Belim lukom na bube

Ovo je bila čudna godina. Dok je mnogima bila izuzetno vlažna, u Plavincima je palo istorijski malo 260 litara kiše. U preradi nisam imao praktično ni jednu bobicu za odbacivanje, a panonia je dostigla 26 šećera već 9. avgusta kada smo je navrat-nanos obrali.

Opširnije...

Organska revolucija u Barolu

Poslednjih mesec dana putovao sam u potrazi za dugom maceracijom. Naravno da sam prvo otišao kod najuticajnijih dugomaceraša u Brdima Slovenije i Italije. Ali tema ove priče je na sasvim drugom, neočekivanom mestu – Barolo!

Barolo čine dva brda i dolina (u kojoj ne sme da se sadi grožđe). Crveno vino se pravi od nebiolo grožđa koje mora da se macerira od 20 do 30 dana, da odleži dve godine u velikom buretu (botti) i još godinu dana u flaši da bi se zvalo Barolo. Za Barolo Reserva to je tri godine u buretu i dve u flaši. Vino može da se pije tek posle 10 godina od puštanja u promet, jer toliko treba izuzetno jakim taninima da omekšaju!

Rivetto 3Enriko ispred vinograda sa nascetom

Hektar zemlje u Barolu košta 1,5 miliona evra, što će reči da bi vinogradri sadili grožđe i na krovovima da smeju. Mladi Enriko, sin vlasnika vinarije Rivetto, imao je potpuno drugu viziju Barola i otac mu je prepustio posao 1999. godine dajući mu šansu da tu viziju i ostvari.

Prvo što je uradio na svojih 35 hektara, Enriko je počupao pojedine redove u svim vinogradima i počeo da sadi „ekološke koridore“, najraznovrsnije žbunje, voće, povrće, cvetnice koje privlače leptire i pčele, kukuruz, začinsko bilje. Doveo je životinje da se slobodno šetaju po vinogradu, prestao je da koristi hemiju, đubrio samo zelenišnim đubrivom i kompostom i izbacio mehanizaciju.

Imao je i sreću, jer mu je iste godine došla i jedna porodica iz Makedonije, iz vinogradarske porodice u kojoj se sve radilo na prirodan način generacijama. Od tada se tu nakupilo dvadesetak Makedonaca koji dominiraju među radnicima Rivetto vinarije!

Rivetto 4Amfore i betonski tank u pozadini

Rezultat je vidljiv golim okom: njegovi grozdovi su tamniji, nabijeniji, s manjim bobicama od komšijskih. Uz pomoć čuvene profesorke ampelografije Ane Šnajder sa univerziteta u Torinu vratio je u Barolo zaboravljeno belo grožđe nasceta. Vino od nascete pravi na dva načina, kao standardno belo i sa produženom maceracijom.

U vinariji je krenuo u „zabranjene“ eksperimente. Kupio je malo starih barika, malo amfora i jedan betonski tank. Za razliku od Barolo revolucionara iz 1970-tih, koji su skraćivali maceraciju na četiri do sedam dana, kontrolisali temperaturu i koristili novu barik burad u pokušaju da Barolo približe internacionalnom stilu (voćna vina s blagim taninima koja se mogu piti čim se pojave na tržištu), Enriko je krenuo u suprotnom pravcu – u dugu maceraciju.

Vino koje nema obeležja porekla (jer ne poštuje pravila udruženja Barolo) zaista je izuzetno. Posle osam ipo meseci maceracije u amforama tanini su mekani, zaokruženi, kiseline i mirisi sačuvani, usta puna, završnica duga, a da pri tome nema nikakve sumnje da je u pitanju vino od nebiolo grožđa.

rivetto 11U Barolu nešto novo

Enriko je napravio i penušavac od nebiola klasičnom metodom. Pre nego što grozdovi potpuno sazru odseca se vrh svakog grozda. U vrhu ima manje šećera, manje tanina i više kiselina. Penušavac je sasvim novo iskustvo. Mirišljav, svež, sa primetnim taninima. Fantastično ide uz karpaćo od ribe sa dosta limuna i rukole. Mislim da bi bio jako dobar i uz suši (pod uslovom da se stavi malo više vasabija)

Prelazak na organsku, a zatim biodinamičku proizvodnju na najskupljoj vinogradarskoj zemlji u najčuvenijem vinarskom rejonu u Italiji mnogi su smatrali ludilom. Rizik da se uništi višegeneracijska reputacija i za naše vinare nezamislivi prihodi bio je ogroman. Enriko je bio hrabar, ali više od toga razumeo je kako priroda funkcioniše i da su monokultura i hemija neodrživi. Ogledima u vinariji put ka potpuno prirodnom vinu se nastavlja. Jedva čekam rezultate.

Opširnije...

Belo grožđe traži mušku ruku

Sovinjon beli, rajnski rizling, panonia, morava, tamjanika... ono što im je zajedničko je da karakterne sortne arome kod svih ovih sorti dolaze od isparljivih tiola (a svaki enolog će znati koje arome daju tioli 3MH, 3MHA i 4MMP).

Opširnije...

Kovačević kreće na zapad

Vinarija Kovačević jedna je od onih koje vuku pionirske poteze u mnogim smerovima. Nakon opredeljenja da se među prvima u Srbiji ozbiljno oproba u oranž vinima, njen vlasnik Miroslav Kovačević ima novi projekat usmeravanja prema takozvanom „naturalnom“ uzgoju vinograda, što podrazumeva organske ili čak biodinamičke postupke u proizvodnji, kako grožđa, tako i vina.

Opširnije...

Nije svejedno!

Suštinska razlika između konvencionalnog i organskog vinogradarstva je što konvencionalni vinogradari hrane biljku, a organski hrane zemljište.

Opširnije...

Pravo na različitost

Kada sam bio mlad, svoje početno vinarsko obrazovanje sticao sam kroz TV emisije Kita Flojda. Flojd je bio pijanac i fenomenalan kuvar i učiti od njega o vinu je otprilike kao da ste učili o narkoticima od Pabla Eskobara.

Opširnije...
Pretplatite se na RSS feed

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama