćenje:

"Tu su reke nezagađene vode, reke mleka neiskvarenog ukusa,
reke vina preukusnog onima koji ga piju i reke neprestano tekućeg meda"

dodir-mide

"Dodir Mide" - replika mešavine muskata, piva i meda, još malo prevrela kakava se najverovatnije pila na Kritu i pogrebu legendarnog kralja Mide. Ćao mozak...

 

Ako je verovati Hipokratu, čije se zakletve tek pojedini čestiti lekari danas još uvek slepo pridržavaju, koji je prvi, onako vispreno zaključio da: "boleštine nisu božja kazna već nešto sasvim ovozemaljsko i prirodno...", vino treba davati obolelima ali razne vrste vina u zavisnosti od oboljenja. On lično preporučuje određenu sortu čak i za decu!

Plutarh ide i dalje pišući da je vince najkorisnije od svih napitaka, ali i najukusnija hrana, a moderna medicina u ovom piću prepoznaje mnogobrojne korisne sastojke i uticaje na zdravlje organizma, prvenstve u borbi protiv anemije (čaša crvenog dnevno je gotovo siguran lek za osrednje slučajeve malokrvnosti).

Flavonoidi (antioksidanti iz kožice grožđa), polifenoli (prevencija srčanih oboljenja, arterioskleroze), pa čak i neki antikacerogeni agensi pronađeni u vinu koje je duži niz godina odležalo u hrastovini, samo su jedna strana medalje. Naravno, postoji i ona druga, negativna, što proizičazi iz višegodišnjeg redovnog prekomernog konzumiranja (čitaj: opijanja).


Vinski Olimp

JEDAN eminentni Oksfordski rečnik prepoznaje čak 36 bogova tesno vezanih uz pojam loze, vina i konzumacije istog. Kako i dolikuje, najveći broj "božanskih veseljaka" potiče sa prostora Mediterana odakle su u drevna vremena stizale gotovo sve raspoložive količine vinske ambrozije. Najpoznatiji i ove skupine je svakako Bahus koji u Grčkoj menja ime u Dionisije, da bi se potom u drevnom Rimu ponovo raskalašnoj opulaciji predstavio svojim prvobitnim nazivom, čisto da bi moćnici u togama mogli da organizuju bahanalije.

bahus

MLADI BAHUS

 

Basareus kod Lidijaca, Tarhunta kod Hitita, Aramazd i Hayk (ili Hayik) u Jermena, Dusares u Arabiji, pa potom: Antheus, Bromius, Iacchus, Iakhos, Lenaidos, Zagreus. U drevnom Egiptu Osiris je boginja vina i zaštitnica svega gde se vrši vrenje. Najranije nevine proslave u čast vina u drevnoj Grčkoj - Anthesterie, evoluirale su u atinske Dionysije kao uvod u već pomenute rimske bahanalije.

 

mozaikGAZI GAZI SRCE MOJE - obrada vina malo se izmenila od rimskog doba do danas. Ovaj mozaik nalazi se u Francuskoj (Musée des Antiquités Nationales, St.-Germain-en-Laye)

 

To što je car Konstantin namesto obožavanja kulta sunca prigrlio časni hrišćanski krst nije značilo da će se čovečanstvo istovremeno zauvek odreći toplih i živototvornih zraka što se prelamaju u čokotima vinove loze. Spoj krsta i vinove loze vidljiv je na grbu najstarijeg evropskog univerziteta u Bolonji (1086 g.)

Vitraž na prozoru crkve Svete Ženevjeve u Parizu prikazuje Hrista na krstu a sve to na vinskoj presi, tako da se krv mučenika meša direktno sa vincem što je sastavni deo euharistije. Papa Benedikt XVI za sebe ponosno kaže: Ja sam samo skromni radnik u božjem vinogradu...


Okamenjeno vino

okamenjeno-vinoVEROVATNO najstarije vinske "mumije" pronađene su u severoistočnom Iranu na padinama Zagros planine. Šest vinskih ćupova, svaki oko 30 cm visine, sadrže ostatke tartarične kiseline i njene soli kalcijum tartarata. Ova kiselina nalazi se grožđu, istina i u baobabu, ali prvi baobab raste hiljadama kilometara daleko od ove destinacije što je apsolutno siguran znak da su u glinenim ćupovima pre više od 7.000 godina ovdašnji stanovnici "odležavali" svoje lokalno vino, jer se pomenuti kristali inače golim okom mogu primetiti na zidovima staklenih čaša u slučaju kad je vino odležalo nekoliko godina, što opet znači da su neolitski ljudi znali za tajnu čuvanja vina. Inače, nemački naziv za ove kristale je Weinstein (Vajnštajn! - skoro ko neki vinski Ajnštajn) što doslovno prevedeno znači - vinski kamen.

passito

Passito, koji se dobija od veoma suvog muskata na ostrvcetu Pantelleria, između Sicilje i Severne Afrike je izuzetno cenjen. Jaka i slatka vina su u Rim dovožena iz Grčke u ovakvim amforama koje su pravo blago kad ih neko otkrije

 

Slični nalazi otkriveni su Turskoj, Egiptu, Izraelu, Gruziji ali se pretpostavlja da su prvobitni vinski regioni bili između Crnog i Kaspijskog mora, a da je vino dobijeno od Vitis vinifere koja je rasla neposredno uz stabla koja je koristila kao podupirač (sylvestris). Ova vrsta loze postoji i danas u rejonu Mediterana i ponegde u srcu Evrope.

U pomenutim ćupovima otkrivena je i terpentinska smola koju su najverovatnije drevni vinari dodavali kako bi produžili vek svom proizvodu jer smola ima antibakterijska svojstva.

Tokom vekova je dodavanje aromatičnih smola često korišćeno pogotovo u imu, ali se danas održalo isključivo u grčkoj Retsini (smola bora) koju Grci istina retko piju, ali je rado prodaju znatiželjnim turistima.


Bibliografija

Nekoliko odabranih naslova za sve one koji požele da putuju kroz vreme i istoriju vina!
  1. H. Johnson, Vintage 
    (Simon and Schuster, New York, 1989).
  2. R. Phillips, A Short History of Wine 
    (Harper Collins, New York, 2000).
  3. P.E. McGovern, Ancient Wine 
    (Princeton University Press, Princeton 2003).
  4. The Origins and Ancient History of Wine, ed. P.E. McGovern, S.J. Fleming, S.H. Katz, (Gordon & Breach, Amsterdam, 2000).

Poslednji put izmenjenoponedeljak, 04 jul 2011 22:37
nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama