Pogled s Erdutskog brega

Pogled s Erdutskog brega

S Erdutskog brega, tačnije poluostrva 80 metara iznad Dunava, nekih dvadesetak kilometara istočno od Osijeka, uz samu granicu Hrvatske sa Srbijom, nadvili su se imanje, vinogradi i vinarija Brzica. Njihovu nefiltriranu ali nadasve zanimljivu Graševinu 2018 zapazili smo na sajmu vina WineOs između brojnih predstavnika iste sorte. A onda smo od Borne, sina gazda Ive Brzice, saznali da oni uz šardone, merlo i kaberne sovinjon imaju i raritetni „kontinentalni“ vranac. Više nego dobar razlog za kratku posetu vinariji...

Ljubazni domaćin gazda Ivo ne štedi vina, ni domaćih čvaraka, švargle i kulena, a jedan od pravih gastronomskih specijaliteta u njegovoj degustacionoj sali je pasta s vinogradarskim puževima. Uz sve to, u prilici ste da s visine, kao iz aviona, upijete neverovatan pogled na meandre Dunava, zbog čega su pojedini vinski mediji Brzicu proglasili vinarijom s najlepšim pogledom u Hrvatskoj.

Brzica 1Privukli pažnju, vinarija Brzica na WineOS

I dok vam Ivo očas posla otkriva zašto bi ovo trebalo da bude odlična vinsko-turistička destinacija, da je svega 65 kilometara udaljena od Iloka i Iločkih podruma, jedne od najstarijih vinarija u Evropi, nešto malo više od ergele lipicanera u Đakovu, niže vinarije prolazi „biciklistički prsten“ dug 26 kilometara, da su tu i rodna kuća i muzej Milutina Milankovića u Dalju, što mnogo ljudi ne zna, pa vinski muzej „Teutoburgium“, postajete svesni do koje mere je kontinentalni turizam u ovim krajevima nekako podcenjen.

Pritom je erdutski greben poznat i po bademu, čuvenoj kajsiji i breskvi. Prema nekoj legendi Marija Terezija nije dozvolila da se ovde sadi pšenica već samo voće i loza. Uostalom, nedaleko su Erdutski vinogradi, najveći plantažni vinograd Hrvatske sa gotovo 500 hektara površine, u kojima se nalazi džinovsko bure zapremine 75.000 litara, kažu najveće u svetu koje se još upotrebljava za vino i za čiju izradu je trebalo oboriti 109 hrastova.

Kada se ovome doda da je vinarija Brzica 2015. godine dobila prestižnu nagradu za razvoj vinskog turizma, ne čudi da gazda Ivo najavljuje skoru izgradnju dve kuće za odmor u Erdutu, a u Aljmašu hotel sa 12 soba. Pa i početak izgradnje potpuno nove vinarije. Srećom, u porodici su četiri sina i kćer, pa će biti dosta ruku da pomogne, baš kao što sin Borna, student poljoprivrede, sve više preuzima poslove oko vinograda i vinarije.

Brzica 21Vino i turizam, Ivo i Borna Brzica

Degustaciju u izuzetno prijatnom ambijentu krećemo od graševine, koja nas je i domamila ovamo. Prva etiketirana Brzica vina krenula su na tržište iz berbe 2011, mada je deo vinograda graševine čak 33 godine star, a drugi iz 2007. godine.

- Ovaj stariji deo loze smo kupili uz kuću, a uz onu pored nje smo kasnije dobili vinograd vranca. I ta starija loza se oseti u vinu jer je to italijanski rizling, a ovaj drugi deo vina je graševina – kaže Ivo uz zagonetni osmeh. – Graševina, italijanski rizling, olaš rizling u Mađarskoj, velš rizling u Austriji, ista sorta samo drugi klonovi, druge regije.

Ova je Graševina 2017 jedinstvena, a tajna je da odležava na „zlatnom talogu“ koji se povremeno promeša. Nije to pravi sur lie, ali su elegancija, ekstraktivnost, čistoća voćnih mirisa i ukusa uz obilje mineralnosti, zaokružili vino u autentičan doživljaj. Zanimljivo da je berba 2014, koja je svuda u regionu bila loša, ovde ostavila dragoceni dar na belim vinima, trag botritisa, a blagi bakarni odsjaj u vrhunskom, maksimalno elegantnom šardoneu ukazuje da je vino nekoliko sati provelo na bobicama.

Brzica 27Vina s pogledom

Crvena vina Brzica su moćna i veoma voćna. Merlot 2012 i pored 15,5 % alkohola izuzetno je pitak, dok Cabernet Sauvignon iz iste berbe još deluje mlado. Konačno, probali smo jako dobru kupažu dve crvene sorte kao i u ovim krajevima raritetni Vranac 2017, a u lepo uređenom podrumu složili da je premijerno suvo i slasno roze vino od kabernea potnecijalni hit za naredno leto.

- Do pre pet godina samo je pet hrvatskih vinara proizvodilo roze, a sada ga svi rade, pa eto i mi. Novi su trend ovde i penušavci, pa i ja razmišljam da gurnemo malo CO2 u roze, čisto da zapeni. Tako sam nešto probao u Vilanjiju i jako mi se dopalo – veli gazda Ivo na rastanku, uvek spreman za novi eksperiment, i nove goste.

Foto: Ivana Čutura i arhiva

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama