Na vinskom drumu za Stambol

Na vinskom drumu za Stambol

Put svile nekada je povezivao Daleki i Bliski istok, a odatle su karavani ka prestonicama Evrope hodili takozvanim Carigradskim drumom uzduž kroz Srbiju.

Ovaj drum od krucijalne važnosti za istoriju Balkana, što većim delom danas prati liniju autoputa Beograd - Niš, išao je trasom nekadašnjeg Via Militaris, rimskog vojnog puta izgrađenog najverovatnije u godinama neposredno nakon Hristovog raspeća. Istim ovim putem, Ćirilo i Metodije doneli su pismenost i hrišćanstvo, Turci pošli da osvoje Evropu, a pre svih njih, Rimljani doneli prve sadnice vinove loze na stari kontinent.

- Pa zbog čega onda ne bi domaći i strani vinoljupci upravo ovim drumom osvajali vinsku kulturu Srbije – zapitao se naglas Dušan Drenić, pokretač priče Malih vinarija i vlasnik vinarije Čaša vina i priča is sela Pretrkovac.

Casa vina i pricaU vinariji Čaša vina i priča u Pretrkovcu sve spremno za etno vinsko druženje

Sa reči na dela, uzviknu Mirjana Maksimović iz organizacije Žene i vino i prvi mini bus ispuni medijskim alama iz Beograda i Novog Sada, uz jednog italijanskog winelovera kako bi sve imalo šmek internacionalnog, pa pojuri hrabro ovim samoproklamovanim vinskim drumom.

Nalik na račvu zmijskog jezika, novi vinski put bi se ka severu, prateći onaj carigradski, karavanski, vojni i hajdučki nekih pedesetak kilometara od Singidunuma razdvojio kako bi jedan krak nastavio autoputem, a drugi ispratio drevni original prema Viminacijumu hvatajući smederevske vinarije.

Za premijeru, Smederevo ostade sa strane a mi juriš prema prvom odredištu, vinariji Despotika. Iako je u Smederevskoj Palanci meta mogla biti i vinarija Radovanović, vinograd prokupca i morave ispred statue Marka Kraljevića u Vlaškom Dolu, što dočekuje putnike namernike na ulazu u Despotiku, nekako više aludira na prošlost pod, ili sa Turcima.

Muzej DespotikaObilazak Muzeja vina u vinariji Despotika, vlasnik vinarije Veselin Despotović

Nakon obilaska vrednog Muzeja vina u sklopu vinarije, sad već čuvena Morava 2016 kreće svoj mineralni ples u čaši. Prati je divna na nosu i jako laka kupaža muskat otonela i tamjanike Dodir. A Rose 2016 u čašama, sad sa nešto prokupca u kaberneu, ujedno je najava izlaska reš preplanulog praseta na scenu. Taj par zaslužuje čistu desetku, kako za tehničku, tako i umetničku izvedbu.

- Despotoviću, znaš koji je tvoj problem? – pita jedan kolega novinar. – Ovo ti je prase uvek tako dobro, ma najbolje u Srbiji, da će ljudi na kraju umesto zbog vina dolaziti ovamo zbog prasetine!

Uz opšti smeh i odobravanje, završavamo uz savršenu teksturu i aromatiku Despotikinog kabernea Dokaz 2015 umesto čokoladne torte na rastanku. I dolaziće brojni turisti vinski ovamo da piju dobra vina, od ove jeseni sa zaštićenim geografskim poreklom, a tek kad stigne posebna „crna etiketa“ Dokaza, zasad tajanstveno najavljena, uz domaću slatku pitu od aronije!

Naredna stanica Izba, monovinska vinarija sa sortom merlo negde dole blizu Niša. Iako prolazimo pored brojnih svetih mesta kao što je vinarija manastira Koporin, gde leže mošti despota Stefana, te istorijski bitnih odredišta, najzanimljivija je činjenica koja nas prati čitavim putem: ko drvo da ugleda umije, njemu dvije. Šumadijo bez šume! Kako stranom vinskom turisti objasniti po kom prirodnom bogatstvu se ovaj centralni deo Srbije nazvao? I  gde su se to krili hajduci, odakle su zaskakali Turke i janjičare. Iz kojih su to šuma junaci pretrčavali Carski drum da bi selo dobilo ime Pretrkovac, a kad ih ulove, zna se – na Ražanj, kako se zove opština u kome se selo nalazi. Znači, upravo ovde su karavani strahovali za svoj provijant, a Turci i hajduci za sopstvene živote. No, ta nam je lokacija cilj tek narednog dana.

IzbaDuet za merlo, Ivan i Adriana Jovanović iz vinarije Izba

U sumrak se zavlačimo u Vele Polje, po statusu predgrađe Niša, opština Crveni Krst, sa petstotinak stanovnika u južnom delu Aleksinačke kotline da nađemo vinariju Izba. Nekad je ovde svako imao vinograd, danas, izgleda, samo familija Jovanović. Muzičari po struci Adriana i Ivan harmonično su zasvirali odu merlou u malom podrumu porodične kuće u kojoj žive Ivanovi roditelji. Od 2014. godine kad je osnovana, vinarija Izba je već stekla kultni status predvodnika jedinstvenog merloa novog srpskog pravca. A sada će i po gostoprimstvu i tradicionalnim đakonijama kojima su punom sofrom omađijali prvu turu vinskih gostiju u istoriji vinarije. Jedne od tako retkih u Niškom vinskom rejonu.

U dva mala podruma povezana rupom kroz zid cirka debljine creva, nalaze se tankovi i desetina burića. Probamo i nenormalno dobro vino iz poslednje berbe 2017. Ono u tanku je gotovo spremno posle samo nekoliko meseci, ima sve što treba i to napretek. Ono u buradima, biće možda i neka selekcija, neverovatnu slojevitost koja se već sada oseća. Zlato iz Bergama sa Emozioni dal Mondo samo je početak, a Jovanovići ne da vinski i domaćinski orkestriraju, nego je na delu fuga i tokata. Pri čemu preko dana rade u školi na teritoriji Kosova, a kad potom stignu, proizvode vrhunska vina. Kakva priča, čista umetnost u kojoj nesebičnog udela ima i jedan drugi, župski umetnik, Kosta Botunjac koji od početaka sarađuje sa Jovanovićima i njihovim merloom.

Ribarska banja1Ribarska Banja jedna je od najvećih turističkih atrakcija na Carskom drumu, park sa skulpturom Miloša Obrenovića

Mrak, uzan zavejan put, ali naš majstor za volanom pušta svoj miks hitova s kraja sedamdesetih i čarolijom okreće kombi bus u mestu. Pravac prenoćište Ribarska banja.

U mraku vidim da je to par kuća uz rečicu. Nov hotel nudi udobno prenoćište za hiljadarku, a ujutru šetnju petstotinak metara do centra banje. Zar je moguće da ovako nešto postoji u Srbiji? Da nismo na talasima dobrih muzičkih i vinskih vibracija ipak tokom noći skliznuli u neke slovenačke terme?

Inače, ovo mesto zovu i Kraljevska banja jer su svi srpski kraljevi tu dolazili. Vreme ovde kao da je stalo s početkom XX veka. Vile s nazivima bivših jugoslovenskih republika i pokrajina, svaka u svojoj boji, iste kao kad ih je kralj Petar sagradio i povezane tunelima, da se papuče ne skidaju kad krenete na banjažu, a najkomfornija je Hercegovina. Takođe, sedamdesetih je samoupravni socijalizam revitalizovao zgrade i dogradio nešto nalik na pola avalskog tornja, lift što vodi u nebo, do poslastičarnice i tunela prema modernom hotelskom zdanju na vrhu brda. Lepo se vidi da je to ta gradnja kad se armatura zaista i masivno stavljala u beton. I onda park sa klupama gde možete sesti uz Miloša Obrenovića koji je 1834. godine prvi naredio naučnu analizu lekovitosti ove vode. A supermoderni spa centar sagrađen je na osnovu turskog kupatila iz daleke prošlosti. Voda 35 stepeni Celzijusa, kupa se u džakuziju, unutrašnjem bazenu, napolju u snegu, isto kao i niže dole niz put, gde je terapeutski bazen ali sa spoljnim rekreativnim delom. Kažu iz uprave, za leto će sagraditi i waterland. Ali gde je tu vino? Ima i toga, ali više leti, a sad, pravac Pretrkovac.

Nikolaj RajevskiOstavio srce u Srbiji, ruski grof Nikolaj Rajevski inspirisao je Tolstoja za lika Alekseja Vronskog u romanu „Ana Karanjenina“

Ali do Čaše vina i priče stiže se svračajući u Đunis, mesto nekad bogato stočarsko a danas masovno uzgajalište tuja. Tu su dve bitne manastirske svetinje. Prva je manastir, zapravo crkva Pokrova Presvete Bogorodice gde na dan ukazanja dođe i po stotinak hiljada ljudi da se pokloni, što se lepo vidi po bogato i besprekorno uređenom... Svemu! Devojčici Milojki Jocić se 24. jula 1898. godine kraj izvora javila Bogorodica i objavila da će voda sa izvora biti isceliteljska. Oko tog kamena i izvora gde se to desilo sagrađen je zanimljiv kompleks. Završava se Istočnik, tu su i česme sa čudotvornom vodom. Sličan lekoviti izvor nalazi se i kraj manastira Svetog Romana, nedaleko odatle. Verovatno najstarija srpska svetinja, možda čak iz IX veka, osim nestvarne lepote, drevnih ikona, čuva u nedrima skromno obeleženi grob i istinitu ali legendarnu priču. U bici protiv Turaka kod Gornjeg Adrovca, okvirno 1877. godine, poginuo je ruski grof, dobrovoljac Nikolaj Rajevski. Sahranjen je kod crkve Svetog Romana, ali je njegova majka ubrzo prenela telo u Rusiju. No srce je ostalo ovde, u Srbiji koju je toliko voleo, baš ispod te skromne humke. A upravo je ovaj grof onaj svima poznati Vronski iz romana „Ana Karenjina“! Samo mu je Lav Tolstoj nadenuo drugo ime. A onda vam, čitavoj grupi, priđe nepoznata žena, nit’ rod, nit’pomozi bog, što vele, i pozove namernike u trpezariju konaka na rakiju, ratluk, kafu ili božanstveni čaj od domaće smese bilja koji pripremaju ovde u manastiru. Gostoprimstvo teško zamislivo u današnje vreme. I lekovito, bez sve šale.

Da li su svetinje učvrstile našu veru u Đunisu, ne znam, ali istina je da su nas poštedele nedaća. Naime, samo nekoliko dana kasnije, velike vode poplavile su čitavo mesto, a mi se suvi zaputismo dalje na svom putu Carskim vinskim drumom.

Dusan DrenicMnogo čaša i mnogo priča, Dušan Drenić

Dušan Drenić, idejni pokretač ove priče dočekao nas je na dvorišnim vratima vinarije Čaša vina i priča u Pretrkovcu. Zamišljena kao reminescencija srpske etno kuće, garažna, gotovo džepna vinarija iznutra deluje prostranije nego spolja. Čak dve potencijalne degustacione sale nalaze se iznad proizvodnog dela i vinskog podruma. Čitava porodica ponovo je na okupu, domaćini lete amo-tamo, iznose se vina i đakonije, radost za oči, nos, usta. I stomak naravno. Vrhunski lokalni tradicionalni specijaliteti, zimnica, pogače, a pažnju posebno privlače posne pihtije od boba te červiš, staro jelo od čupane piletine u specijalnom sosu. Vrh! Slično doživljenom u Izbi Jovanovića, ali opet malo drugačije.

A onda gazda Dule otkriva svoje asove iz rukava. Uz već poznate varijante mirisne panonie Prva, Druga, Treća Priča, na videlo izlaze noviteti o kojima se mnogo – priča. Četvrta Priča je merlo iz 2017. kome je ovo nulta berba iz vinograda iz Stalaća, ali takav merlo da Dušan tvrdi da je gustinom non-stop gušio pumpu. Rađen je na „naš način“ pa je i klon možda malo drugačiji od onog Jovanovićevog te se merloi razlikuju k’o nebo i zemlja. Svaki sa svojim obeležjima, ovaj skroz mlad, baš mirisan, a opet nekako ozbiljan. Potom pravi raritet, kujundžuša! Jedinstvena u Srbiji iz Milutovca, zlatna, bogata, sa završnicom na suvo grožđe. I sasvim dovoljno kiselina, u šta ubeđujemo vinara koji tvrdi da je sorta poreklom iz Turske, što pasuje u priču o Carskom drumu, a da je u Hrvatsku izbegla pre par vekova. I pred rastanak, dok kamere zuje a domaćini pletu svoju priču, stiže i taj Peti Poziv, prokupac iz stogodišnjeg vinograda zasađenog 1915. godine. Još jedan dokaz da se od ove autohtone sorte može mnogo toga dobiti samo ako joj udahnete isto toliko ljubavi.

A neka šesta priča čeka nas u Mlavskom rejonu gde se mlada vinarija Virtus, kako bi to rekli, raskokala na vrh brda. U gnezdu sopstvenih vinograda svud unaokolo širi se u svim pravcima. Kao i u slučaju Despotike, očito je da prvi, ali kontinuirani uspesi imaju snagu turbo mašine. Ubrzano i naveliko dograđuju se proizvodni pogoni, ogromni barik podrum ispod platoa na kome počiva čitav kompleks u završnoj je fazi. Ubrzo će i „drvenarija“ unutra, a onda teorija postaje stvarnost: ovo jeste vinarija od koje se najviše očekuje ove godine prema izboru Vino.rs.

VirtusovVirtusov pino od pola kile grožđa sa čokota za aplauz

Kako dolikuje vinariji koju je osmislila grupa ljudi uglavnom iz sfere arhitekture i dizajna, svaki kutak zgrade u kojoj se zasad vrše degustacije, od prizemlja do vidikovca je tip-top. Možda je glupo reči da je posluženje moderno, ali u Virtusu nema prasetine i pita. Sve je podređeno vinima koja govore za sebe. Od mogućih devet etiketa u ovom trenutku, sve su na raspolaganju pa počinjemo udarno, penušavcem koji je malo njih imalo priliku da proba. Tehnolog Milorad Alavanja otkriva da je reč o klasičnoj izradi pino noara s malo pino griđa iz 2015. Svega 700 boca još odležava na talogu i tek se neka otvori za specijalne goste. Vino lepe perlaže, prefinjenih aroma sa blagom gorčinom moglo je da se zove i Mlavac penušavi, ali pošto će u premijum liniju, pre će biti penušavi Credo. Ali novo vino Mlavac 2016 ipak ćemo probati. Tu malo barikiranu kupažu istih sorti koje se nalaze u perjanici kuće Credo: najveći deo prokupca, pa marselan, kaberne, pino noar i sve to za 500 dinara u vinariji!

A onda redom nastupaju čudesne bele etikete: Sauvignon Blanc 2016,  jedan nespecifični i dosta mineralni sovinjon, kao što su uostalom dosta mineralna sva vina s ovog teroara. Pa Pinot Grigio koji navede kolegu iz Italije maltene da ustane i svečano ali iskreno izjavi kako je ovo verovatno najbolji griđo na svetu. Ili među prva tri, a Alavanja nadovezuje da je pravo čudo ono što ta sorta daje u srpskom hrastu. Pa Gewurtztraminer svima omiljen, kao uvertira za best buy etikete Prokupac 2015 i odmah zatim Marselan rađen u tri različite vrste hrasta.

Za kraj izuzetno ekstraktivan Pinot Noir iz prve berbe koji je 20 meseci ležao u bariku ostavlja značajan utisak.

- Iskreno mislim da Srbija nije idealna za sortu pino noar i baš zato smo vino bukvalno radili u vinogradu ostavljajući svega pola kilograma grožđa po čokotu – objašnjava tehnolog. – Prvih godinu dana bili smo očajni jer smo 700 evra dali za francuski barik, a rezultat porazan. A onda, odjednom, iz žabe se rodi princeza, ali sorta je takva. Takođe, i za prokupac smatram da je to jako veliki izazov i da moramo još mnogo da radimo na njemu, a onda će sve doći na svoje mesto.

I zaista, nakon ove vinske ture nekadašnjim Carigradskim drumom što je vodio sve do Stambola, odjednom je sve došlo na svoje mesto. I tradicija, i istorija, i sadašnjost su se povezale kroz vina, ljude, hranu i običaje. Srbija ima i nudi nesebično, a kad u igru uđu Janko, Jeremić, Radovanović i druge vinarije na ovom drumu, vinska ikona biće iscrtana preko čitavog našeg neba. Za vekove...

I ne samo vino

Neki budući namernici ovim vinskim drumom biće u mogućnosti da otkriju brojne zanimljivosti u neposrednoj blizini vinarija koje će biti stanice na putu. Od Viminacijuma, preko brojnih svetinja kakva je crkva Pokajnica, čak dve banje i manastira u blizini vinarije Izba, Milutinove pećine u kojoj je čovek postavio Ginisov rekord u dužini boravka u pećini, do duhovno-istorijskih dragulja, crkava Ravanice, Lazarice nedaleko od Pretrkovca...

Foto: Martin Candir, Ivana Čutura, arhiva

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama