Kratošija dolazi iz srca Balkana

Kratošija dolazi iz srca Balkana

Kratošija, sorta koja evidentno daje sve bolja vina razvojem savremene tehnologije i kroz istraživanja, jedna je od najmisterioznijih sorti na svetu. No čini se da je tome došao kraj.

Svojataju je mnogi, čitav zapad kao zinfandel, Italija kao primitivo, srednja i južna Dalmacija kao crljenak kaštelanski, severna kao tribidrag. Ali se čini da je radom profesora Svetozara Savića kratošija bez ikakvih „vlasničkih“ pretenzija smeštena konačno u svoju istorijsku kolevku – oblast Skadarskog jezera. A rešenje slagalice izgleda da nosi ime kalmet.

Profesor Savić poznat je kao autor izuzetne vinske enciklopedije „Vino i vinova loza“, potom dragocene kolekcije knjige „111 vina iz crnogorskih porodičnih vinarija“, za koju je od svetske vinske organizacije OIV dobio najprestižniju nagradu Juré de Prix, te monografije Crnogorska ampelografija u izdanju CANU, za koju je 2017. godine nagrađen najvećim crnogorskim državnim priznanjem, Trinaestojulskom nagradom.

sveto savic ok1Zapažen rad na utvrđivanju porekla crnogorskih vinskih sorti, Sveto Savić

U tom zborniku na preko 600 strana on obuhvata podatke prikupljene i analizirane tokom dvadesetpetogodišnjeg naučno-istraživačkog rada, koji je delom bio usmeren i na dokazivanje sopstvene hipoteze postavljene pre više od deset godina, a koja se tiče rasprostiranja kratošije iz bazena Skadarskog jezera, znači Crne Gore i Albanije u pravcima Hrvatske, Italije, SAD, pa možda i Grčke. Ovih dana je DNA analiza 35 različitih loznih uzoraka iz Crne Gore i de facto potvrdila ovu teoriju.

Analaiza je obavljena u laboratoriji Biotehničkog fakulteta u Ljubljani, dok je kasnije u bazi podataka INRA kolekcije u Vassalu (Monpelje) izvršeno upoređivanje crnogorskih sortnih profila sa drugim postojećim, čime je nepobitno utvrđeno da je kratošija identična zinfandelu, primitivu i crljenku, ali i albanskoj sorti kalmet.

- Tokom istraživanja između 2014. i 2016. godine, južno od Skadarskog jezera u Albaniji pronašli smo sortu kalmet koja fenotipski veoma podseća na kratošiju, dok se u blizini nalazi i nekoliko istoimenih toponima – objašnjava Savić. – Uzeli smo nekoliko uzoraka ove sorte za DNA analizu i nakon poklapanja sa kratošijom dobili pokazatelj da se sorta zapravo iz basena Skadarskog jezera širila na zapad. Takođe smo utvrdili da su neke sorte u Crnoj Gori, koje prema ampelografskom opisu veoma podsećaju na kratošiju i koje lokalno stanovništvo smatra tom sortom, potpuno nepoznate. Lepota čitave priče sastoji se u tome da ovi naši zaključci, ili teza koju smo postavili pre toliko godina, o Skadarskom basenu kao mestu nastanka kratošije ili kalmeta, alijas zinfandela, može biti demantovana ili dopunjena nekim novim otkrićem koje možda vodi dalje prema Grčkoj ili još dalje prema istoku, centru širenja vinogradarske kulture.

feature lake skadarOblast oko Skadarskog jezera identifikovana kao kolevka kratošije

Kada je 2002. godine objavljen tekst „Karol Meredit rešila tajnu zinfandela“, u kojem je pomenuta profesorka potvrdila da su zinfandel u Kaliforniji, primitivo u Italiji i crljenak kaštelanski u Hrvatskoj od iste sorte (koja je ujedno jedan od roditelja plavca malog, dok je drugi stara sorta dobričić sa Šolte), i kada je dodatno razrešeno poreklo primitiva u kome se navodi da je ta sorta introdukovan u Pulji tek početkom XVIII veka, činilo se da je priča završena. Sada su u njoj očigledno ispisana nova poglavlja.

Ime sorte ili vinogradarske tehnike?

Dokazujući hipotezu o poreklu kratošije, profesor Savić zalazi duboko i u etimologiju gde čini zanimljiva ali potencijalno moguća otkrića. Tako umesto laičkog objašnjenja da je kratošija nastala simbiozom reči „kratko“ i „šija“ (vrat ili peteljka) zbog kratke peteljke sorte, u latinskom jeziku (cratosia) pronalazi rešenje: „crates“ označava trske ili pritke, a „scia“ – brazde. Uz dodatne dokaze jasno je da je reč o špalirnom uređenju vinograda s isprepletenim naslonima od trske kakvi se i danas mogu ponegde naći u tim krajevima. Izvanredan dokaz da je reč o uređenju vinograda, a ne o sorti, nalazi se u „Srednjevekovnom statutu Budve“ gde se kaže: „Naređujemo da je svaki onaj ko od našeg građanina uzme da obrađuje kratošijski vinograd na napolicu dužan da ga tokom cijelog marta ore i kopa, a tokom maja okopava između čokota, čisti od lišća, ore i vezuje“.

Treba dodati i to da ime sorte kalmet upućuje na latinsko calametum, što znači „mesto gde se uzgaja trska“. Trska od koje su rađeni nasloni za lozu...

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama