Kulturno uzdignuta vina

Kulturno uzdignuta vina

Vino savršeno prija uz dobru muziku, a da li i loza uživa u Mocartu?
Toskana je prestonica vrlo cenjenog vina brunelo, a seoce Montalćino epicentar uzgoja popularne sorte sanđoveze od koje se proizvodi elegantna, kompleksna i upečatljiva perjanica ovog dela vinske Italije.

Ali, ne rastu svi beskonačni redovi sanđovezea u istim uslovima, nipošto, a posebno je to upečatljivo u vinogradu Il Paradiso di Frassina izvesnog Đankarla Ćinozija koji svakodnevno svojim lozicama pušta klasičnu muziku i to Mocarta!

- Grozdovi bliži izvoru zvuka su veći, masivniji, imaju više šećera, pokazuju merenja i verujemo da je uživanje loze u muzici uzrok tome – tvrdi Đankarlov sin Ulize, koji se potpuno uneo u teoriju da sva živa bića pozitivno reaguju na dobru muziku, pa i loza.

Muzika u vinogradu 5Muzikom u vinogradu do orginalnog vina, Đankarlo Ćinozi

Istog je mišljenja i Stefano Mankuzo, naučnik s Univerziteta u Firenci, koji proučava ovaj specifični „raspevani vinograd“ već 15 godina, uz duboko uverenje da su „biljke generalno daleko osećajnije od životinja“.

- Sumnjamo da grožđe razlikuje Mocarta od Vagnera, pre će biti da razlikuje specifične frekvencije i zvuke, a proizvedene vibracije ih podsećaju na one iz vode i zbog toga se biljke usmeravaju prema najbližem zvučniku – poručuje Mankuzo.

A kada su u svetski poznatoj firmi akustičnih uređaja Bose saznali za ovaj eksperiment, donirali su i postavili stotinak zvučnika, na svakih šest metara u ovom vinogradu, gde je potom zapaženo još jedno blagotvorno dejstvo zvuka – drastično je smanjen broj štetnih insekata na ozvučenim površinama pa i ptica!

- Zahvaljujući muzici štetočine se daleko manje razmnožavaju, pa nema potrebe za pesticidima, a i količine đubriva smo drastično smanjili – potvrđuje Đankarlo.

Iako naučnik Mankuzo tvrdi da loza ne voli samo Mocarta, već da bi uživala i u hevi-metalu samo ako ima dovoljno basova da potaknu željene procese, Đankarlo Ćinozi je odlučio da se drži Mocarta, koji je, uostalom, poznat i kao omiljeni autor kod tek rođenih beba na koje čudesno umirujući deluje. Uostalom, ovaj „šaptač vinima“, kako Ćinozija nazivaju, eksperimentiše sa muzikom od kad je kupio vinograd 1999. godine. Isprobao je i Baha i Čajkovskog, ali tvdi da ništa ne daje takav benefit kao Mocartovi violinski i klavirski koncerti, što se već jako lepo vidi u njegovom visoko ocenjenom brunelu Reserve Flauto Magico, nazvanom prema slavnoj Mocartovoj operi „Čarobna frula“.

Muzika u vinogradu 8Vinograd u Il Paradiso di Frassina opremeljni su zvulnicima p reko kojih se pušta muzika

Nisu Italijani usamljeni u priči o raspevanoj lozi. I neke južnoafričke vinarije puštaju baroknu i klasičnu muziku danonoćno i tokom čitave godine u vinogradima. Rezultat? Loza se razvija sporije, ali kontrolisanije nego bez muzike, a na položaju veličine četiri hektara tretiranog muzikom unutar vinograda od 55 hektara, „muzički širaz“ dao je sasvim drugačije vino sa dosta nižim alkoholom.

Za razliku od njih, Kanađani u Britanskoj Kolumbiji opredelili su se za klasiku u vinogradu, dok u podrumu maturiraju vina uz operske arije Verdija, Mocarta, Rosinija. Za svaku sortu ili etiketu, posebna muzika po želji slušalaca!

U Austriji je čak proizveden i specijalan zvučnik koji grožđanom soku implementira klasične, džez ili elektronske muzičke uticaje!

Ono što je provereno, u Italiji su najbolji rezultati postignuti kad je frekvencija zvuka koja dolazi iz zvučnika između 100 i 400 Hz, tada grožđe sazri za 10 do 14 dana, a bez muzike za dvadesetak, što je naravno dodatna činjenica uz ranije navedene pozitivne karakteristike muzičkog tretmana.

Znači, sudeći prema naučnim, ali i praktičnim pokazateljima, razne sorte na različitim geografski odrednicama, na različitom teroaru mogle bi imati svoje omiljene kompozitore ili muzičke stilove. Pa i princ Čarl svom ružičnjaku tepa, šapuće i pevuši, i tvrdi da to ima uticaja.

Muzika u vinogradu 4Pre flaširanja malo i muzičkog uzdizanja, koncert u vinskom podrumu

Iz tog razloga, za trenutak sam se zamislio nad vinskom kartom Srbije i pokušao da mapiram preporučenu muziku. Šta bi to podstaklo prokupac da još bodrije izmaršira u budućnost? „Marš na Drinu“, možda? Zamišljam tamjaniku koja nikako da se odluči između makedonskog čočeka, vranjanske tradicinalne pesme za koju Bilja Krstić tvrdi da je srpski fado, ili trubača iz Guče. Opet, na Fruškoj gori bi joj možda više prijali tamburaši, baš kao što bi crna tamjanika i bagrina mogle uspevati bolje uz vlaški melos i zvuke gajdi iz istočne Srbije. Za vina iz Vinarije Zvonko Bogdan ne treba biti posebno domišljat...

Imate li možda ideju za novostvorene domaće sorte silu, probus i ostale? Bećarac? A traminac i grašac uz evergrin valcer „Na lepom plavom Dunavu“?

I bilo bi divno da dok je grožđa u vinogradu čitava Srbija odjekuje od muzike. A da li vino može da zasvira? Pa, sudeći prema kvalitetu domaćih vina koji je u stalnom porastu, vino ovde vinoljupcima peva „Odu radosti“, dok istu melodiju proizvođači, kad svode računicu, većinom čuju kao „Bluz za moju bivšu dragu“!

Uostalom, umetnost je dragocena jer nudi subjektivni osećaj, zar ne?

nazad na vrh

Kupovina na vino.rs

Pitajte somelijera

  • Ukoliko imate pitanja u vezi izbora vina ili ostalih artikala u online prodavnici Vino.rs nudimo vam stručnu pomoć naših somelijera. Pitanja možete postaviti pozivom na telefon 064 111 8279 ili slanjem na mail adresu i naslovite sa PITAJTE SOMELIJERA! Odgovor će te dobiti u roku od jednog radnog dana.

Izbor iz prodavnice

Preporuka

Veoma je važno da dobro pročitate „Uslove kupovine” i imate ih u vidu prilikom ostvarivanja svojih porudžbina. Na ovaj način se od zloupotreba štite prava svih učesnika u procesu kupoprodaje te Vas molimo da prihvatite ove mere predostrožnosti kao obostranu zaštitu u procesu.

vino-rs logo beli
  • VINO.RS doo
  • Jurija Gagarina 57/1a
  • 11070 N. Beograd
  • PIB: 107512643
  • Matični broj: 20818476
  • Žiro-račun: 340-11007337-17
  • Mail redakcija@vino.rs
  • Telefon: 064 111 8279

O nama