Pitajte o vinu

Redakcija Vino.rs

Redakcija Vino.rs

Sangiovese

sangiovese

SANĐOVEZE čiji je naziv izveden od latinskog „sanguis Jovis“ (krv Jupitera), najstarije je i najrasprostranjenije vinsko grožđe u Italiji. Postoji mnogo podsorti sanđovezea, ali se sve odnose na Sangiovese Grosso, takođe poznat i kao San Gioveto, Prugnolo, Brunello, Calabrese, Uvetta, Montepulciano itd.

 

Sorta daje elegantna vina, srednjeg tela i svežih kiselina, s velikim potencijalom odležavanja. U stvari, najbolja sanđovezi vina traže minimum pet do 10 godina odležavanja, pre nego što postanu spremna za konzumiranje, a pojedina mogu da „požive“ i čitav ljudski vek!
Stopostotni sanđoveze s oznakom Brunello di Montalchino najcenenija su i generalno najskuplja vina od ove sorte.

Istorijat

Izgleda da ova sorta vodi poreklo iz Toskane i već je bila dosta poznata još u XVI veku. Prvobitno samo u Toskani, ali u devetnaestom veku se proširila do Emilia- Romagna i onda kroz celu Italiju. Doneta je u Australiju od strane CSIRO kasnih 1960-tih i komercijalno se gajila u Mudgee u New South Wales. Ima italijanskih klonova koji su doneti 1980-tih pa i kasnije, 1990-tih godina.

Geografska rasprostranjenost

Sangiovese se gaji svuda po Italiji. Takođe ima malih vinograda u SAD, posebno Kaliforniji, Argentini i Australiji. U Australiji najznačajniji vinogradi su u Mudgee regionu New South Wales, u McLaren Vale u južnoj Australiji i u King Valley u Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je relativno snažna, ima dobru otpornost i generalno dobro rađa. Listovi su tamno zeleni, normalni, pomalo izduženi, najčešće troprsni sa glatkom, sjajnom i ravnom gornjom površinom i svetlozelenom, pomalo krznastom donjom.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, kupasti, krilasti i labavi. Bobice su od male do srednje veličine, ovalne, plavo-crne boje sa debelom, otpornom kožom i sočne su.

Vino: Bobice prave svetli, pomalo gorak sok, srednjeg stepena slatkosti sa karakterističnom aromom. Vino ima visoki stepen kiselosti, sa taninima, srednje količine alkohola i suvu, zemljastu, punu paletu. Kvalitet vina zavisi od prirodnog kvaliteta klonova pa postoji mnogo varijacija u standardnom kvalitetu, dubini boje, ukusu i potencijalu starenja i trajanja. Ova sorta grožđa se koristi za poznata vina Brunello di Montalcino u južnoj Toskani, ali se sok najčešće meša sa drugim vrstama. Sangiovese je bitna komponenta u najboljim Chianti vinima, čineci 75% - 90% mešavine sa Canaiolo, Trebbiano, itd. Sve se češće meša sa kaberneom u Italiji praveći crno vino visokog kvaliteta. U Australiji je proizvodnja mala, i koristi se u pravljenju varietal vina mada se može mešati sa drugim sortama.

Roussanne

roussannePOZNAT je kao (Petite) Rousette u istočnoj Francuskoj, kao Ardèche u Ainu, kao Bergeron u Savoie, Plant de Seyssel u Ainu i kao Fromenteau u Isère.

Istorijat

Rusan izgleda da vodi poreklo iz mesta gde se uglavnom gaji na obali Rajne, u dolini Isère u istočnoj Francuskoj. U Australiji se Rusan imenuje kao jedna od sorti iz kolekcije Džejmsa Bazbija, ali je Mekartur ne spominje u svojim komentarima. Medjutim, Rusan je ponovo donet u Australiju od strane CSIRO 1982. godine.

Geografska rasprostranjenost

Vinogradi Rusana se nalaze u regionima sa mediteranskom klimom kao što su gornja dolina reke Rajne u istočnoj Francuskoj, te u regionu Toskane u Italiji blizu Lucca.
U Australiji su značajni vinogradi u Yarra Valley u Viktoriji.

Osobine

Loza: Loza je snažnog rasta i polu-uspravna, ali može biti krhka. Listovi su od srednjih do velikih, relativno debeli, tri do petoprsni i grubi sa tamnozelenom gornjom površinom i mekom donjom.

Plod: Grozdovi su srednje veličine, izduženi, polu-cilindrični i jasno krilastog oblika. Bobice su male, okrugle, ponekad nepravilne, vrlo zlatne i dobijaju pege boje rđe kad potpuno sazru. Koža je čvrsta sa hrskavom unutrašnjošću i vrlo slatkim sokom.

Vino: Rusan se vrlo retko koristi za pravljenje varietal vina i najčešće se meša sa Marsanne čime se dobija poznato belo vino Hermitage iz doline reke Rajne. Ono dodaje eleganciju, delikatnost i aromu marsanu, i kvalitet rusana se poboljšava s godinama. Takođe se koristi u proizvodnji vin de paille iz istog regiona, čime sok postaje gust i viskozan; koristi se za penušava vina Saint Peray i može se koristiti u Châteauneuf-du-Pape, kao i u proizvodnji Montecarlo Bianco u Toskani u Italiji.

U Australiji rusan se najčešće koristi sa Marsanne u Yarra Valley u Viktoriji da bi se proizvela vina Rajnskog stila.

 

Riesling

riesling

U AUSTRIJI je ova sorta poznata kao Rhine Riesling da bi se izbegla konfuzija sa Clare Riesling (Crouchen) i Hunter River Riesling (Sémillon). Drugde su svetu je takođe poznata kao Riesling Blanc i Weisser Riesling.

Istorijat

Rizling vodi poreklo iz Rheingau regiona u Nemačkoj.

Geografska rasprostranjenost

Rizling je dominantna sorta grožđja u Nemačkoj i vinogradi se prostiru kroz centralnu Evropu. Vinogradi u alzaškom regionu severoistočne Francuske, u Kaliforniji, i u Australiji su takodje od značaja. U Australiji najznačajniji vinogradi su u južnoj Australiji, a vina iz  the Clare, Eden Valley i Barossa Valley regiona su izuzetno visokog kvaliteta i popularnosti. Većina novijih rizling vinograda u Margaret River regionu zapadne Australije i u Tasmaniji proizvode odlična vina.

Osobine

Loza: Je delimično uspravna i snažno raste u hladnijim uslovima. Ima male, debele, tamnozelene listove, najčešće petoprsne sa bleđom donjom površinom.

Plod: Grozdovi su najčešće mali, tesni, krilasti i cilindričnog oblika. Bobice su male, okrugle, debelokožne i bledo žute i postaju tamnije i pegavije kad sazru.

Vino: Vino će se razlikovati u zavisnosti od stila i klimatskih varijacija. Može biti suvo, sa visokim novoom kiselosti i pomalo slatko, sve do vrlo slatkog - ako je na voće uticao botrytis ili mraz. Miris je aromatičan i delikatan kada se pravi od grožđa iz hladnijih predela, a osećaju se tragovi limete i citrusnog voća i ponekad je malo ljutkasto. Boja varira od vrlo blede, žute sa pomalo zelenom nijansom dok je mlado i iz hladnijih predela, dok sa godinama postaje zlatno, boje meda, vino viskoznog tipa. Paleta će varirati od oštro-kiselkastog mladog vina, do bogate, medene, začinjene palete ostarelog razvijenog vina, tako da sveža, suva vina iz Alzasa prave kontrast naspram mnogo slađih, laganijih i visoko aromatičnih vina Trockenbeerenauslese i Eiswein iz regiona Rheingau (Nemačka) na koje utiče botritis i mraz. Vino proizvedeno od grožđa na koje je uticao botrytis ili mraz je najčešće vrlo slatko, zlatno sa paletom od limete i tropskog voća i niske viskoznosti.

 

Australirizling U Australiji ovo vino ponovo postaje popularno. Iako se još uvek proizvode slatka dezertna, oštra, kisela, suva rizling vina iz južne Australije su izvanredna. Rizling se  meša sa drugim belim sortama, posebno Gewürztraminer.

 

Pinot Noir

pinot_noir

POZNAT kao Pineau, Noirienr i Morillon u Francuskoj i de Burgunder ili Klevner u Nemačkoj.

Istorijat

Najverovatnije vodi poreklo iz Burgundijskog regiona istočne Francuske i kasnije je identifikovan u regionu Šampanj. U Australiji se smatra da je Gregori Baksland pravio vino od Pinot noara 1820-tih godina kad je stigao u Sidnej sa pelcerima sa Rta 1805. godine. Gigurno je da je pinot noar stigao u Bazbijevoj kolekciji 1832. godine. Gajen je u Hunter Valley regionu u New South Wales, i tek sedamdesetih godina dvadesetog veka je porastao interes za ovom sortom i vinogradi su se proširili.

Geografska distribucija

Pinot Noir je dominantna crna sorta grožđa Burgundijskog regiona u Francuskoj, posebno u regionu Côte d’Or. Takodje je od velikog značaja u Šampanji gde se meša sa šardoneom da bi se napravila poznata penušava vina ovog regiona. Ima još mnogo vinograda uklučujući one u SAD – posebno u Kaliforniji i Oregonu i u Australiji.

U Australiji su najzančajniji vinogradi: Coonawarra i Adelaide Hills, u New South Wales i Hunter Valley i u Viktoriji u Yarra Valley, na Mornington poluostrvu i Geelong regionu.

Osobine

Loza: Postoji mnogo različitih klonova koji su pravljeni da budu prilagođeni različitim klimatskim i zemljišnimuslovima, jer ova sorta generalno bolje podnosi hladniju nego toplu, suvu klimu. Loza sama po sebi sporo dostiže plodnost, slabo rađa i plodovi rano sazrevaju. Listovi su bledo zeleni sa mat površinom, srednje veličine, često skoro okrugli, nemaju duboke ureze i imaju vrlo krznastu donju površinu.

Plod: Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom.

Vino: U Australiji boja, miris i paleta dosta variraju u zavisnosti od klona i uslova u kojima je raslo. Vinu Pinot Noar iz toplijih krajeva može da nedostaje dubina boje, varietal miris i paleta, dok vina iz hladnijih regiona ima tamniju boju, srednje puno telo. To su kompleksnija vina sa aromom trešnje i jagode, sa paletom koja se razvija dok stari, koja može da dobije karakteristike slične Burgundiju i voćne arome koje  podsećaju na šljive. Kad se koristi za proizvodnju penušavih vina Pinot Noir se može mešati sa više sorti belih grožđa u vinima superiornog kvaliteta koja podsećaju na šampanjac, šardone ili Pinot Meunier. Najbolja od ovih vina se proizvode u skladu sa tradicionalnom francuskom metodom Méthode Champenoise. Aroma i paleta se kreću od suvog do slatkog i najbolja vina će imati svežu voćnu aromu i delikatnu i kompleksnu dugotrajnu paletu.

 

Sastavni deo roze mehurića U Francuskoj je grožđe pinot noara poznato kao ono koje se koristi za svetski poznata crna vina Burgundije, posebno iz regiona Côte d’Or. Kada se meša sa šardoneom i Pinot Meunier grožđem iz regiona Šampanj, može da proizvede šampanjac. Stil pod imenom Pink ili Rosé Champagne je stvoren zahvaljujući ostacima i nusproizvodima boje od kožice pinot noara.

Pinot Gris

pinot_gris

U FRANCUSKOJ poznat kao Pinot Beurot, Gris Cordelier, Auvernat Gris, Malvoisie, Tokay d’Alsace i Fromentot. U Nemačkoj je poznat kao Ruländer, u Italiji i Australiji - Pinot Grigio.

Istorijat

Pinot Gris je varijanta pinot noara i često rastu zajedno. Smatra se da vodi poreklo iz burgundijskog regiona istočne Francuske i zaista jesu spominjane Pinot sorte u Francuskim rukopisima iz trinaestog veka. Pinot Gris je stigao u Australiju u kolekciji Dzejmsa Bazbija ali tek od nedavno se proizvodi kao varietal vino.

Geografska distribucija

Pinot Gris se generalno nalazi gde god se pino noar gaji, posebno u Francuskoj odnosno Burgundiji, ali danas je poznatiji u Alzasu. Ima vinograda u Nemačkoj, Italiji i u centralnoj i jugoistočnoj Evropi, SAD, gde su mali vinogradi napravljeni u nekoliko američkih drzava, i u Australiji. U Australiji, iako je sorta pod ovim imenom uvežena jos 1832. godine, tek u devedesetim godinama dvadesetog veka je prava sorta postigla priznanje od strane odgajivača i mušterija. Najznačajniji mali vinogradi su u Viktoriji, Tasmaniji i južnoj Australiji.

Osobine

Loza: Kao mutacija Pinot Noar, loza je krhkog rasta, slabo i kasno rađa, a plodovi brzo sazru. Listovi su veliki, petoprsni, debeli sa glatkom zelenom gornjom površinom i žuckasto-zelenom donjom.

Plod: Grozdovi su mali, krilasti, cilindricni i labavo oformljeni. Bobice male, sa manje pigmenta od pinot noara, variraju u boji od roze do sivog, providne su i čvrste, i daju fini sladak sok.

Vino: Vino je žute i zlatne boje i najčesće sa niskim nivoom kisloesti, ima dugačku, suvu i aromaticnu voćnu paletu, mada može da varira između rano ubranog (vino iz Italije) do punog kasno ubranog stila (Alzas). U Australiji varietal vino označeno kao Pinot Gris najčešće se odnosi na stil vina iz Alzasa iz Francuske i Nemačke, dok vino označeno kao Pinot Grigio predstavlja suvlju, laganiju varijantu Italijanskog stila.

Pedro Ximenez

pedro_ximenez

DOK je ime Pedro Ximénez široko rasprostranjeno u Španiji, takođe je poznat kao Ximénès i Pedro Ximen, PX, i kao Jiménez i Pedro Jimènez u Andaluziji i Pedro Giménez u Argentini..

Istorijat

Smatra se da je Pedro Ximénez španskog porekla gde sei dalje gaji. Džejms Bazbi je doneo uzorke iz Xeres de la Frontera u kolekciji 1832. godine, ali ga Mekartur uopšte ne spominje u beleškama o sortama vina koja su dobro preživljavala u Australijskim uslovima. Medjutim, Doktor A.C. Kelly spominje ovu sortu u knjizi The Vine in Australia (Loza u Australiji) 1861. godine i kaže da je uvezena direktno iz Jereza u južnu Australiju, da se sadi u Klarendonu i da su neke loze bile donete iz botaničke bašte u Sidneju i botaničke baste u Adeleidu oko 1839. godine.

Geografska distribucija

U Španiji se Pedro Ximénez najčešće gaji u Andaluziji, Extramaduri i Valenciji. Smatra se najvažnijom belom sortom grožđa za Argentinu, mada se javila sumnja oko autentičnosti ove sorte. Ima malih vinograda u Kaliforniji, Čileu i Australiji.

Osobine

Loza: Loza je uspravna i snažna. Listovi su srednji do velikih, jarko zeleni sa glatkom i ravnom gornjom površinom i krznastim izraženim venama na donjoj povrsini. Listovi su petoprsni i nepravilnog oblika.

Plod: Grozdovi su ispod prosečne do prosečne veličine, cilindrični, krilasti i kompaktni. Iako se bobice razlikuju po veličini, sazru u isto vreme. Bobice su skoro savršeno okrugle, tankokožne, transparentne i meke, daju izuzetno sladak sok.

Vino: Pedro Ximénez daje vino dobrog kvaliteta sa lepom, prijatnom i neutralnom paletom. Ova sorta se takođe koristi u proizvodnji suvih ojačanih vina u Španiji, ali se koristi i za pravljenje suvih belih stonih vina u južnoj Španiji i često meša sa drugim belim sortama u Španiji i Australiji.

Pretplatite se na RSS feed

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama